ŠLJIVA CRVENA RANKA KVALITETNE SADNICE

Šljiva Crvena Ranka – sadnice šljive

Šljiva Crvena Ranka je stara i veoma cenjena domaća sorta šljive koja se vekovima gaji na našim prostorima. Ova autohtona sorta poznata je po dobroj rodnosti, otpornosti i kvalitetnim plodovima koji imaju široku primenu. Zbog svoje pouzdanosti i dobrog kvaliteta plodova, sadnice šljive Crvena Ranka često se sade u voćnjacima, ali su veoma pogodne i za sadnju u porodičnim dvorištima.

Plodovi sorte šljiva Crvena Ranka su srednje krupni, okruglastog oblika i crvenkaste do tamnocrvene boje kada sazru. Meso ploda je sočno, aromatično i prijatnog slatko-kiselog ukusa. Plodovi su pogodni za svežu potrošnju, ali se veoma često koriste i za preradu, naročito za proizvodnju rakije, džemova i drugih proizvoda od šljive.

Crvena Ranka smatra se jednom od najstarijih rakijskih sorti šljive u Srbiji. Pored Požegače, rasprostranjena je u gotovo svim krajevima Srbije, što nije slučaj sa većinom drugih rakijskih sorti. Ova autohtona srpska sorta potiče iz okoline Aranđelovca, iz sela Darosava, zbog čega se često naziva i darosavka.

Sorta cveta srednje rano, nekoliko dana pre Požegače, a približno u isto vreme kao i druge rakijske sorte šljive. Šljiva Crvena Ranka nije samooplodna, pa se ne preporučuje sadnja u čistim zasadima. Kao dobri oprašivači koriste se druge rakijske sorte šljive kao što su Metlaš, Trnovača i Crnošljiva. Kao oprašivači mogu poslužiti i sorte Čačanska Rodna i Stenlej, jer se njihov period cvetanja poklapa sa cvetanjem Crvene Ranke. Za uspešno oprašivanje veoma je važno da vremenski uslovi tokom cvetanja budu povoljni za aktivnost pčela.

Plod šljive Crvene Ranke je po obliku sličan plodu Požegače, ali je crvenkaste boje. Sazreva oko 10. avgusta, a prosečna težina ploda iznosi oko 17 grama. Plodovi su sočni i prijatnog ukusa, pa se delom koriste i kao stono voće. Rakija proizvedena od ove sorte je veoma dobrog kvaliteta i karakteristične arome, zbog čega se Crvena Ranka smatra dobrom rakijskom šljivom.

Ova sorta spada u rodne sorte šljive, ali u proseku daje nešto manje prinose nego Požegača, jer ne rađa podjednako obilno svake godine. Krošnja stabla je najčešće piramidalnog oblika i ima nešto manju nosivost od krošnje Požegače. Grane su relativno krte, pa se pri obilnijem rodu mogu lomiti. Stablo je srednje bujno, a sorta se često razmnožava izdancima.

Sadnice šljive Crvena Ranka dobro uspevaju i na siromašnijim i suvljim zemljištima, čak i bolje nego Požegača. Međutim, nešto su osetljivije na mraz. Na vlažnijim i plodnijim zemljištima, kao i na severnim i zaklonjenim položajima, može se javiti smolotočina.

Zbog dobrog kvaliteta plodova, široke primene u preradi, otpornosti i prilagodljivosti različitim uslovima gajenja, šljiva Crvena Ranka i danas zauzima važno mesto među tradicionalnim sortama šljive u Srbiji.

Šljiva Crvena Ranka - Karakteristike sorte:

• Sorta: Šljiva Crvena Ranka
• Plod: srednje krupan, okrugao, crvene do tamnocrvene boje
• Ukus: prijatan, slatko-kiseo
• Vreme sazrevanja: avgust
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban (prisustvo drugih sorti šljive može dodatno poboljšati rodnost)
• Namena: sveža potrošnja, prerada i rakija

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu