Jabuka Petrovača – sadnice jabuke

Jabuka Petrovača je stara i veoma cenjena letnja sorta jabuke koja je poznata po svojim sočnim, osvežavajućim i aromatičnim plodovima. Ova sorta se tradicionalno gaji u mnogim voćnjacima i dvorištima zbog svog ranog sazrevanja i pouzdane rodnosti. Plodovi su srednje krupni, prijatnog slatko-kiselog ukusa i veoma osvežavajući, zbog čega su odlični za konzumaciju tokom letnjih meseci.

Plodovi jabuke Petrovače imaju tanku pokožicu i sočno meso prijatne arome. Zbog ranog sazrevanja, ova sorta spada među prve jabuke koje dospevaju u sezoni, pa je veoma popularna za sadnju u porodičnim voćnjacima i dvorištima. Najčešće se koristi za svežu potrošnju, ali se može koristiti i za različite vrste prerade.

Sadnice jabuke Petrovača odlikuju se dobrim rastom i redovnom rodnošću. Drvo relativno brzo počinje da rađa i uz pravilnu negu daje stabilan prinos iz godine u godinu. Zbog svoje prilagodljivosti i dobrog kvaliteta plodova, ova sorta je odličan izbor za sadnju u različitim klimatskim uslovima.

Jabuka Petrovača je najranija letnja jabuka domaćeg porekla, stara je sorta jabuka koja se kod nas gaji mnogo godina unazad.

Sadnice jabuke Petrovača odlikuju se dobrim rastom i redovnom rodnošću. Ova sorta je poznata po tome što brzo počinje da rađa i daje pouzdan prinos svake godine.

Stablo je bujno, kruna širokopiramidalna. Plod je vrlo sitan (oko 40g), loptastokupast. Pokožica je tanka, slamastožuta, a sa sunčane strane prošarana rumenilom. Meso je belo, dosta slatko. Rana stona sorta jabuke.

Plodovi lako otpadnu sa stabla pa se uglavnom kupe ispod krošnje i jedu. Takvi su najzreliji i najsočniji.

Jabuka Petrovača ili petrovka domaća je, srpska, sorta jabuke koja se u ranija vremena nalazila u gotovo svakom seoskom dvorištu ili voćnjaku. Zbog svoje velike otpornosi prema raznim bolestima, insektima i nepogodama ljudi su je često sadili. Ne zahteva prskanje niti neku preveliku brigu.

Karakteristike sorte Jabuka Petrovača:

• Sorta: Jabuka Petrovača
• Plod: srednje krupan, sočan i aromatičan
• Ukus: prijatan, slatko-kiseo
• Vreme sazrevanja: sredina jula
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: nije samooplodna
• Oprašivači: Ajdared, Gala, Zlatni Delišes
• Namena: sveža potrošnja i prerada

SADNICE JABUKE UOPŠTENO

Sadnice Jabuke – Drvo jabuke je listopadno drvo, sa ovalnim listovima. Drvo je uglavnom nisko. Obično se niže režu kako bi se olakšala berba. Cvet jabuke je možda jedan od najlepših cvetova voća i izuzetnog je mirisa. Cveta u proleće i cvetovi su bele boje sa blagim ružičastim šarama. Zrele jabuke spremne su za berbu na jesen.

Jedna od najvažnijih karakteristika sorti sadnice jabuke jeste klima. Pojedine sorte su predodređene samo za određene klimatske uslove.

Za jabuku su najbolja osunčana i promajna mesta, bez jakih, suvih i hladnih vetrova pogotovu u vreme cvetanja. Ako su voćke u nekoj zaseni obojenost plodova i kvalitet nece biti zadovoljavajući. Jabuka teže podnosi jake letnje vrućine, dok je na zimske mrazeve u osnovi otporna. Osetljiva je na slane i pozno prolećne mrazeve u kretanju vegetacije. A posebno u periodu cvetanja sto moze značajno da utiče na rod.

Treba imati u vidu da se koren sadnice jabuke različito razvija u dubinu i širinu u zavisnosti od podloge. Za proizvodnju jabuke najbolja su ilovičasta zemljišta, jer imaju povoljan vodni, vazdušni i toplotni režim i sadrže dovoljno hranljivih supstanci. Od posebnog su značaja za jabuku zastupjenost fosfora, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma u zemljištu i humusa kao izvora azota. Za jabuku su najpovoljnija slabo kisela zemljišta cija pH vrednost iznosiizmedu 5,5 i 7,0. Ako je pH manja od 4,5 zemljište je suviše kiselo za jabuku.

Jabuka je u suštini samobesplodna voćka što znači da treba oprašivača.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Šljiva Požegača – sadnice šljive

Šljiva Požegača je jedna od najpoznatijih i najtradicionalnijih sorti šljive na našim prostorima. Ova sorta je vekovima prisutna u Srbiji i poznata je po izuzetnom kvalitetu plodova, naročito za proizvodnju rakije i sušenje. Zbog svog odličnog ukusa i široke primene, Požegača je veoma cenjena među voćarima i često se sadi u voćnjacima, ali i u porodičnim dvorištima.

Plodovi šljive Požegače su srednje krupni, izduženog oblika i tamnoplave do ljubičaste boje sa izraženim pepeljkom. Meso ploda je čvrsto, veoma aromatično i prijatnog slatkog ukusa, a koštica se lako odvaja od mesa. Zbog visokog sadržaja šećera i izražene arome, ova sorta je posebno pogodna za proizvodnju kvalitetne rakije šljivovice, ali i za sušenje i pripremu različitih prerađevina.

Sadnice šljive Požegače odlikuju se dobrim rastom i dugovečnošću. Drvo stupa u rod nešto kasnije u odnosu na neke savremene sorte, ali daje stabilan i kvalitetan prinos. Zbog izuzetnog kvaliteta plodova i tradicionalne vrednosti, Požegača je i dalje jedna od najcenjenijih sorti šljive.

Šljiva Požegača jedna je od vodećih šljiva. Zauzimala je oko 40% površina pod šljivom u bivšoj Jugoslaviji.

Požegača je potpuno samooplodna sorta, zbog čega se može saditi u čistim zasadima, odnosno, ne mora se saditi u zajednici s drugim sortama šljiva.

Požegača spada u red najosetljivijih sorti prema plamenjači. Takođe je veoma osetljiva prema rđi i virusnoj bolesti šarki šljive. Otpornija je od ostalih sorti prema monoliji. Zbog kasnog cvetanja najčešće izbegne jače napade šljivine ose. Malo pati od crvljivosti plodova, ali je veoma osetljiva prema šljivinoj štitastoj vaši.

Požegača počinje da rađa u petoj godini po sađenju. U pun rod stiže u devetoj godini.

Sorta sa najkvalitetnijim plodovima ne samo kod nas već i u čitavom svetu. Plodovi se beru krajem avgusta ili početkom septembra. Po krupnoći pripada kategoriji sitniji.

Plod požegače je srednje krupan, prosečna težina oko 21 gram. Sadrži oko 12% šećera. Mesnati deo ploda Je čvrst, sočan i aromatičan, vrlo pogodan za upotrebu u svežem stanju, sušenje i druge oblike prerade. Zbog velike čvrstine ploda može se izvoziti i u svežem stanju i dovoziti za sušenje iz većih daljina. Dobro se čuva u hladnjačama.

Šljiva Požegača – Karakteristike sorte:

• Sorta: Šljiva Požegača
• Plod: srednje krupan, izduženog oblika, tamnoplave boje
• Ukus: veoma sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: sredina septembra
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: Požegača može sama da se oplodi, ali u praksi bolje rađa ako ima druge sorte u blizini (Stenlej, Čačanska Rodna itd.).
• Namena: rakija, sušenje, prerada i sveža potrošnja

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Šljiva Crvena Ranka – sadnice šljive

Šljiva Crvena Ranka je stara i veoma cenjena domaća sorta šljive koja se vekovima gaji na našim prostorima. Ova autohtona sorta poznata je po dobroj rodnosti, otpornosti i kvalitetnim plodovima koji imaju široku primenu. Zbog svoje pouzdanosti i dobrog kvaliteta plodova, sadnice šljive Crvena Ranka često se sade u voćnjacima, ali su veoma pogodne i za sadnju u porodičnim dvorištima.

Plodovi sorte šljiva Crvena Ranka su srednje krupni, okruglastog oblika i crvenkaste do tamnocrvene boje kada sazru. Meso ploda je sočno, aromatično i prijatnog slatko-kiselog ukusa. Plodovi su pogodni za svežu potrošnju, ali se veoma često koriste i za preradu, naročito za proizvodnju rakije, džemova i drugih proizvoda od šljive.

Crvena Ranka smatra se jednom od najstarijih rakijskih sorti šljive u Srbiji. Pored Požegače, rasprostranjena je u gotovo svim krajevima Srbije, što nije slučaj sa većinom drugih rakijskih sorti. Ova autohtona srpska sorta potiče iz okoline Aranđelovca, iz sela Darosava, zbog čega se često naziva i darosavka.

Sorta cveta srednje rano, nekoliko dana pre Požegače, a približno u isto vreme kao i druge rakijske sorte šljive. Šljiva Crvena Ranka nije samooplodna, pa se ne preporučuje sadnja u čistim zasadima. Kao dobri oprašivači koriste se druge rakijske sorte šljive kao što su Metlaš, Trnovača i Crnošljiva. Kao oprašivači mogu poslužiti i sorte Čačanska Rodna i Stenlej, jer se njihov period cvetanja poklapa sa cvetanjem Crvene Ranke. Za uspešno oprašivanje veoma je važno da vremenski uslovi tokom cvetanja budu povoljni za aktivnost pčela.

Plod šljive Crvene Ranke je po obliku sličan plodu Požegače, ali je crvenkaste boje. Sazreva oko 10. avgusta, a prosečna težina ploda iznosi oko 17 grama. Plodovi su sočni i prijatnog ukusa, pa se delom koriste i kao stono voće. Rakija proizvedena od ove sorte je veoma dobrog kvaliteta i karakteristične arome, zbog čega se Crvena Ranka smatra dobrom rakijskom šljivom.

Ova sorta spada u rodne sorte šljive, ali u proseku daje nešto manje prinose nego Požegača, jer ne rađa podjednako obilno svake godine. Krošnja stabla je najčešće piramidalnog oblika i ima nešto manju nosivost od krošnje Požegače. Grane su relativno krte, pa se pri obilnijem rodu mogu lomiti. Stablo je srednje bujno, a sorta se često razmnožava izdancima.

Sadnice šljive Crvena Ranka dobro uspevaju i na siromašnijim i suvljim zemljištima, čak i bolje nego Požegača. Međutim, nešto su osetljivije na mraz. Na vlažnijim i plodnijim zemljištima, kao i na severnim i zaklonjenim položajima, može se javiti smolotočina.

Zbog dobrog kvaliteta plodova, široke primene u preradi, otpornosti i prilagodljivosti različitim uslovima gajenja, šljiva Crvena Ranka i danas zauzima važno mesto među tradicionalnim sortama šljive u Srbiji.

Šljiva Crvena Ranka – Karakteristike sorte:

• Sorta: Šljiva Crvena Ranka
• Plod: srednje krupan, okrugao, crvene do tamnocrvene boje
• Ukus: prijatan, slatko-kiseo
• Vreme sazrevanja: avgust
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban (prisustvo drugih sorti šljive može dodatno poboljšati rodnost)
• Namena: sveža potrošnja, prerada i rakija

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Šljiva Timočanka – sadnice šljive

Šljiva Timočanka je kvalitetna sorta šljive koja potiče iz Srbije i nastala je u Institutu za voćarstvo u Čačku. Ova sorta je cenjena zbog dobre rodnosti, kvalitetnih plodova i dobre prilagodljivosti različitim uslovima gajenja. Zbog svojih dobrih osobina često se gaji u voćnjacima, ali je pogodna i za sadnju u porodičnim dvorištima.

Plodovi šljive Timočanke su srednje krupni do krupni, ovalnog oblika i tamnoplave boje sa izraženim pepeljkom. Meso ploda je čvrsto, sočno i prijatnog slatko-kiselog ukusa. Plodovi su pogodni za svežu potrošnju, ali i za različite vrste prerade kao što su džemovi, kompoti, sušenje i proizvodnja rakije.

Sadnice šljive Timočanke odlikuju se dobrim rastom i redovnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan i kvalitetan prinos iz godine u godinu. Zbog dobrog kvaliteta plodova i pouzdane rodnosti, ova sorta je dobar izbor za sadnju u voćnjacima i dvorištima.

Šljiva Timočanka je nastala na Institutu za voćarstvo u Čačku. Dobijena je ukrštanjem sorti Stenlej i Kalifornijska plava.

Cveta približno kad i Stenlej. Rodnost je odlična, čak i u godinama sa poznim mrazom. U pojedinim godinama nešto je osetljivija prema prouzrokovaču truleži ploda. Na virus šarke šljive je tolerantna.

Plod je izuzetno krupan, tamno plave boje. Meso je narandžasto.

Šljiva Timočanka – Karakteristike sorte:

• Sorta: Šljiva Timočanka
• Plod: srednje krupan do krupan, ovalnog oblika, tamnoplave boje
• Ukus: prijatan, slatko-kiseo
• Vreme sazrevanja: kraj avgusta – početak septembra
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban (prisustvo drugih sorti šljive može poboljšati rodnost)
• Namena: sveža potrošnja, prerada, sušenje i rakija

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Trešnja Rušt – sadnice trešnje

Trešnja Rušt je stara i poznata sorta trešnje koja se dugo gaji na našim prostorima. Ova sorta je cenjena zbog dobrog kvaliteta plodova, prijatnog ukusa i stabilne rodnosti. Zbog svojih osobina sadnice trešnje Rušt često se sade u voćnjacima, ali su veoma pogodne i za sadnju u porodičnim dvorištima.

Plodovi sorte trešnja Rušt su srednje krupni do krupni, okruglastog oblika i tamnocrvene boje kada potpuno sazru. Meso ploda je sočno, prijatnog slatkog ukusa i dobre arome. Plodovi su najčešće namenjeni za svežu potrošnju, ali se mogu koristiti i za različite vrste prerade.

Trešnja Rušt odlikuju se dobrim rastom i redovnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan prinos svake godine. Zbog dobrog kvaliteta plodova i pouzdane rodnosti, ova sorta je dobar izbor za sadnju u voćnjacima i dvorištima.

Trešnja Rušt je stara sorta trešnje.

Plodovi su izazito krupni, slatki I hrskavi. Plod je crvene boje i srcolikog oblika. Plod je srednje krupan do krupan sa crvenim prelivima.
Meso je sočno, slatkog ukusa. Veoma je pogodna za organsku proizvodnju.

Voćne sadnice trešnje nisu veliki probirači zemljišta i uspevaju na skoro svim tipovima zemljišta. Plod sadnice trešnje je prikladan za potrošnju leti u svežem stanju ali i za zamrzavanje. Rodi redovno i po pravilu obilno. Voćne sadnice trešnje su dosta zastupljene i kod nas kako u ishrani tako i u proizvodnji.

Ima veoma kvalitetne plodove i dobru rodnost. Samobesplodna je sorta a najbolje je oprašuje Lambert

Trešnja Rušt – Karakteristike sorte:

• Sorta: Trešnja Rušt
• Plod: srednje krupan do krupan, tamnocrvene boje
• Ukus: sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: sredina juna
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: nije samooplodna
• Oprašivači: Hedelfingen, Van, Stela
• Namena: sveža potrošnja

SADNICE TREŠNJE UOPŠTENO

Sadnice Trešnje – trešnja je listopadna drvenasta voćka koja prva rađa i time čini je popularnom jer omogućuje najranije prihode od sadnica voća. Ove sadnice nisu veliki probirači zemljišta i uspevaju na skoro svim tipovima zemljišta.

Rodi redovno i po pravilu obilno. Voćne sadnice trešnje su dosta zastupljene i kod nas kako u ishrani tako i u proizvodnji.

Trešnja se uglavnom kalemi na sejancu divlje trešnje i na magrivi.

Oprašivanje je jedan od najvažnijih procesa čitavog toka vegetacije kod trešnje. Uspeh oprašivanja zavisi od adekvatne količine vitalnog, kompatibilnog polena, efikasnog nanošenja polena na žig tučka, od klijavosti polena, rasta polenovih cevčica i prodora koji će konačno dovesti do oplodnje i daljeg razvoja ploda.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Vinogradarska breskva – sadnice breskve

Vinogradarska breskva je stara i veoma cenjena sorta breskve koja je poznata po aromatičnim, sočnim i ukusnim plodovima. Ova sorta se tradicionalno gaji u mnogim krajevima i često se može videti u dvorištima, baštama i vinogradima, po čemu je i dobila ime. Smatra se jednom od najotpornijih i najdugovečnijih sorti breskve, zbog čega je veoma popularna za sadnju u porodičnim voćnjacima.

Plodovi vinogradarske breskve su srednje krupni, najčešće crvenkaste boje sa izraženom aromom i veoma prijatnim ukusom. Meso ploda je čvrsto, sočno i bogato prirodnim šećerima, sa blagom kiselinom koja daje osvežavajući ukus. Upravo zbog intenzivne arome i kvaliteta ploda, ova sorta je veoma cenjena za svežu potrošnju, ali i za pripremu domaćih džemova, kompota, sokova i drugih prerađevina.

Vinogradarska breskva je poznata i po svojoj dobroj prilagodljivosti različitim uslovima gajenja. Sadnice se odlikuju snažnim rastom, dobrim razvojem i redovnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan i obilan prinos svake godine. Zbog svoje otpornosti i pouzdanog roda, ova sorta je odličan izbor za sadnju u dvorištima, baštama i manjim voćnjacima.

Vinogradarska Breskva je stara – autohtona sorta breskve. Izuzetno stara sorta breskve, koja se nekalemi već se proizvodi iz koštice (semena). Naziv „Vinogradarska breskva“ je dobila po tome što su je poljoprivrednici tradicionalno sadili u svojim vinogradima.

Breskva je ukusna(slatka) i potpuno drugačijeg ukusa od onog na koji smo kod ostalih breskvi navikli. Od nje se najviše pravi džem jer je fantastičnog kvaliteta.

Ima visoku otpornost na prouzrokovače bolesti i zato se najviše i sadi. Nije joj potrebno nikakvo prskanje.

Karakteristike Vinogradarske Breskve:

• Sorta: Vinogradarska breskva
• Plod: srednje krupan, crvenkaste boje, aromatičan
• Ukus: sladak sa blagom kiselinom
• Vreme sazrevanja: septembar
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban
• Namena: sveža potrošnja i prerada

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• • Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
  • Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
  • Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
  • Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
  • Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
  • Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
  • Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
  • Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
  • Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
  • Vinova loza (lozne sadnice)
    razmak u redu 0,8 – 1 m
    međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
  • Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
  • Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Kruška Karamanka – sadnice kruške

Kruška Karamanka je stara i tradicionalna sorta kruške koja se dugo gaji na našim prostorima. Ova sorta je poznata po dobroj rodnosti, prijatnom ukusu plodova i dobroj prilagodljivosti različitim uslovima gajenja. Zbog svoje otpornosti i pouzdanog roda, kruška Karamanka se često sadi u porodičnim dvorištima, ali i u voćnjacima.

Plodovi kruške Karamanke su srednje krupni, izduženog oblika i žućkasto-zelene boje kada sazru. Meso ploda je sočno, aromatično i prijatnog slatkog ukusa. Plodovi su pogodni za svežu potrošnju, ali se često koriste i za preradu, naročito za pripremu kompota, džemova i rakije.

Kruška Karamanka odlikuju se dobrim rastom i redovnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan i dobar prinos svake godine. Zbog svoje prilagodljivosti i pouzdanog roda, ova sorta je dobar izbor za sadnju u voćnjacima i dvorištima.

Kruška Karamanka je čuvena stara sorta kruške otporna na bolesti i nepogode. Karamanka je stara sorta kruške, ali je i danas jako popularna na tržištu.

U raznim krajevima naše zemlje poznata je pod raznim nazivima. Tako, na primer, u užickom kraju se naziva „karamalija”, u žickom „karamanlija”, u lepenickom „karamaca”, u Pocerini „blagun”, u Vranjskoj kotlini „blagun” u Metohiji „medunka”, u Sandžaku „bundovanka”, u Bosni „babovaca”. Usvojen pomološki naziv joj je „karamanka”.

Sadnica ove kruške raste jako bujno i formira razgranatu krunu. Plodovi su pravilnog kruškolikog oblika, izuzetno krupni i dosežu težinu od 150 do 200 grama. Pokožica je zlatnožuta sa nijansom braon boje i sa izrazenim rumenilom sa suncane strane. Meso ploda je izuzetno ukusno i socno, slatkonakiselog ukusa, prijatne arome.

Osim za jelo u svežem stanju, pogodna je i za kuvanje džema, marmelade i pekmeza, cak i bez šecera. Rada obilno, do 200 kilograma po stablu.

Ono što je za ovu sortu karakteristicno jeste izuzetna otpornost na bolesti i cinjenica da ne mora imati oprašivača pored sebe. Gotovo da je imuna na bolesti, mrazeve, sušu, toplotne udare i vruć vetar. Ne zahteva posebna tretiranja i pogodna je za organsku proizvodnju. Tek na temperaturi od -25,5 °C dolazi do izmrzavanja cvetnih pupoljaka.

Kruška Karamanka – Karakteristike sorte

• Sorta: Kruška Karamanka
• Plod: srednje krupan, izduženog oblika, žućkasto-zelene boje
• Ukus: sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: septembar
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: nije samooplodna
• Oprašivači: Viljamovka, Konferans, Santa Marija
• Namena: sveža potrošnja i prerada

SADNICE KRUŠKE UOPŠTENO

Sadnice Kruške – U Srbiji je gajenje kruške dosta rasprostranjeno. Kruška, posle šljive i jabuke spada u najzastupljeniju voćnu vrstu u Srbiji. Kruška je voćka koja se gaji odmah iza jabuke i šljive.

Ona spada u grupu rentabilnih voćaka. Proizvodnja kruške u našoj zemlji još uvek je deficitarna, pa se redovno postižu dobre cene. Troškovi podizanja zasada kruške, kao i redovna proizvodnja, znatno su niže nego kod jabuke. Uložena sredstva u podizanju zasada kruške, mogu se vratiti za 5-7 godina.

Voćnjaci pod sadnicama kruške najbolje uspevaju na nadmorskoj visini do 400m, a kruška se uspešno gaji i do 1200m nadmorske visine.
Sadnice voća kruške ne podnose velike hladnoće. Niske zimske temperature (ispod -25°C) mogu da izazovu izmrzavanje.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Višnja Oblačinska – sadnice višnje

Višnja Oblačinska je najpoznatija i najrasprostranjenija sorta višnje na našim prostorima. Ova domaća sorta je veoma cenjena zbog izuzetne rodnosti, dobrog kvaliteta plodova i široke primene u preradi. Zbog svoje pouzdanosti i dobre prilagodljivosti različitim uslovima gajenja, sadnice višnje Oblačinska često se sade u voćnjacima, ali su pogodne i za sadnju u porodičnim dvorištima.

Plodovi sorte višnja Oblačinska su sitniji do srednje krupni, okruglog oblika i tamnocrvene boje kada potpuno sazru. Meso ploda je sočno, aromatično i prijatnog kiselkasto-slatkog ukusa. Zbog izražene arome i dobrog sadržaja soka, plodovi su izuzetno pogodni za preradu u sokove, džemove, kompote i druge proizvode.

Višnja Oblačinska odlikuju se dobrim rastom i veoma obilnom rodnošću. Biljka relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan i visok prinos svake godine. Zbog izuzetne rodnosti i kvaliteta plodova, ova sorta je jedna od najvažnijih sorti višnje u voćarstvu.

Sadnice višnje zahtevaju najmanje tri godine rasta pre davanja prvih plodova.

Višnja počinje da cveta posle breskve i trešnje, a to se u našim klimatskim uslovima dešava obično sredinom aprila.

Višnja je listopadna drvenasta koštičava voćka. Višnja je biljka skromnih zahteva i spada u grupu veoma rentabilnih sadnica voća. Uspevaju u umerenokontinentalnoj klimi. Nisu veliki probirači zemljišta.

Sadnica višnje uspeva i u području sa manje padavina i manje je osetljiva prema zimskim mrazevima. Može da podnese zimske mrazeve i do -40 °C. Cvetovi su otporniji prema poznim prolećnim mrazevima nego cvetovi trešnje. Sadnice voća višnje su uglavnom samooplodne.

Za podlogu se koristi sopstveni koren i divlja trešnja.

Višnja Oblačinska – Karakteristike sorte:

• Sorta: Višnja Oblačinska
• Plod: sitniji do srednje krupan, tamnocrvene boje
• Ukus: prijatan, kiselkasto-sladak
• Vreme sazrevanja: kraj juna
• Rodnost: veoma obilna
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban (plodonošenje je stabilno i bez drugih sorti)
• Namena: prerada, sokovi, džemovi, kompoti i zamrzavanje

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Višnja Marela – sadnice višnje

Višnja Marela je kvalitetna sorta višnje koja je cenjena zbog dobrog kvaliteta plodova, stabilne rodnosti i dobre prilagodljivosti različitim uslovima gajenja. Ova sorta je popularna među voćarima jer daje redovan prinos i plodove pogodne za različite načine upotrebe. Zbog svojih osobina sadnice višnje Marela često se sade u voćnjacima, ali su pogodne i za sadnju u porodičnim dvorištima.

Plodovi sorte višnja Marela su srednje krupni, okruglog oblika i tamnocrvene boje kada potpuno sazru. Meso ploda je sočno, aromatično i prijatnog kiselkasto-slatkog ukusa. Plodovi su veoma pogodni za svežu potrošnju, ali se najčešće koriste za preradu u sokove, džemove, kompote i druge proizvode.

Višnja Marela odlikuju se dobrim rastom i redovnom rodnošću. Biljka relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan i kvalitetan prinos svake godine. Zbog dobrog kvaliteta plodova i pouzdanog roda, ova sorta je dobar izbor za sadnju u voćnjacima i dvorištima.

Sadnice višnje zahtevaju najmanje tri godine rasta pre davanja prvih plodova.

Višnja počinje da cveta posle breskve i trešnje, a to se u našim klimatskim uslovima dešava obično sredinom aprila.

Višnja je listopadna drvenasta koštičava voćka. Višnja je biljka skromnih zahteva i spada u grupu veoma rentabilnih sadnica voća. Uspevaju u umerenokontinentalnoj klimi. Nisu veliki probirači zemljišta.

Sadnica višnje uspeva i u području sa manje padavina i manje je osetljiva prema zimskim mrazevima. Može da podnese zimske mrazeve i do -40 °C. Cvetovi su otporniji prema poznim prolećnim mrazevima nego cvetovi trešnje. Sadnice voća višnje su uglavnom samooplodne.

Za podlogu se koristi sopstveni koren i divlja trešnja.

Višnja Marela – Karakteristike sorte:

• Sorta: Višnja Marela
• Plod: srednje krupan, tamnocrvene boje
• Ukus: prijatan, kiselkasto-sladak
• Vreme sazrevanja: kraj juna
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban (prisustvo drugih sorti višnje može dodatno poboljšati rodnost)
• Namena: sveža potrošnja i prerada

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Kruška Kaluđerka – sadnice kruške

Kruška Kaluđerka je stara i tradicionalna sorta kruške koja je dugo prisutna na našim prostorima. Ova sorta je poznata po dobroj rodnosti, otpornosti i kvalitetnim plodovima koji su pogodni za različite vrste upotrebe. Zbog svoje prilagodljivosti i pouzdanog roda, kruška Kaluđerka se često gaji u voćnjacima, ali je veoma pogodna i za sadnju u porodičnim dvorištima.

Plodovi kruške Kaluđerke su srednje krupni do krupni, izduženog oblika i žućkasto-zelene boje. Meso ploda je sočno, aromatično i prijatnog slatkog ukusa. Plodovi su pogodni za svežu potrošnju, ali se često koriste i za preradu, naročito za pripremu kompota, džemova i rakije.

Sadnice kruške Kaluđerke odlikuju se snažnim rastom i dobrom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan i dobar prinos iz godine u godinu. Zbog svoje otpornosti i pouzdanog roda, ova sorta je dobar izbor za sadnju u voćnjacima i dvorištima.

Kruška Kaluđerka je veoma stara autohtona sorta kruške. Kod nas je ima gotovo svako dvorište.

Plod ove kruške je dosta krupan, žute boje kada je kruška zrela. Meso ploda je sočno, mirišljavo i

Kruška Kaluđerka – Karakteristike sorte

• Sorta: Kruška Kaluđerka
• Plod: srednje krupan do krupan, izduženog oblika, žućkasto-zelene boje
• Ukus: sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: oktobar
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: nije samooplodna
• Oprašivači: Viljamovka, Konferans, Santa Marija
• Namena: sveža potrošnja i prerada

SADNICE KRUŠKE UOPŠTENO

Sadnice Kruške – U Srbiji je gajenje kruške dosta rasprostranjeno. Kruška, posle šljive i jabuke spada u najzastupljeniju voćnu vrstu u Srbiji. Kruška je voćka koja se gaji odmah iza jabuke i šljive.

Ona spada u grupu rentabilnih voćaka. Proizvodnja kruške u našoj zemlji još uvek je deficitarna, pa se redovno postižu dobre cene. Troškovi podizanja zasada kruške, kao i redovna proizvodnja, znatno su niže nego kod jabuke. Uložena sredstva u podizanju zasada kruške, mogu se vratiti za 5-7 godina.

Voćnjaci pod sadnicama kruške najbolje uspevaju na nadmorskoj visini do 400m, a kruška se uspešno gaji i do 1200m nadmorske visine.
Sadnice voća kruške ne podnose velike hladnoće. Niske zimske temperature (ispod -25°C) mogu da izazovu izmrzavanje.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu