TREŠNJA LIONSKA RANA

Trešnja Lionska Rana – sadnice trešnje

Trešnja Lionska Rana je rana sorta trešnje koja je cenjena zbog veoma ranog sazrevanja i ukusnih plodova. Ova sorta potiče iz Francuske i poznata je po tome što daje plodove već početkom sezone trešanja. Zbog ranog sazrevanja i dobrog kvaliteta plodova, sadnice trešnje Lionska Rana često se sade u voćnjacima, ali su pogodne i za sadnju u porodičnim dvorištima.

Plodovi sorte trešnja Lionska Rana su srednje krupni, okruglog oblika i tamnocrvene boje kada potpuno sazru. Meso ploda je sočno, nežno i prijatnog slatkog ukusa. Plodovi su veoma pogodni za svežu potrošnju, a zbog ranog sazrevanja veoma su traženi na tržištu.

Sadnice trešnje Lionska Rana odlikuju se dobrim rastom i redovnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan prinos. Zbog ranog sazrevanja i prijatnog ukusa plodova, ova sorta je veoma interesantna za sadnju u voćnjacima i dvorištima.

Trešnja Lionska Rana ili Doktorka je kanadska sorta trešnje.

Stablo ove sorte je srednje bujno do bujno. Uglavnom je dobro otporna na bolesti, delimično osetljiva na gljivična oboljenja. Ne crvlja, plodovi ređe pucaju izuzev u kišnim godinama. Veoma je raširena u Podunavlju. Plod je krupan mase, oko 5 grama, oblo srcastog oblika i tamno crvene boje. Slatkog je ukusa i vrlo sočna sorta trešnje. Pokožica tanka, sjajna, tamnocrvena. Meso čvrsto, sočno, tamnocrveno, slatkonakiselo, ukusno i aromatično.

Rano prorodi i redovno i obilno rađa. Daje visoke prinose.

Trešnja Lionska Rana - Karakteristike sorte:

• Sorta: Trešnja Lionska Rana
• Plod: srednje krupan, okrugao, tamnocrvene boje
• Ukus: sladak i prijatan
• Vreme sazrevanja: kraj maja – početak juna
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: nije samooplodna
• Oprašivači: Burlat, Van, Hedelfingen
• Namena: sveža potrošnja

SADNICE TREŠNJE UOPŠTENO

Sadnice Trešnje - trešnja je listopadna drvenasta voćka koja prva rađa i time čini je popularnom jer omogućuje najranije prihode od sadnica voća. Ove sadnice nisu veliki probirači zemljišta i uspevaju na skoro svim tipovima zemljišta.

Rodi redovno i po pravilu obilno. Voćne sadnice trešnje su dosta zastupljene i kod nas kako u ishrani tako i u proizvodnji.

Trešnja se uglavnom kalemi na sejancu divlje trešnje i na magrivi.

Oprašivanje je jedan od najvažnijih procesa čitavog toka vegetacije kod trešnje. Uspeh oprašivanja zavisi od adekvatne količine vitalnog, kompatibilnog polena, efikasnog nanošenja polena na žig tučka, od klijavosti polena, rasta polenovih cevčica i prodora koji će konačno dovesti do oplodnje i daljeg razvoja ploda.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu