ŠLJIVA TIMOČANKA KVALITETNE SADNICE

Šljiva Timočanka – sadnice šljive

Šljiva Timočanka je kvalitetna sorta šljive koja potiče iz Srbije i nastala je u Institutu za voćarstvo u Čačku. Ova sorta je cenjena zbog dobre rodnosti, kvalitetnih plodova i dobre prilagodljivosti različitim uslovima gajenja. Zbog svojih dobrih osobina često se gaji u voćnjacima, ali je pogodna i za sadnju u porodičnim dvorištima.

Plodovi šljive Timočanke su srednje krupni do krupni, ovalnog oblika i tamnoplave boje sa izraženim pepeljkom. Meso ploda je čvrsto, sočno i prijatnog slatko-kiselog ukusa. Plodovi su pogodni za svežu potrošnju, ali i za različite vrste prerade kao što su džemovi, kompoti, sušenje i proizvodnja rakije.

Sadnice šljive Timočanke odlikuju se dobrim rastom i redovnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan i kvalitetan prinos iz godine u godinu. Zbog dobrog kvaliteta plodova i pouzdane rodnosti, ova sorta je dobar izbor za sadnju u voćnjacima i dvorištima.

Šljiva Timočanka je nastala na Institutu za voćarstvo u Čačku. Dobijena je ukrštanjem sorti Stenlej i Kalifornijska plava.

Cveta približno kad i Stenlej. Rodnost je odlična, čak i u godinama sa poznim mrazom. U pojedinim godinama nešto je osetljivija prema prouzrokovaču truleži ploda. Na virus šarke šljive je tolerantna.

Plod je izuzetno krupan, tamno plave boje. Meso je narandžasto.

Šljiva Timočanka - Karakteristike sorte:

• Sorta: Šljiva Timočanka
• Plod: srednje krupan do krupan, ovalnog oblika, tamnoplave boje
• Ukus: prijatan, slatko-kiseo
• Vreme sazrevanja: kraj avgusta – početak septembra
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban (prisustvo drugih sorti šljive može poboljšati rodnost)
• Namena: sveža potrošnja, prerada, sušenje i rakija

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu