Trešnja Lionska Rana – sadnice trešnje

Trešnja Lionska Rana je rana sorta trešnje koja je cenjena zbog veoma ranog sazrevanja i ukusnih plodova. Ova sorta potiče iz Francuske i poznata je po tome što daje plodove već početkom sezone trešanja. Zbog ranog sazrevanja i dobrog kvaliteta plodova, sadnice trešnje Lionska Rana često se sade u voćnjacima, ali su pogodne i za sadnju u porodičnim dvorištima.

Plodovi sorte trešnja Lionska Rana su srednje krupni, okruglog oblika i tamnocrvene boje kada potpuno sazru. Meso ploda je sočno, nežno i prijatnog slatkog ukusa. Plodovi su veoma pogodni za svežu potrošnju, a zbog ranog sazrevanja veoma su traženi na tržištu.

Sadnice trešnje Lionska Rana odlikuju se dobrim rastom i redovnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan prinos. Zbog ranog sazrevanja i prijatnog ukusa plodova, ova sorta je veoma interesantna za sadnju u voćnjacima i dvorištima.

Trešnja Lionska Rana ili Doktorka je kanadska sorta trešnje.

Stablo ove sorte je srednje bujno do bujno. Uglavnom je dobro otporna na bolesti, delimično osetljiva na gljivična oboljenja. Ne crvlja, plodovi ređe pucaju izuzev u kišnim godinama. Veoma je raširena u Podunavlju. Plod je krupan mase, oko 5 grama, oblo srcastog oblika i tamno crvene boje. Slatkog je ukusa i vrlo sočna sorta trešnje. Pokožica tanka, sjajna, tamnocrvena. Meso čvrsto, sočno, tamnocrveno, slatkonakiselo, ukusno i aromatično.

Rano prorodi i redovno i obilno rađa. Daje visoke prinose.

Trešnja Lionska Rana – Karakteristike sorte:

• Sorta: Trešnja Lionska Rana
• Plod: srednje krupan, okrugao, tamnocrvene boje
• Ukus: sladak i prijatan
• Vreme sazrevanja: kraj maja – početak juna
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: nije samooplodna
• Oprašivači: Burlat, Van, Hedelfingen
• Namena: sveža potrošnja

SADNICE TREŠNJE UOPŠTENO

Sadnice Trešnje – trešnja je listopadna drvenasta voćka koja prva rađa i time čini je popularnom jer omogućuje najranije prihode od sadnica voća. Ove sadnice nisu veliki probirači zemljišta i uspevaju na skoro svim tipovima zemljišta.

Rodi redovno i po pravilu obilno. Voćne sadnice trešnje su dosta zastupljene i kod nas kako u ishrani tako i u proizvodnji.

Trešnja se uglavnom kalemi na sejancu divlje trešnje i na magrivi.

Oprašivanje je jedan od najvažnijih procesa čitavog toka vegetacije kod trešnje. Uspeh oprašivanja zavisi od adekvatne količine vitalnog, kompatibilnog polena, efikasnog nanošenja polena na žig tučka, od klijavosti polena, rasta polenovih cevčica i prodora koji će konačno dovesti do oplodnje i daljeg razvoja ploda.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Trešnja Regina – sadnice trešnje

Trešnja Regina je veoma cenjena kasna sorta trešnje koja potiče iz Nemačke. Ova sorta je poznata po krupnim, čvrstim i veoma atraktivnim plodovima odličnog kvaliteta. Zbog dobre rodnosti, otpornosti plodova na pucanje i dobrog kvaliteta, sadnice trešnje Regina često se sade u savremenim voćnjacima, ali su pogodne i za sadnju u porodičnim dvorištima.

Plodovi sorte trešnja Regina su veoma krupni, okruglog oblika i tamnocrvene do gotovo crne boje kada potpuno sazru. Meso ploda je čvrsto, sočno i veoma slatkog ukusa. Zbog dobrog kvaliteta i čvrstine ploda, ova sorta je veoma pogodna za svežu potrošnju, ali i za transport i čuvanje.

Sadnice trešnje Regina odlikuju se dobrim rastom i redovnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan i kvalitetan prinos. Zbog krupnih plodova i kasnog sazrevanja, ova sorta je veoma popularna među voćarima.

Regina dobro podnosi zimske mrazeve i tolerantna je prema hladnijim vremenskim uslovima sa većom količinom padavina. Plod je krupan 9 gr, čvrst, veoma dobrog ukusa, sa dugom peteljkom izuzetnog kvaliteta, otporan je na pucanje.

Jedna od najboljih poznih sorti trešanja preporučuje se njeno gajenje zbog velike rodnosti, slabe osetljivosti na pucanje ploda i odlične transportabilnosti. Dobro podnosi zimske mrazeve i tolerantna je prema hladnijim vremenskim uslovima sa većom količinom padavina.

Nije samooplodna sorta trešnje, već zahteva oprašivača. Dobro je oprašuje sorta Kordia.

Trešnja Regina – Karakteristike sorte:

• Sorta: Trešnja Regina
• Plod: veoma krupan, tamnocrvene boje
• Ukus: veoma sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: kraj juna – početak jula
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: nije samooplodna
• Oprašivači: Kordia, Hedelfingen, Samberst
• Namena: sveža potrošnja

SADNICE TREŠNJE UOPŠTENO

Sadnice Trešnje – trešnja je listopadna drvenasta voćka koja prva rađa i time čini je popularnom jer omogućuje najranije prihode od sadnica voća. Ove sadnice nisu veliki probirači zemljišta i uspevaju na skoro svim tipovima zemljišta.

Rodi redovno i po pravilu obilno. Voćne sadnice trešnje su dosta zastupljene i kod nas kako u ishrani tako i u proizvodnji.

Trešnja se uglavnom kalemi na sejancu divlje trešnje i na magrivi.

Oprašivanje je jedan od najvažnijih procesa čitavog toka vegetacije kod trešnje. Uspeh oprašivanja zavisi od adekvatne količine vitalnog, kompatibilnog polena, efikasnog nanošenja polena na žig tučka, od klijavosti polena, rasta polenovih cevčica i prodora koji će konačno dovesti do oplodnje i daljeg razvoja ploda.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Trešnja Lapins – sadnice trešnje

Trešnja Lapins je veoma popularna sorta trešnje koja potiče iz Kanade. Ova sorta je cenjena zbog krupnih, atraktivnih i veoma ukusnih plodova, kao i zbog dobre rodnosti. Zbog svojih dobrih osobina i kvalitetnih plodova, sadnice trešnje Lapins često se sade u voćnjacima, ali su veoma pogodne i za sadnju u porodičnim dvorištima.

Plodovi sorte trešnja Lapins su krupni, okruglog oblika i tamnocrvene do gotovo crne boje kada potpuno sazru. Meso ploda je čvrsto, sočno i veoma slatkog ukusa. Plodovi su veoma pogodni za svežu potrošnju, ali i za transport i kraće čuvanje, jer imaju čvrstu strukturu mesa.

Sadnice trešnje Lapins odlikuju se dobrim rastom i veoma dobrom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan i obilan prinos svake godine. Zbog dobrog kvaliteta plodova i pouzdane rodnosti, ova sorta je veoma cenjena među voćarima.

Trešnja Lapins nastala u kanadskoj državi Britanska Kolumbija, ukrštanjem sorti Van i Stela.

Rano prorodi i zatim redovno i obilno rađa. Plod je krupan oko 8gr, tamnocrvene, skoro crne boje u punoj zrelosti, slatkog ukusa, odličnog kvaliteta, ukusa i arome. Tolerantna je prema pucanju plodova.

Stablo dobro podnosi zimske mrazeve. Sorta ranog vremena cvetanja. Srednjeg vremena zrenja. Odlike ove sorte su izuzetno velika rodnost, krupan plod i mala osetljivost na pucanje ploda. Zahteva redovnu rezidbu.

Samooplodna je sorta, može poslužiti kao univerzalni oprašivač. Jedna je od najlepsih sorti tresnje tamno-crvene boje.

Trešnja Lapins – Karakteristike sorte:

• Sorta: Trešnja Lapins
• Plod: krupan, tamnocrvene boje
• Ukus: veoma sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: kraj juna – početak jula
• Rodnost: redovna i obilna
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban (može služiti kao oprašivač drugim sortama trešnje)
• Namena: sveža potrošnja

SADNICE TREŠNJE UOPŠTENO

Sadnice Trešnje – trešnja je listopadna drvenasta voćka koja prva rađa i time čini je popularnom jer omogućuje najranije prihode od sadnica voća. Ove sadnice nisu veliki probirači zemljišta i uspevaju na skoro svim tipovima zemljišta.

Rodi redovno i po pravilu obilno. Voćne sadnice trešnje su dosta zastupljene i kod nas kako u ishrani tako i u proizvodnji.

Trešnja se uglavnom kalemi na sejancu divlje trešnje i na magrivi.

Oprašivanje je jedan od najvažnijih procesa čitavog toka vegetacije kod trešnje. Uspeh oprašivanja zavisi od adekvatne količine vitalnog, kompatibilnog polena, efikasnog nanošenja polena na žig tučka, od klijavosti polena, rasta polenovih cevčica i prodora koji će konačno dovesti do oplodnje i daljeg razvoja ploda.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Trešnja Kordia – sadnice trešnje

Trešnja Kordia je veoma cenjena sorta trešnje koja potiče iz Češke. Ova sorta je poznata po krupnim, čvrstim i veoma atraktivnim plodovima odličnog kvaliteta. Zbog dobrog ukusa, čvrstog mesa i otpornosti plodova na pucanje, sadnice trešnje Kordia često se sade u savremenim voćnjacima, ali su pogodne i za sadnju u porodičnim dvorištima.

Plodovi sorte trešnja Kordia su krupni, srcolikog oblika i tamnocrvene do gotovo crne boje kada potpuno sazru. Meso ploda je čvrsto, sočno i veoma slatkog ukusa. Zbog čvrstine ploda i odličnog kvaliteta, ova sorta je veoma pogodna za svežu potrošnju, ali i za transport i čuvanje.

Sadnice trešnje Kordia odlikuju se dobrim rastom i dobrom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan i kvalitetan prinos. Zbog krupnih plodova i odličnog ukusa, ova sorta je veoma popularna među voćarima.

Trešnja Kordia su češka sorta, poznata i pod nazivom Atika.

Plod je vrlo krupan oko 9 gr sa veoma dugačkom peteljkom, tamnocrvene boje pokožice i sa mesom iste boje, odličnog ukusa i arome. Odlikuju je plodovi odličnog kvaliteta koji odilčno podnose manipulaciju i transport, jedna od najboljih poznih sorti trešanja.

Sorta srednje kasnog vremena cvetanja, sa cvetovima blago osetljivim na prolećne mrazeve u odnosu na druge sorte istog vremena cvetanja. Veoma dobro podnosi niske temperature. Umereno tolerantna prema pucanju plodova.

Jedna je od vodećih sorti trešanja u novijim zasadima.

Nije samooplodna sorta trepšnje, već zahteva oprašivača. Dobro je oprašuje sorta Regina.

Trešnja Kordia – Karakteristike sorte:

• Sorta: Trešnja Kordia
• Plod: krupan, srcolikog oblika, tamnocrvene boje
• Ukus: veoma sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: kraj juna
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: nije samooplodna
• Oprašivači: Regina, Hedelfingen, Samberst, Lapins
• Namena: sveža potrošnja

SADNICE TREŠNJE UOPŠTENO

Sadnice Trešnje – trešnja je listopadna drvenasta voćka koja prva rađa i time čini je popularnom jer omogućuje najranije prihode od sadnica voća. Ove sadnice nisu veliki probirači zemljišta i uspevaju na skoro svim tipovima zemljišta.

Rodi redovno i po pravilu obilno. Voćne sadnice trešnje su dosta zastupljene i kod nas kako u ishrani tako i u proizvodnji.

Trešnja se uglavnom kalemi na sejancu divlje trešnje i na magrivi.

Oprašivanje je jedan od najvažnijih procesa čitavog toka vegetacije kod trešnje. Uspeh oprašivanja zavisi od adekvatne količine vitalnog, kompatibilnog polena, efikasnog nanošenja polena na žig tučka, od klijavosti polena, rasta polenovih cevčica i prodora koji će konačno dovesti do oplodnje i daljeg razvoja ploda.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Trešnja Blek Star – sadnice trešnje

Trešnja Blek Star je kvalitetna sorta trešnje koja je cenjena zbog krupnih, tamnih i veoma ukusnih plodova. Ova sorta je poznata po dobroj rodnosti, kvalitetnim plodovima i dobroj prilagodljivosti različitim uslovima gajenja. Zbog svojih osobina sadnice trešnje Blek Star često se sade u voćnjacima, ali su pogodne i za sadnju u porodičnim dvorištima.

Plodovi sorte trešnja Blek Star su krupni, okruglog do blago srcolikog oblika i tamnocrvene do gotovo crne boje kada potpuno sazru. Meso ploda je čvrsto, sočno i veoma slatkog ukusa. Zbog dobrog kvaliteta i čvrstine mesa, plodovi su veoma pogodni za svežu potrošnju, ali i za transport.

Sadnice trešnje Blek Star odlikuju se dobrim rastom i redovnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan i kvalitetan prinos svake godine. Zbog krupnih i atraktivnih plodova, ova sorta je veoma interesantna za sadnju u voćnjacima i dvorištima.

Trešnja Blek Star je sorta dobijena u Institutu za voćarstvo u Bolonji ukrštanjem sorti Lapins i Burlat.

Stabla su srednje bujnog rasta sa dobro razgranatim krošnjama.

Plod je veliki, srcolikog oblika, tamno crvene boje, umereno sočan i sladak. Plodovi su tolerantni na pucanje pa se preporuča za komercijalni uzgoj. Plod je vrlo krupan (9,5 g), srcastog oblika, tamnocrvene do crne boje. Meso je veoma čvrsto, slatko I visokokvalitetno. Pokazuje manju osetljivost na pucanje pokožice.

Trešnja Blek Star – Karakteristike sorte:

• Sorta: Trešnja Blek Star
• Plod: krupan, tamnocrvene do gotovo crne boje
• Ukus: veoma sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: sredina juna
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban (prisustvo drugih sorti trešnje može poboljšati rodnost)
• Namena: sveža potrošnja

SADNICE TREŠNJE UOPŠTENO

Sadnice Trešnje – trešnja je listopadna drvenasta voćka koja prva rađa i time čini je popularnom jer omogućuje najranije prihode od sadnica voća. Ove sadnice nisu veliki probirači zemljišta i uspevaju na skoro svim tipovima zemljišta.

Rodi redovno i po pravilu obilno. Voćne sadnice trešnje su dosta zastupljene i kod nas kako u ishrani tako i u proizvodnji.

Trešnja se uglavnom kalemi na sejancu divlje trešnje i na magrivi.

Oprašivanje je jedan od najvažnijih procesa čitavog toka vegetacije kod trešnje. Uspeh oprašivanja zavisi od adekvatne količine vitalnog, kompatibilnog polena, efikasnog nanošenja polena na žig tučka, od klijavosti polena, rasta polenovih cevčica i prodora koji će konačno dovesti do oplodnje i daljeg razvoja ploda.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Trešnja Stela – sadnice trešnje

Trešnja Stela je jedna od najpoznatijih samooplodnih sorti trešnje koja potiče iz Kanade. Ova sorta je cenjena zbog dobre rodnosti, kvalitetnih plodova i sposobnosti da daje rod bez prisustva druge sorte trešnje. Zbog toga su sadnice trešnje Stela veoma popularne za sadnju u voćnjacima, ali i u porodičnim dvorištima gde često nema prostora za više stabala.

Plodovi sorte trešnja Stela su srednje krupni do krupni, srcolikog oblika i tamnocrvene boje kada potpuno sazru. Meso ploda je sočno, aromatično i prijatnog slatkog ukusa. Plodovi su veoma pogodni za svežu potrošnju, ali se mogu koristiti i za različite vrste prerade.

Sadnice trešnje Stela odlikuju se dobrim rastom i redovnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan i obilan prinos svake godine. Zbog samooplodnosti i dobrog kvaliteta plodova, ova sorta je veoma pogodna za sadnju u manjim voćnjacima i dvorištima.

Trešnja Stela je kanadska sorta i jedno od retkih samooplodnih, koja rano prorodi i redovno i obilno rađa.

Plod je srednje krupan do krupan, prosečne težine 7 gr. Meso ploda je čvrsto, slatko-nakiselo. Stablo srednje bujno i razgranato. Trešnjina osa izaziva crvljivost. Odlična stona sorta koja rano prorodi i rađa redovno i obilno.

Jedna od retkih sorti trešanja koja je samooplodna, pa joj ne treba oprašivač. Dobar je oprašivač drugim sortama, preporučuje se.

Trešnja Stela – Karakteristike sorte:

• Sorta: Trešnja Stela
• Plod: srednje krupan do krupan, srcolikog oblika, tamnocrvene boje
• Ukus: sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: sredina juna
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban (može služiti kao oprašivač drugim sortama trešnje)
• Namena: sveža potrošnja

SADNICE TREŠNJE UOPŠTENO

Sadnice Trešnje – trešnja je listopadna drvenasta voćka koja prva rađa i time čini je popularnom jer omogućuje najranije prihode od sadnica voća. Ove sadnice nisu veliki probirači zemljišta i uspevaju na skoro svim tipovima zemljišta.

Rodi redovno i po pravilu obilno. Voćne sadnice trešnje su dosta zastupljene i kod nas kako u ishrani tako i u proizvodnji.

Trešnja se uglavnom kalemi na sejancu divlje trešnje i na magrivi.

Oprašivanje je jedan od najvažnijih procesa čitavog toka vegetacije kod trešnje. Uspeh oprašivanja zavisi od adekvatne količine vitalnog, kompatibilnog polena, efikasnog nanošenja polena na žig tučka, od klijavosti polena, rasta polenovih cevčica i prodora koji će konačno dovesti do oplodnje i daljeg razvoja ploda.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Trešnja Samberst – sadnice trešnje

Trešnja Samberst je kvalitetna sorta trešnje koja je poznata po krupnim, tamnim i veoma ukusnim plodovima. Ova sorta potiče iz Kanade i cenjena je zbog dobre rodnosti, atraktivnih plodova i dobrog kvaliteta mesa. Zbog svojih osobina sadnice trešnje Samberst često se sade u voćnjacima, ali su pogodne i za sadnju u porodičnim dvorištima.

Plodovi sorte trešnja Samberst su krupni, srcolikog oblika i tamnocrvene do gotovo crne boje kada potpuno sazru. Meso ploda je čvrsto, sočno i veoma slatkog ukusa. Zbog dobrog kvaliteta i čvrstine ploda, ova sorta je veoma pogodna za svežu potrošnju, ali i za transport.

Sadnice trešnje Samberst odlikuju se dobrim rastom i stabilnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan i kvalitetan prinos. Zbog krupnih plodova i dobrog ukusa, ova sorta je popularna među voćarima.

Stablo je srednje bujno sa širokom i razvedenom krunom. Cveta srednje pozno.

Samooplodna je sorta, može da posluži kao univerzalni oprašivač za druge sorte.

Rano prorodi i rađa redovno i obilno. Plod je vrlo krupan prosečne težine 10-12 gr, sa izrazito dugom peteljkom, intezivno crvene do tamno crvene boje. Ova sorta zahteva redovnu rezidbu radi održavanja krupnoće i kvaliteta ploda.

Trešnja Samberst – Karakteristike sorte:

• Sorta: Trešnja Samberst
• Plod: krupan, srcolikog oblika, tamnocrvene boje
• Ukus: veoma sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: sredina juna
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: nije samooplodna
• Oprašivači: Van, Stela, Lapins
• Namena: sveža potrošnja

SADNICE TREŠNJE UOPŠTENO

Sadnice Trešnje – trešnja je listopadna drvenasta voćka koja prva rađa i time čini je popularnom jer omogućuje najranije prihode od sadnica voća. Ove sadnice nisu veliki probirači zemljišta i uspevaju na skoro svim tipovima zemljišta.

Rodi redovno i po pravilu obilno. Voćne sadnice trešnje su dosta zastupljene i kod nas kako u ishrani tako i u proizvodnji.

Trešnja se uglavnom kalemi na sejancu divlje trešnje i na magrivi.

Oprašivanje je jedan od najvažnijih procesa čitavog toka vegetacije kod trešnje. Uspeh oprašivanja zavisi od adekvatne količine vitalnog, kompatibilnog polena, efikasnog nanošenja polena na žig tučka, od klijavosti polena, rasta polenovih cevčica i prodora koji će konačno dovesti do oplodnje i daljeg razvoja ploda.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Trešnja Herc – sadnice trešnje

Trešnja Herc je kvalitetna sorta trešnje koja je poznata po krupnim, tamnim i veoma ukusnim plodovima. Ova sorta je cenjena zbog dobrog kvaliteta plodova, redovne rodnosti i dobre prilagodljivosti različitim uslovima gajenja. Zbog svojih dobrih osobina sadnice trešnje Herc često se sade u voćnjacima, ali su pogodne i za sadnju u porodičnim dvorištima.

Plodovi sorte trešnja Herc su krupni, okruglog do blago srcolikog oblika i tamnocrvene boje kada potpuno sazru. Meso ploda je čvrsto, sočno i prijatnog slatkog ukusa. Zbog dobrog kvaliteta i čvrstine mesa, plodovi su veoma pogodni za svežu potrošnju, ali i za transport.

Sadnice trešnje Herc odlikuju se dobrim rastom i redovnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan i kvalitetan prinos svake godine. Zbog krupnih plodova i dobrog ukusa, ova sorta je interesantna za sadnju u voćnjacima i dvorištima.

Trešnja Herc (Hedelfinger) je poreklom iz Nemačke.

Plod je krupan i intenzivno crvene boje. Srcastog je oblika pa je po tome i dobila ime. Meso je crveno i vrlo čvrsto, odličnog je kvaliteta.

Herc je vrsta voćne sadnice trešnje koja je jedan od naših apsolutnih favorita. Dobro podnosi hladnoću, dobro rađa i tolerantna je prema pucanju plodova. Daje veoma obilan rod.

Najviše se koristi za konzerviranje i upotrebu u svežem stanju.

Trešnja Herc – Karakteristike sorte:

• Sorta: Trešnja Herc
• Plod: krupan, tamnocrvene boje
• Ukus: sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: kraj juna
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: nije samooplodna
• Oprašivači: Kordia, Regina, Samberst
• Namena: sveža potrošnja

SADNICE TREŠNJE UOPŠTENO

Sadnice Trešnje – trešnja je listopadna drvenasta voćka koja prva rađa i time čini je popularnom jer omogućuje najranije prihode od sadnica voća. Ove sadnice nisu veliki probirači zemljišta i uspevaju na skoro svim tipovima zemljišta.

Rodi redovno i po pravilu obilno. Voćne sadnice trešnje su dosta zastupljene i kod nas kako u ishrani tako i u proizvodnji.

Trešnja se uglavnom kalemi na sejancu divlje trešnje i na magrivi.

Oprašivanje je jedan od najvažnijih procesa čitavog toka vegetacije kod trešnje. Uspeh oprašivanja zavisi od adekvatne količine vitalnog, kompatibilnog polena, efikasnog nanošenja polena na žig tučka, od klijavosti polena, rasta polenovih cevčica i prodora koji će konačno dovesti do oplodnje i daljeg razvoja ploda.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Trešnja Early Lory – sadnice trešnje

Trešnja Early Lory je rana sorta trešnje koja je cenjena zbog veoma ranog sazrevanja i kvalitetnih plodova. Ova sorta daje plodove već početkom sezone trešanja, zbog čega je veoma interesantna za voćare koji žele ranu berbu. Zbog dobrog kvaliteta plodova i ranog sazrevanja, sadnice trešnje Early Lory često se sade u voćnjacima, ali su pogodne i za sadnju u porodičnim dvorištima.

Plodovi sorte trešnja Early Lory su srednje krupni do krupni, okruglog oblika i tamnocrvene boje kada potpuno sazru. Meso ploda je sočno, prijatnog slatkog ukusa i dobre arome. Plodovi su veoma pogodni za svežu potrošnju, a zbog ranog sazrevanja često su veoma traženi na tržištu.

Trešnja Early Lory odlikuju se dobrim rastom i redovnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan prinos. Zbog ranog sazrevanja i dobrog kvaliteta plodova, ova sorta je odličan izbor za sadnju u voćnjacima i dvorištima.

Trešnja Early Lory je nastala u Francuskoj i to ukrštanjem sorti Starking hardi džajent i Burlat.

Vrlo rana sorta. Sazreva 3-5 dana pre Burlata. Stablo je srednje bujno, sa razvedenom krunom. Rano prorodi i umerene je rodnosti. Plod je krupan, oko 7,5 g, okruglasto-srcolikog oblika, intezivno crvene do tamnocrvene boje. Peteljka je kratka i debela. Meso je tamno-crvene boje, srednje čvrsto, kiselkasto – slatkog ukusa. Sok je obojen. Sadrži 14% suve materije. Koštica je srednje krupna. Plodovi neravnomerno sazrevaju, tako da je potrebna probirna berba.

Umereno je osetljiva na pucanje plodova. Jedna je od vodećih novijih sorti trešanja. Zaslužuje pažnju zbog vrlo ranog zrenja i krupnih plodova.

Samobesplodna je sorta i potreban joj je oprašivač. Dobri oprašivači su sorte: Burlat, Van, Lapins.

Trešnja Early Lory – Karakteristike sorte:

• Sorta: Trešnja Early Lory
• Plod: srednje krupan do krupan, tamnocrvene boje
• Ukus: sladak i prijatan
• Vreme sazrevanja: kraj maja
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: nije samooplodna
• Oprašivači: Burlat, Van, Lapins
• Namena: sveža potrošnja

SADNICE TREŠNJE UOPŠTENO

Sadnice Trešnje – trešnja je listopadna drvenasta voćka koja prva rađa i time čini je popularnom jer omogućuje najranije prihode od sadnica voća. Ove sadnice nisu veliki probirači zemljišta i uspevaju na skoro svim tipovima zemljišta.

Rodi redovno i po pravilu obilno. Voćne sadnice trešnje su dosta zastupljene i kod nas kako u ishrani tako i u proizvodnji.

Trešnja se uglavnom kalemi na sejancu divlje trešnje i na magrivi.

Oprašivanje je jedan od najvažnijih procesa čitavog toka vegetacije kod trešnje. Uspeh oprašivanja zavisi od adekvatne količine vitalnog, kompatibilnog polena, efikasnog nanošenja polena na žig tučka, od klijavosti polena, rasta polenovih cevčica i prodora koji će konačno dovesti do oplodnje i daljeg razvoja ploda.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Trešnja Rušt – sadnice trešnje

Trešnja Rušt je stara i poznata sorta trešnje koja se dugo gaji na našim prostorima. Ova sorta je cenjena zbog dobrog kvaliteta plodova, prijatnog ukusa i stabilne rodnosti. Zbog svojih osobina sadnice trešnje Rušt često se sade u voćnjacima, ali su veoma pogodne i za sadnju u porodičnim dvorištima.

Plodovi sorte trešnja Rušt su srednje krupni do krupni, okruglastog oblika i tamnocrvene boje kada potpuno sazru. Meso ploda je sočno, prijatnog slatkog ukusa i dobre arome. Plodovi su najčešće namenjeni za svežu potrošnju, ali se mogu koristiti i za različite vrste prerade.

Trešnja Rušt odlikuju se dobrim rastom i redovnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan prinos svake godine. Zbog dobrog kvaliteta plodova i pouzdane rodnosti, ova sorta je dobar izbor za sadnju u voćnjacima i dvorištima.

Trešnja Rušt je stara sorta trešnje.

Plodovi su izazito krupni, slatki I hrskavi. Plod je crvene boje i srcolikog oblika. Plod je srednje krupan do krupan sa crvenim prelivima.
Meso je sočno, slatkog ukusa. Veoma je pogodna za organsku proizvodnju.

Voćne sadnice trešnje nisu veliki probirači zemljišta i uspevaju na skoro svim tipovima zemljišta. Plod sadnice trešnje je prikladan za potrošnju leti u svežem stanju ali i za zamrzavanje. Rodi redovno i po pravilu obilno. Voćne sadnice trešnje su dosta zastupljene i kod nas kako u ishrani tako i u proizvodnji.

Ima veoma kvalitetne plodove i dobru rodnost. Samobesplodna je sorta a najbolje je oprašuje Lambert

Trešnja Rušt – Karakteristike sorte:

• Sorta: Trešnja Rušt
• Plod: srednje krupan do krupan, tamnocrvene boje
• Ukus: sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: sredina juna
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: nije samooplodna
• Oprašivači: Hedelfingen, Van, Stela
• Namena: sveža potrošnja

SADNICE TREŠNJE UOPŠTENO

Sadnice Trešnje – trešnja je listopadna drvenasta voćka koja prva rađa i time čini je popularnom jer omogućuje najranije prihode od sadnica voća. Ove sadnice nisu veliki probirači zemljišta i uspevaju na skoro svim tipovima zemljišta.

Rodi redovno i po pravilu obilno. Voćne sadnice trešnje su dosta zastupljene i kod nas kako u ishrani tako i u proizvodnji.

Trešnja se uglavnom kalemi na sejancu divlje trešnje i na magrivi.

Oprašivanje je jedan od najvažnijih procesa čitavog toka vegetacije kod trešnje. Uspeh oprašivanja zavisi od adekvatne količine vitalnog, kompatibilnog polena, efikasnog nanošenja polena na žig tučka, od klijavosti polena, rasta polenovih cevčica i prodora koji će konačno dovesti do oplodnje i daljeg razvoja ploda.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu