SADNICE KIVIJA MUŠKI

Sadnice kivija Matua – muški kivi oprašivač

Kivi Matua je muška sorta kivija koja se koristi kao oprašivač za ženske sorte kivija. Ova sorta je veoma važna u zasadima kivija jer obezbeđuje oplodnju ženskih biljaka i formiranje plodova. Bez muškog oprašivača ženske biljke kivija ne mogu dati rod, zbog čega se sadnice kivija Matua obavezno sade zajedno sa ženskim sortama.

Sorta Matua poznata je po obilnom cvetanju i velikoj količini polena, što omogućava dobro oprašivanje ženskih biljaka kivija. Najčešće se koristi kao oprašivač za sorte kao što je kivi Hejvord, ali može oprašivati i druge sorte kivija koje cvetaju u isto vreme.

Kivi je biljka penjačica koja zahteva potporu za pravilan rast i razvoj. Najčešće se gaji uz armaturu, pergole ili žice. Sadnice kivija Matua odlikuju se snažnim rastom i dugovečnošću, a sade se u zasadima zajedno sa ženskim sadnicama kivija kako bi se obezbedilo pravilno oprašivanje.

Muške sadnice kivija su višegodišnja listopadna biljka puzavica. Izgledom je slična vinovoj lozi.
Kivi traži mnogo vlage tokom sezone rasta.
Zemljište mora biti dobro drenirano.

Sorta Matua
Stablo je bujno. Obično se po 3 prašnička (muška) cveta nalazi u cvasti. Cveta obilno. Cvetanje počinje ranije nego kod sorte Tomuri i traje duže. Pogodna je kao oprašivač za sorte Abbott, Elizabeth i Allison koje ranije cvetaju.

Neophodno je posaditi bar 1 muški kivi na 5-8 ženskih sadnica.

Sadnice kivija Matua - Karakteristike:

• Sorta: Kivi Matua
• Plod: ne formira plodove (muška sorta)
• Cvetanje: obilno, sa velikom količinom polena
• Vreme cvetanja: maj
• Rodnost: koristi se kao oprašivač
• Oprašivanje: muška sorta – oprašuje ženske biljke kivija
• Oprašivači: nije potrebno (služi kao oprašivač)
• Namena: oprašivanje ženskih sorti kivija

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu