Malina „polka“ je poreklom iz Poljske (što implicira i njen naziv), a odomaćila se dosta u našim krajevima, jer je to pak sorta koja omogućava produženu berbu i daje jako dobar prinos, i sazreva praktično punih 7 – 8 meseci, te se baš i drugačije naziva i „dvorodna“ ili „dugorodna“ malina.

Polka je sorta koja se najčešće bere početkom leta u „prvom zrenju“, a zatim i početkom jeseni u „drugom zrenju“, te se smatra dugorodnom vrstom, i bere se praktično tokom cele godine, nakon prolećnih mrazeva, pa sve do prvih zimskih mrazeva (iako se po nekim iskustvima pokazala kao vrlo otporna sorta, koja može da podnese i temperature ispod nule, odnosno vrednosti i do -6 ˚C).

Najčešće se sadnice maline polka, zasađuju u ranu jesen, pre svega zbog ili povoljnih vremenskih uslova, ili pak zbog toga što ona već u leto naredne godine daje svoje prve plodove, pa je isplativ njen uzgoj i sa tog finansijskog aspekta.

Međutim, prema savetima nekih stručnjaka, polku je bolje saditi u proleće, a dalji saveti kako se sadi pomenuta sorta, biće detaljnije opisani u nastavku teksta.

Dakle, najbolje je da se malina sorte polka zasadi u brdskim područjima (ili pak, u područjima sa “nagibom”), sa prosečnom nadmorskom visinom od oko 600 metara (toleriše se raspon između ili 400 m ili 800 m nadmorske visine), sa neophodnim “odmicanjem” zasada od brojnih drugih vrsta jagodičastog voća, a kako bi se prevenirao prenos biljnih bolesti, ili se pak sprečile štetočine da je “napadnu” i ugroze (preporučljivo je da se sorta polka, sadi najmanje 200 – 300 m dalje od drugih voćnih vrsta).

Kvalitet ploda: Polka ima krupne plodove prosečne težine 6 gr, kompaktnog oblika, sjajne tamno-crvene boje i odličnih skladišnih osobina u svežem stanju kao i za zamrzavanje. Ukus ploda je prijatan i kao takav je pogodan za prodaju u svežem stanju na domadem tržištu, dok za evropsko tržište nije preporučljiva.

Upotreba ploda u svežem stanju: Polka se moze prodavati u svežem stanju i ubirati u dva navrata tokom godine i to od sredine leta do kasne jeseni i ako se ostave skradeni jednogodišnji izdanci pristiže na branje u maju mesecu.

Upotreba ploda za zamrzavanje: Polka se koristi takođe i za zamrzavanje i cena je identična ostalim sortama ili nesto manja, ali su i troškovi prizvodnje i ubiranja znatno manji, a branje je razvučeno na 2-3 meseca

Malina je višegodišnja listopadna biljka, žbunastog ili polužbunastog rasta, sa višegodišnjim korenom. Samooplodna je i uglavnom jednorodna sorta, mada pojedinih godina, plodonosi i u dva navrata.

Rodi odmah posle sadnje, a punu rodnost dostiže u trećoj godini. Živi u proseku 8-14 godina, a može dostići starost i do 20 godina. Raste u obliku žbuna visine i do 3,5 m.

Sadi se na rastojanju 2,8 x 0,35 m – 10.500 kom/ha. Može se gajiti do nadmorske visine od 800 metara.

Često gajena kupina koja uspeva na skoro svim tipovima zemljišta i odlikuje se brzim i srednje bujnim rastom i velikim prinosom.
Kupina Loh Nes je nezamenjiva za upotrebu u svežem stanju jer su plodovi odličnog kvaliteta, krupni, čvrsti, veoma ukusni i aromatični.

Odlično uspeva na osunčanim čak i na polusenovitim predelima. Veoma je otporna na mraz i niske temperature pa je često gajena vrsta u regijama sa malo oštrijom klimom. Voli dosta vode tako da je navodnjavanje u toku plodonošenja veoma bitno. Cveta od juna do avgusta u zavisnosti od sorte. Nakon cvetanja iz svakog pojedinog cveta razvija se sitni jagodičasti plod, crvene boje, koji kasnije potamni do tamnoplave i gotovo crne boje. Redovno orezivanje je obavezno. Voda je kritični činilac ne samo za razvoj ploda već i za rast jednogodišnjih izdanaka. Kupina ima plitak koren (15 cm) i zato tokom leta zahteva oko 3 cm vode svakih 7-10 dana. Ova se količina može smanjiti postavljanjem sistema za navodnjavanje kapanjem. Za bolje očuvanje vlažnosti zemljišta moguće je i zatravljenje međurednog prostora travama iz porodice Graminae ili leguminozama. Kupina najbolje uspeva na toplijim, osunčanim položajima i po tome je osetljivija od maline. Osetljiva je na letnje, tople vetrove koji smanjuju vlažnost vazduha i zemljišta. Najbolji pravac redova je sever-jug.

Preporuka je sadnja sadnice kupine na jedan metar razmaka u redu i red od reda od 2,5 metra.

Sadnice su dobijene bezvirusnim razmnožavanjem.

Malina je višegodišnja listopadna biljka, žbunastog ili polužbunastog rasta, sa višegodišnjim korenom. Samooplodna je i uglavnom jednorodna sorta, mada pojedinih godina, plodonosi i u dva navrata.

Rodi odmah posle sadnje, a punu rodnost dostiže u trećoj godini. Živi u proseku 8-14 godina, a može dostići starost i do 20 godina. Raste u obliku žbuna visine i do 3,5 m.Sadnice

Sadnice ribizle imaju dug vek ekspolatacije, i zasadi koji se dobro održavaju mogu biti produktivni 10 i više godina. Ona je vrlo pogodna za gajenje, jer redovno i obilno rađa, a ne iziskuje neke posebne uslove nege.

Ribizla ima nežne i osetljive plodove koji posle berbe nemaju sposobnost da naknadno dozrevaju. Zbog toga se mora pravilno odrediti momenat berbe a to je kad su plodovi zreli ali ne i prezreli.

Pre same sadnje sadnice ribizle, neophodno je izvršiti adekvatnu pripremu zemljišta. Mora se postaviti dobra drenaža i izvršiti oranje zemlje barem 40 cm duboko. Pre sadnje neophodno je dodati u zemljište određenu količinu mineralnog i stajskog đubriva. Preporučeni razmak sadnje unutar reda je 1 – 1,5 m, dok je međuredni razmak 2,5 – 3,5 m.

Ukoliko se ne bi orezivala, tj. ukoliko se ne bi izbacivale starije grane, onda bi pojava jednogodišnjih izdanaka bila smanjena i takvi žbunovi bi davali sve slabiji rod i brže bi propadali. Zato se ova vrsta mora orezivati svake godine da bi se podstaklo izbijanje novih izdanaka, a time povećala rodnost i životni vek žbuna.

Voli osunčano mesto gde se ne zadržava voda. Plodovi su izuzetno krupni (oko 9,3 g), crni, sjajni, izduženo cilindričnog oblika, slatkog i aromatičnog ukusa. Pogodni su za potrošnju u svežem stanju i za preradu.

Po rodnosti prevazilazi sve do sada gajene sorte u našoj zemlji. Najrodnija je sorta kupine a prinosi se često kreću i preko 25 t /ha.

Sazreva krajem jula meseca.

Sadnice Maline Fertodi sa vegetacijom kreću pre Vilameta od kojeg je i rodnija sorta, a berba ove maline može da traja i do 50 dana. Plodovi su srednje krupni, a čitava biljka je plodonosna. Najbolja je za dalju preradu ili zamravanje, jer kažu da je i nakon odmrzavanja u dobrom stanju, pa je veća tražnja na tržištu za njom. Zbog toga su i sadnice skuplje.

Dozreva od polovine juna, do kraja jula.

Malina je višegodišnja listopadna biljka, žbunastog ili polužbunastog rasta, sa višegodišnjim korenom. Samooplodna je i uglavnom jednorodna sorta, mada pojedinih godina, plodonosi i u dva navrata.

Rodi odmah posle sadnje, a punu rodnost dostiže u trećoj godini. Živi u proseku 8-14 godina, a može dostići starost i do 20 godina. Raste u obliku žbuna visine i do 3,5 m.

Sadi se na rastojanju 2,8 x 0,35 m – 10.500 kom/ha. Može se gajiti do nadmorske visine od 800 metara.

Sadnice Maline Miker su bujna, samooplodna, slatka, crvena sorta, prikladna za plantažni uzgoj. Plodovi su srednje, ujednačene veličine, čvrsti i kompaktni, lako se odvajaju i pogodni su za mašinsko branje i transport, a s obzirom da dobro podnose mehaničku berbu, nema gubitaka u kvalitetu.

Malina je višegodišnja listopadna biljka, žbunastog ili polužbunastog rasta, sa višegodišnjim korenom. Samooplodna je i uglavnom jednorodna sorta, mada pojedinih godina, plodonosi i u dva navrata.

Malina Miker zahtjeva kvalitetno obrađeno zemljište, jer ima plitak korjen. Prije oranja, neodhodno je đubriti stajnjakom i NPK đubrivom. Dubina oranja treba da je oko 30 cm. Razmaci između redova treba da su od 3 m, a u samim redovima treba da bude po 25 cm razmaka između pojedinačnih biljaka. Miker maline treba saditi u jesen, što ranije, a rijeđe u toku zime.

Rodi odmah posle sadnje, a punu rodnost dostiže u trećoj godini. Živi u proseku 8-14 godina, a može dostići starost i do 20 godina. Raste u obliku žbuna visine i do 3,5 m.

Sadi se na rastojanju 2,8 x 0,35 m – 10.500 kom/ha. Može se gajiti do nadmorske visine od 800 metara.

Često se gaji i kao ukrasna biljka. Poseduje visoki stepen otpornosti na mraz, tako da je otporna na zimu i do -47° C. Zbog toga je dosta rasprostranjena u Rusiji, Finskoj i Švedskoj. Takođe je otporna i na sušu, insekte, zagađenja i bolesti.

Optimalna je količina padavina za gajenje aronije od 500 – 700 mm godišnje. Moguće je gajenje na siromašnim, peskovitim i vlažnijim zemljištima.

Ona je veoma zdrava zato što sadrži visok sadržaj antocijana. Antocijani su pigmenti. Prema najnovijim istraživanjima aronija je dobra kod dijabetičara, povišenog holesterola, pa čak i kod osoba obolelih od raka. Dobra je za imunitet i čišćenje celokupnog organizma.

Kao žbun dostiže visinu od 2 m i širinu od 2,5 m. Sadnice Aronije rađaju vrlo bogato. U punom rodu, jedan grm aronije daje do 12 kg plodova

Zemlja za sadnju borovnica mora biti plodna, sa dosta humusa, kisele reakcije. Poželjno je nabaviti kiseli supstrat (pH 4-5,5) i pomešati ga sa zemljom i humusom. Borovnica zahteva blago kiselo zemljište (pH 4.5). Traži dosta vode, ali ne voli da joj koren leži u vodi, pa je neophodno ocedito zemljište, kao i redovno navodnjavanje. Preporučeni razmak imeđu redova je 2.5 m, a razmak između sadnica 1.5 m.

Sadnice Borovnice Duke, spadaju u sorte ranog zrenja, vrlo kvalitetnog ploda i dobre rodnosti. Duke ima odličnu tolerantnost na bolesti. Jedna je od najotpornijih sorti na izmrzavanje tokom zimskog perioda. Preporučuje se sadnja do 700 m nadmorske visine.