TREŠNJA RUŠT VRHUNSKE SADNICE

Trešnja Rušt – sadnice trešnje

Trešnja Rušt je stara i poznata sorta trešnje koja se dugo gaji na našim prostorima. Ova sorta je cenjena zbog dobrog kvaliteta plodova, prijatnog ukusa i stabilne rodnosti. Zbog svojih osobina sadnice trešnje Rušt često se sade u voćnjacima, ali su veoma pogodne i za sadnju u porodičnim dvorištima.

Plodovi sorte trešnja Rušt su srednje krupni do krupni, okruglastog oblika i tamnocrvene boje kada potpuno sazru. Meso ploda je sočno, prijatnog slatkog ukusa i dobre arome. Plodovi su najčešće namenjeni za svežu potrošnju, ali se mogu koristiti i za različite vrste prerade.

Trešnja Rušt odlikuju se dobrim rastom i redovnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan prinos svake godine. Zbog dobrog kvaliteta plodova i pouzdane rodnosti, ova sorta je dobar izbor za sadnju u voćnjacima i dvorištima.

Trešnja Rušt je stara sorta trešnje.

Plodovi su izazito krupni, slatki I hrskavi. Plod je crvene boje i srcolikog oblika. Plod je srednje krupan do krupan sa crvenim prelivima.
Meso je sočno, slatkog ukusa. Veoma je pogodna za organsku proizvodnju.

Voćne sadnice trešnje nisu veliki probirači zemljišta i uspevaju na skoro svim tipovima zemljišta. Plod sadnice trešnje je prikladan za potrošnju leti u svežem stanju ali i za zamrzavanje. Rodi redovno i po pravilu obilno. Voćne sadnice trešnje su dosta zastupljene i kod nas kako u ishrani tako i u proizvodnji.

Ima veoma kvalitetne plodove i dobru rodnost. Samobesplodna je sorta a najbolje je oprašuje Lambert

Trešnja Rušt - Karakteristike sorte:

• Sorta: Trešnja Rušt
• Plod: srednje krupan do krupan, tamnocrvene boje
• Ukus: sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: sredina juna
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: nije samooplodna
• Oprašivači: Hedelfingen, Van, Stela
• Namena: sveža potrošnja

SADNICE TREŠNJE UOPŠTENO

Sadnice Trešnje - trešnja je listopadna drvenasta voćka koja prva rađa i time čini je popularnom jer omogućuje najranije prihode od sadnica voća. Ove sadnice nisu veliki probirači zemljišta i uspevaju na skoro svim tipovima zemljišta.

Rodi redovno i po pravilu obilno. Voćne sadnice trešnje su dosta zastupljene i kod nas kako u ishrani tako i u proizvodnji.

Trešnja se uglavnom kalemi na sejancu divlje trešnje i na magrivi.

Oprašivanje je jedan od najvažnijih procesa čitavog toka vegetacije kod trešnje. Uspeh oprašivanja zavisi od adekvatne količine vitalnog, kompatibilnog polena, efikasnog nanošenja polena na žig tučka, od klijavosti polena, rasta polenovih cevčica i prodora koji će konačno dovesti do oplodnje i daljeg razvoja ploda.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu