Aronija je bobičasto voće, slično borovnici i visokootporna je na niske temperature, zbog čega se naziva i sibirska borovnica. Raste na listopadnom grmu. Sadnice Aronije spadaju u rod listopadnih žbunova sa bobicama. Postoje dve - tri vrste. Poreklo vodi sa istoka Severne Amerike. Raste u obliku žbuna i žbun aronije naraste najčešće 1 do 3 metara. Bujnog je rasta i rezidbom se oblikuje u manji grm. Najčešće se sreće u vlažnim šumama i močvarama.

Često se gaji i kao ukrasna biljka. Poseduje visoki stepen otpornosti na mraz, tako da je otporna na zimu i do -47° C. Zbog toga je dosta rasprostranjena u Rusiji, Finskoj i Švedskoj. Takođe je otporna i na sušu, insekte, zagađenja i bolesti.

Optimalna je količina padavina za gajenje aronije od 500 - 700 mm godišnje. Moguće je gajenje na siromašnim, peskovitim i vlažnijim zemljištima.

Ona je veoma zdrava zato što sadrži visok sadržaj antocijana. Antocijani su pigmenti. Prema najnovijim istraživanjima aronija je dobra kod dijabetičara, povišenog holesterola, pa čak i kod osoba obolelih od raka. Dobra je za imunitet i čišćenje celokupnog organizma.

Kao žbun dostiže visinu od 2 m i širinu od 2,5 m. Sadnice Aronije rađaju vrlo bogato. U punom rodu, jedan grm aronije daje do 12 kg plodova