ŠLJIVA POŽEGAČA KVALITETNE SADNICE

Šljiva Požegača – sadnice šljive

Šljiva Požegača je jedna od najpoznatijih i najtradicionalnijih sorti šljive na našim prostorima. Ova sorta je vekovima prisutna u Srbiji i poznata je po izuzetnom kvalitetu plodova, naročito za proizvodnju rakije i sušenje. Zbog svog odličnog ukusa i široke primene, Požegača je veoma cenjena među voćarima i često se sadi u voćnjacima, ali i u porodičnim dvorištima.

Plodovi šljive Požegače su srednje krupni, izduženog oblika i tamnoplave do ljubičaste boje sa izraženim pepeljkom. Meso ploda je čvrsto, veoma aromatično i prijatnog slatkog ukusa, a koštica se lako odvaja od mesa. Zbog visokog sadržaja šećera i izražene arome, ova sorta je posebno pogodna za proizvodnju kvalitetne rakije šljivovice, ali i za sušenje i pripremu različitih prerađevina.

Sadnice šljive Požegače odlikuju se dobrim rastom i dugovečnošću. Drvo stupa u rod nešto kasnije u odnosu na neke savremene sorte, ali daje stabilan i kvalitetan prinos. Zbog izuzetnog kvaliteta plodova i tradicionalne vrednosti, Požegača je i dalje jedna od najcenjenijih sorti šljive.

Šljiva Požegača jedna je od vodećih šljiva. Zauzimala je oko 40% površina pod šljivom u bivšoj Jugoslaviji.

Požegača je potpuno samooplodna sorta, zbog čega se može saditi u čistim zasadima, odnosno, ne mora se saditi u zajednici s drugim sortama šljiva.

Požegača spada u red najosetljivijih sorti prema plamenjači. Takođe je veoma osetljiva prema rđi i virusnoj bolesti šarki šljive. Otpornija je od ostalih sorti prema monoliji. Zbog kasnog cvetanja najčešće izbegne jače napade šljivine ose. Malo pati od crvljivosti plodova, ali je veoma osetljiva prema šljivinoj štitastoj vaši.

Požegača počinje da rađa u petoj godini po sađenju. U pun rod stiže u devetoj godini.

Sorta sa najkvalitetnijim plodovima ne samo kod nas već i u čitavom svetu. Plodovi se beru krajem avgusta ili početkom septembra. Po krupnoći pripada kategoriji sitniji.

Plod požegače je srednje krupan, prosečna težina oko 21 gram. Sadrži oko 12% šećera. Mesnati deo ploda Je čvrst, sočan i aromatičan, vrlo pogodan za upotrebu u svežem stanju, sušenje i druge oblike prerade. Zbog velike čvrstine ploda može se izvoziti i u svežem stanju i dovoziti za sušenje iz većih daljina. Dobro se čuva u hladnjačama.

Šljiva Požegača - Karakteristike sorte:

• Sorta: Šljiva Požegača
• Plod: srednje krupan, izduženog oblika, tamnoplave boje
• Ukus: veoma sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: sredina septembra
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: Požegača može sama da se oplodi, ali u praksi bolje rađa ako ima druge sorte u blizini (Stenlej, Čačanska Rodna itd.).
• Namena: rakija, sušenje, prerada i sveža potrošnja

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu