DUNJA HEMUS KVALITETNE SADNICE

Dunja Hemus – sadnice dunje

Dunja Hemus je rodna sorta dunje poznata po krupnim, aromatičnim i kvalitetnim plodovima. Plodovi su intenzivnog mirisa i odlični za preradu u slatko, džem, sokove i rakiju. Sadnice dunje Hemus odlikuju se dobrom rodnošću, zdravim rastom i dobrom prilagodljivošću različitim uslovima gajenja.

Zbog pouzdanog prinosa i kvalitetnog ploda, dunja Hemus je odličan izbor za sadnju u dvorištima, baštama i voćnjacima.

Dunja Hemus nastala je u Bugarskoj u institutu za voćarstvo u Plovdinu. Široko se gaji u Bugarskoj i Turskoj, a sve više osvaja i Srbiju.

Stablo ove dunje je bujno i jako, dostiže i do 5 metara u visinu, koren je jak i čvrst.

Plodovi su kruškasti, krupni sa masom od oko 450 grama i kad szori boja je svetlo zelnkasta sa žutim prelivima. Na pokožici postoje malje. Nakon branja se mogu čuvati par meseci bez značajnijih promena na plodovima. Kada je u pitanju bolest ervinija ova sorta dunje pokazuje priličnu otpornost.

Ova sorta dunje se ubrzano širi po našoj zemlji tome je najviše doprinela njena osobina da je otporna na erviniju.

Preporučeni razmak je red od reda 4m, a između stabala 2,5. U sklopu od 1000 sadnica na 1 ha daje oko 30.000kg roda .

Dunja Hemus - Karakteristike sorte

• Sorta: Dunja Hemus
• Plod: krupan, žute boje, aromatičan
• Ukus: prijatan i aromatičan
• Vreme sazrevanja: oktobar
• Rodnost: redovna i obilna
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban (dunja Hemus je samooplodna, ali prisustvo drugih sorti poput Leskovačke ili Vranjske može poboljšati oplodnju i prinos)
• Namena: prerada, slatko, džem, sokovi i rakija

SADNICE DUNJE UOPŠTENO

Sadnice Dunje vode poreklo sa Kavkaza - regiona između Kaspijskog i Crnog mora - kao i na severu Persije.  Zbog korisnosti dunje u kuvanju njena popularnost se proširila se na srednjevekovne banketske sale i dalje. Danas je dunja zadržala svoju popularnost i našla svoj put u zapadnoj kulturi hrane i kuvanja.

Dunja je vrlo hranljivo voće koje ima vrlo nisku kalorijsku vrednost. 100 grama dunje sadrži samo 57 kalorija. To je takođe odličan izvor dijetetskih vlakana, antioksidanata, vitamina i minerala. Takođe, dunja je bogata određenim organskim jedinjenjima koji doprinose zdravlju. Zbog svih ovih karakteristika, dunja se smatra izuzetno zdravim voćem. Voćka sadrži tanine uključujući katehin i epikatehin i ima vrlo visoku koncentraciju vitamina C. Dunja je takođe dobar izvor kalcijuma, gvožđa, kalijuma, magnezijuma i bakra.

Sadnice dunje ne rastu visoko. Drvo dunje je  veoma nisko. U porodici je jabuke ili kruške. Plod je u početku zelene boje, a kako sazreva postaje sve žući. Na kraju plod izgleda kao neravan limun.

Najčešće se ne jede sveža već se obrađuje.Unutrašnjost dunja je bela kada je sirova, ali postaje ružičasta narandžasta kada se kuva, takva je i boja želea ili džema koji se od nje pravi.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu