SADNICE SIBIRSKOG LIMUNA

Sadnice sibirskog limuna – sibirski limun (Poncirus trifoliata)

Sadnice sibirskog limuna odlikuju se sporijim rastom i velikom otpornošću na mraz, pa mogu podneti temperature i do -20°C ili niže. Zbog gustih grana i bodlji često se koristi i kao zaštitna živa ograda. Ova biljka dobro uspeva na sunčanim položajima i u dobro dreniranom zemljištu.

Sibirski limun je izuzetno otporna biljka koja pripada porodici citrusa. Ova biljka je poznata po svojoj velikoj otpornosti na niske temperature, zbog čega može uspevati i u hladnijim klimatskim uslovima. Zbog dekorativnog izgleda i interesantnih plodova, sadnice sibirskog limuna često se sade u dvorištima, vrtovima i kao zaštitna ili ukrasna biljka.

Plodovi sibirskog limuna su okrugli i žute boje, a po izgledu podsećaju na male limune. Iako imaju izražen kiseo i pomalo gorak ukus, plodovi se mogu koristiti za pripremu marmelada, sokova i raznih prerađevina. Biljka ima karakteristične trodelne listove i veoma dekorativne cvetove koji se pojavljuju u proleće.

Sibirski limun (Poncirus trifoliata) podnosi niske temperature, čak i do -30 stepeni.
Dostiže visinu od 2 do 2,5m. Listopadno je drvo. Tri godine mora da se orezuje da bi se formirala krošnja.
U trećoj godini počinje da cveta, a pun rod daje posle šeste godine. Prinos u punom rodu je preko 70kg ploda po jednom stablu.

Sadnice sibirskog limuna se mogu saditi tokom cele godine, jer se nalaze u kontejnerima sa zemljom i tako se i sade.

U jesen pristižu plodovi koji su sitniji od običnog limuna, okruglasti i fino obrasli dlačicama.
Sibirski limun ne zahteva posebne mere nege, dovoljno je da ga zasadite u plodnu zemlju i redovno zalivate u slučaju jakih suša. Poželjno je da se zasadi na mestu koje nije previše osunčano u toku dana

Sadnice Sibirskog Limuna - Karakteristike:

• Sorta: Sibirski limun (Poncirus trifoliata)
• Plod: sitniji, okrugao, žute boje
• Ukus: veoma kiseo i blago gorak
• Vreme sazrevanja: septembar – oktobar
• Rodnost: redovna
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban
• Namena: ukrasna biljka, živa ograda i prerada plodova

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu