NEKTARINA AMIGA PRVOKLASNE SADNICE

Nektarina Amiga – sadnice nektarine

Nektarina Amiga je kvalitetna sorta nektarine koja je cenjena zbog krupnih, atraktivnih i veoma ukusnih plodova. Ova sorta je popularna među voćarima zbog dobrog kvaliteta ploda, stabilne rodnosti i dobre prilagodljivosti različitim uslovima gajenja. Zbog svojih dobrih osobina često se gaji u voćnjacima, ali je pogodna i za sadnju u porodičnim dvorištima.

Plodovi nektarine Amiga su krupni, okruglog oblika i intenzivne crvene boje sa žutom osnovom. Meso ploda je čvrsto, sočno i veoma aromatično, prijatnog slatkog ukusa. Zbog lepog izgleda i dobrog kvaliteta, plodovi su odlični za svežu potrošnju, ali se mogu koristiti i za različite vrste prerade.

Nektarina Amiga odlikuju se dobrim rastom i redovnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan i kvalitetan prinos svake godine. Zbog kvalitetnih plodova i pouzdanog roda, ova sorta je odličan izbor za sadnju u voćnjacima i dvorištima.

Nektarina Amiga srednje rano cvetaju. Stablo je srednje bujnosti kao i visine. Odlične je i redovne rodnosti.

Krupnoća ploda se može svrstati u izrazito krupne. Plodovi su krupni, izduženi i asimetrični. Prosečna težina ploda je 230 grama. Kada je sasvim zrela meso je sočno, žuto i aromatično. Amiga nektarina sazreva početkom avgusta.

Nektarina Amiga - Karakteristike sorte

• Sorta: Nektarina Amiga
• Plod: krupan, crvene boje sa žutom osnovom
• Ukus: sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: kraj jula – početak avgusta
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban
• Namena: sveža potrošnja i prerada

SADNICE NEKTARINE UOPŠTENO

Voćne sadnice nektarine su listopadno drvenaste biljke koje potiču iz Kine. Nisu veliki probirači zemljišta.

Ne voli jako hladne zime i ne uspeva u krajevima gde temperature padaju ispod -10 °C, što zavisi od sorte, ali i od fiziološkog stanja voćke.

Najviše vode potrebno je od završetka cvetanja do kraja intenzivnog porasta plodova. Prvo navodnjavanje trebalo bi obaviti 10 dana posle cvetanja, ukoliko je proleće sušno, a nedostajale su i zimske padavine. Drugo navodnjavanje se obavlja početkom jula, u periodu najvećeg porasta vegetativnih organa, kada se formiraju cvetni pupoljci za narednu godinu i rastu plodovi. Tada su i najveći evapotranspiracioni zahtevi spoljne sredine kada stabla voćaka najviše troše vodu, a prisutan je nedostatak padavinama. Treće navodnjavanje se obavlja početkom avgusta. Važno je za porast plodova, koji pristižu za berbu krajem avgusta i tokom septembra.

Pri navodnjavanju voćnjaka nektarina preporučuje se metoda navodnjavanja kapanjem. Navodnjavanje se izvodi u kritičnim fazama, npr. tokom rasta ploda, kod promene boje ploda i dozrevanja kao i nakon berbe, za rane sorte (avgust, septembar), za završetak diferencijacije pupoljaka.

Aktivni (oranični) sloj zemljišta mora biti dubok, rastresit, vodopropustan, s dobrim vazdušnim, vodnim i toplotnim režimom. Zemljišta moraju biti lagana, peskovita ili peskovito-ilovasta, dok najbolji pH iznosi 6,0 - 7,0.

Plod nektarine je prikladan za potrošnju leti u svežem stanju. Rod je redovan i po pravilu obilan. Budući da na domaćem tržištu nedostaje ovog voća, sve navedene osobine čine ovu voćku privlačnom za komercijalni uzgoj.Voćne sadnice nektarine su dosta zastupljene i kod nas kako u ishrani tako i u proizvodnji.

Za podlogu se koristi vinogradarska breskva. Nektarine su vrlo slične breskvama . Što se tiče bolesti, podloga za kalemljenje i razmaka pri zasnivanju zasada sve navedeno za breskve važi i za nektarinu stim što su nektarine osetljivije na pepelnicu od breskve.

Najvažniji hranjivi elementi za ishranu nektarine su azot, fosfor i kalijum. Tim hranivima zemljište mora biti dobro obezbeđeno, kako bi zasad dao visoku i stabilnu proizvodnju.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu