Pitomi Kesten

PITOMI KESTEN OPIS:

Pitomi kesten je listopadno drvo koje dostiže visinu od 20 do 30 m. Raste veoma brzo. Krošnja drveta je gusta i dobro razvijena. Biljka cveta u junu i tada su pčele njeni stanari. Plodovi su orašasti sa kožastom, tamno smeđom ljuskom. Plodovi opadaju u oktobru. Najčešće se sadi u parkovima i velikim vrtovima. Možete ga saditi kao soliter na travnjaku. Pitomi kesten voli društvo hrasta, bukve i breze.

Za podizanje zasada pitomog kestena najviše odgovaraju brežuljkasta zemljišta, peskovita koja su plodna, duboka i rastresita. Pitomi kesten treba saditi na južnim, jugoistočnim, istočnim ekspozicijama u umereno kontinentalnim uslovima. Za uspešno gajenje kestena najpogodnija su zemljišta sa blagim nagibom.

Omiljeno je drvo za ozelenjavanje dvorišta, ali i za plantažno gajenje. Veoma dugovečno drvo koja doživi i 500-tu godinu. Pitomi kesten voli dosta svetlosti, tako da će na osunčanim predelima jako dobro uspevati. Uspeva na skoro svim tipovima zemljišta jedino je preporuka da se izbegavaju krečna zemljišta. Formira dubok i razgranat korenov sistem pa je poželjno da zemljište bude plodno naročito prilikom sadnje. Voda je jako bitan faktor tokom gajenja pitomog kestena. Voda je od izuzetne važnosti u periodu razvijanja cvetnih pupoljaka, cvetanja, zametanja plodova i njihovog porasta. Za dobar rast i razvoj celokupnog stabla potrebno je intenzivirati navodnjavanje tokom gajenja. U periodu sadnje, sadnicama treba osigurati najmanje 60 l vode raspoređeno na tri dela po 20 l.

Cveta od juna do jula, medonosna je vrsta dragocena za pčele jer cveta u periodu kada malo koja sadnica cveta. Plodovi sazrevaju tokom septembra kada se mogu brati direktno sa stabla ili sa zemlje kada prirodno opadnu.Sa odraslog drveta se sakupi preko 200kg ploda.

Zbog svojih nutritivnih vrednosti ljudi ga dugo koriste u ishrani, a bogat je skrobom, kalcijumom, gvožđem, kalijumom, B vitaminima, vitaminom C (jedini orašasti plod koji sadrži ovaj vitamin). Sam plod moguće je jesti sirov, ali se češće jede pečen jer je mnogo prijatnijeg ukusa. Takođe se od ploda može praviti brašno koje se najčešće koristi pri pravljenju hleba ili kolača. Ova biljka se takođe koristi i u tradicionalnoj medicini za lečenje kašlja, upala zglobova, protiv proširenih vena, a kod dece se koristi za lečenje gastroenteritisa. Zbog prirodne otpornosti stabla na propadanje, drvo kestena je pogodno za izradu dasaka, krovnih greda i buradi. Cvetovi ovog kestena su bogati polenom i nektarom, pa stoga pogoduju proizvodnji meda. Takođe pitomi kesten je često drvo koje se sadi u parkovima i dvorištima pa je zato danas prisutan u najvećem delu Evrope. U hrišćanskoj tradiciji drvo kestena se smatra simbolom čednosti.

Zbog svog širokog rasprostranjenja i stabilnih populacija u najvećem broju zemalja pitomi kesten nije zaštićen, ali je kao ugrožena vrsta pitomi kesten zakonom zaštićen u Bugarskoj. U Srbiji je pitomi kesten proglašen za zaštićenu vrstu.