TREŠNJA STELA VRHUNSKE SADNICE

Trešnja Stela – sadnice trešnje

Trešnja Stela je jedna od najpoznatijih samooplodnih sorti trešnje koja potiče iz Kanade. Ova sorta je cenjena zbog dobre rodnosti, kvalitetnih plodova i sposobnosti da daje rod bez prisustva druge sorte trešnje. Zbog toga su sadnice trešnje Stela veoma popularne za sadnju u voćnjacima, ali i u porodičnim dvorištima gde često nema prostora za više stabala.

Plodovi sorte trešnja Stela su srednje krupni do krupni, srcolikog oblika i tamnocrvene boje kada potpuno sazru. Meso ploda je sočno, aromatično i prijatnog slatkog ukusa. Plodovi su veoma pogodni za svežu potrošnju, ali se mogu koristiti i za različite vrste prerade.

Sadnice trešnje Stela odlikuju se dobrim rastom i redovnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan i obilan prinos svake godine. Zbog samooplodnosti i dobrog kvaliteta plodova, ova sorta je veoma pogodna za sadnju u manjim voćnjacima i dvorištima.

Trešnja Stela je kanadska sorta i jedno od retkih samooplodnih, koja rano prorodi i redovno i obilno rađa.

Plod je srednje krupan do krupan, prosečne težine 7 gr. Meso ploda je čvrsto, slatko-nakiselo. Stablo srednje bujno i razgranato. Trešnjina osa izaziva crvljivost. Odlična stona sorta koja rano prorodi i rađa redovno i obilno.

Jedna od retkih sorti trešanja koja je samooplodna, pa joj ne treba oprašivač. Dobar je oprašivač drugim sortama, preporučuje se.

Trešnja Stela - Karakteristike sorte:

• Sorta: Trešnja Stela
• Plod: srednje krupan do krupan, srcolikog oblika, tamnocrvene boje
• Ukus: sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: sredina juna
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban (može služiti kao oprašivač drugim sortama trešnje)
• Namena: sveža potrošnja

SADNICE TREŠNJE UOPŠTENO

Sadnice Trešnje - trešnja je listopadna drvenasta voćka koja prva rađa i time čini je popularnom jer omogućuje najranije prihode od sadnica voća. Ove sadnice nisu veliki probirači zemljišta i uspevaju na skoro svim tipovima zemljišta.

Rodi redovno i po pravilu obilno. Voćne sadnice trešnje su dosta zastupljene i kod nas kako u ishrani tako i u proizvodnji.

Trešnja se uglavnom kalemi na sejancu divlje trešnje i na magrivi.

Oprašivanje je jedan od najvažnijih procesa čitavog toka vegetacije kod trešnje. Uspeh oprašivanja zavisi od adekvatne količine vitalnog, kompatibilnog polena, efikasnog nanošenja polena na žig tučka, od klijavosti polena, rasta polenovih cevčica i prodora koji će konačno dovesti do oplodnje i daljeg razvoja ploda.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu