SADNICE KIVIJA HEJVORD ŽENSKI

Sadnice kivija Hejvord – ženski kivi

Ženske sadnice kivija - Kivi Hejvord (Hayward) je najpoznatija i najrasprostranjenija sorta kivija u svetu. Ova sorta je cenjena zbog krupnih plodova, odličnog ukusa i dobre rodnosti. Zbog kvalitetnih plodova i pouzdanog prinosa, sadnice kivija Hejvord često se sade u voćnjacima, ali su pogodne i za sadnju u dvorištima i vrtovima.

Plodovi sorte kivi Hejvord su krupni, ovalnog oblika i prekriveni karakterističnom smeđom dlačastom korom. Meso ploda je zelene boje, sočno i osvežavajućeg slatko-kiselog ukusa. Plodovi su bogati vitaminom C, mineralima i antioksidansima, zbog čega su veoma cenjeni u ishrani.

Kivi je biljka penjačica koja zahteva potporu za pravilan rast i razvoj. Najčešće se gaji uz armaturu, pergole ili žice. Sadnice kivija Hejvord odlikuju se snažnim rastom i dobrom rodnošću. Da bi biljka donosila plod, potrebno je posaditi i mušku biljku kao oprašivača.

Ženske sadnice kivija su biljke koje daju plodove i predstavljaju osnovu svake uspešne proizvodnje kivija. Da bi ženski kivi rađao, neophodno je u blizini imati i mušku biljku radi oprašivanja. Zbog toga se prilikom sadnje kivija obavezno kombinuju muške i ženske sadnice.

Plodovi ženskog kivija su krupni, sočni i bogati vitaminom C. Kivi je veoma cenjen zbog svoje nutritivne vrednosti i prijatnog slatko-kiselog ukusa. Plodovi se koriste za svežu potrošnju, ali i za pripremu sokova, kolača i drugih poslastica.

Ženske sadnice kivija odlikuju se snažnim rastom i zahtevaju potporu (špalir ili pergolu), jer je kivi puzavica. Biljka najbolje uspeva na sunčanim i zaštićenim položajima, u plodnom i dobro dreniranom zemljištu.

Ženske sadnice kivija je višegodišnja listopadna biljka puzavica. Izgledom je slična vinovoj lozi.
Kivi traži mnogo vlage tokom sezone rasta.
Zemljište mora biti dobro drenirano.

Sadnice kivija Hejvord - Karakteristike:

• Sorta: Kivi Hejvord (Hayward)
• Plod: krupan, ovalnog oblika, smeđe kore sa zelenim mesom
• Ukus: prijatan, slatko-kiseo i aromatičan
• Vreme sazrevanja: oktobar – novembar
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: nije samooplodna
• Oprašivači: muški kivi (1 muška biljka na 5–8 ženskih biljaka)
• Namena: sveža potrošnja

Hejvord
Stablo je bujno i rodno. Počinje da rađa u trećoj-četvrtoj godini posle sadnje.
Plodovi su srednje krupni (70 do 80g).
Optimalno vreme berbe je od kraja oktobra.

Neophodno je posaditi bar 1 muški kivi na 5-8 ženskih sadnica.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu