DUNJA LESKOVAČKA KVALITETNE SADNICE

Dunja Leskovačka – sadnice dunje

Dunja Leskovačka je jedna od najpoznatijih i najrasprostranjenijih sorti dunje na našim prostorima. Odlikuje se krupnim, žutim i veoma mirisnim plodovima koji su idealni za pripremu slatka, džema, sokova i rakije.

Sadnice dunje Leskovačka daju redovan i obilan rod, a drvo je otporno i lako za uzgoj. Zbog odličnog kvaliteta ploda i pouzdane rodnosti, dunja Leskovačka je čest izbor za sadnju u dvorištima i voćnjacima.

Dunja Leskovačka je domaća sorta sadnice dunje. Predstavlja jednu od najkvalitetnijih sorti sadnice dunje.
Drvo ove dunje dostiže visinu od maksimalno 4m.
Pokožica je glatka. Plod je srednje veličine, najčešće do 250gr težine. Izrazito je žute boje. Izrazitog je i jakog mirisa, veoma prijatne arome. Meso ploda je čvrsto i sočno.
Dobro podnosi skladištenje i može se čuvati i do 6 meseci. Ova dunja rađa redovno i obilno.

Nije samooplodna. Treba oprašivača, a oprašivač joj je Vranjska dunja.

Sazreva u oktobru. Podloga je Dunja-BA29 ili Dunja MA

Dunja Leskovačka - Karakteristike sorte

• Sorta: Dunja Leskovačka
• Plod: krupan, nepravilnog oblika, žute boje
• Ukus: aromatičan i prijatan
• Vreme sazrevanja: oktobar
• Rodnost: redovna i obilna
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban (dunja Leskovačka je samooplodna, ali prisustvo drugih sorti poput Vranjske ili Trijumf može dodatno poboljšati oplodnju i prinos)
• Namena: prerada, slatko, džem, sokovi i rakija

SADNICE DUNJE UOPŠTENO

Sadnice Dunje vode poreklo sa Kavkaza - regiona između Kaspijskog i Crnog mora - kao i na severu Persije.  Zbog korisnosti dunje u kuvanju njena popularnost se proširila se na srednjevekovne banketske sale i dalje. Danas je dunja zadržala svoju popularnost i našla svoj put u zapadnoj kulturi hrane i kuvanja.

Dunja je vrlo hranljivo voće koje ima vrlo nisku kalorijsku vrednost. 100 grama dunje sadrži samo 57 kalorija. To je takođe odličan izvor dijetetskih vlakana, antioksidanata, vitamina i minerala. Takođe, dunja je bogata određenim organskim jedinjenjima koji doprinose zdravlju. Zbog svih ovih karakteristika, dunja se smatra izuzetno zdravim voćem. Voćka sadrži tanine uključujući katehin i epikatehin i ima vrlo visoku koncentraciju vitamina C. Dunja je takođe dobar izvor kalcijuma, gvožđa, kalijuma, magnezijuma i bakra.

Sadnice dunje ne rastu visoko. Drvo dunje je  veoma nisko. U porodici je jabuke ili kruške. Plod je u početku zelene boje, a kako sazreva postaje sve žući. Na kraju plod izgleda kao neravan limun.

Najčešće se ne jede sveža već se obrađuje.Unutrašnjost dunja je bela kada je sirova, ali postaje ružičasta narandžasta kada se kuva, takva je i boja želea ili džema koji se od nje pravi.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu