KRUŠKA VILJAMOVKA VRHUNSKE SADNICE KRUŠKE

Kruška Viljamovka – sadnice kruške

Kruška Viljamovka je jedna od najpoznatijih i najcenjenijih sorti kruške na svetu. Ova sorta potiče iz Engleske i veoma je popularna zbog izuzetno aromatičnih i kvalitetnih plodova. Zbog odličnog ukusa i široke primene plodova, kruška Viljamovka se često gaji u voćnjacima, ali je veoma pogodna i za sadnju u porodičnim dvorištima.

Plodovi kruške Viljamovke su srednje krupni do krupni, karakterističnog kruškolikog oblika i žute boje kada sazru. Meso ploda je veoma sočno, fino, aromatično i prijatnog slatkog ukusa. Ova sorta je posebno cenjena za proizvodnju rakije viljamovke, ali je takođe odlična za svežu potrošnju, kao i za pripremu sokova, kompota i drugih prerađevina.

Kruška Viljamovka odlikuju se dobrim rastom i stabilnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje kvalitetan i redovan prinos svake godine. Zbog odličnog kvaliteta plodova i pouzdane rodnosti, kruška Viljamovka je jedna od najčešće gajenih sorti kruške.

Kruška Viljamovka vode poreklo iz Engleske. Viljamovke su rezultat je ukrštanja između američke kruške američke Giant Seckel i evropske Comice kruške.

Jedna je od najtraženijih i najcenjenijih sadnica kruške. Pre svega je tražena zato što se od nje dobija rakija Viljamovka koja je veoma cenjena.

Stablo je visine do 9 metara, cvetovi su kod viljamovke bele boje a cveta u aprilu i maju mesecu.

Viljamovka je kruška srednje veličine, sa zvonikom i zelene boje kože kada su nezrele, razvijaju se do zemaljskog žutog-braon tona kako sazrevaju. Viljamovke su polu-čvrste na dodir kad su zrele. Meso ove kruške je bezbojno i glatko u teksturi. Njegov ukus je sladak, cvetni i svež, sa notama vanile i začina. Kada je nezrela, njihov ukus je blaži i manje sočan.

Kruška Viljamovka - Karakteristike sorte

• Sorta: Kruška Viljamovka
• Plod: srednje krupan do krupan, kruškolikog oblika, žute boje
• Ukus: veoma sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: kraj avgusta
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: delimično samooplodna
• Oprašivači: Santa Marija, Konferans, Karmen (prisustvo drugih sorti kruške može poboljšati oplodnju i prinos)
• Namena: sveža potrošnja, prerada i rakija

SADNICE KRUŠKE UOPŠTENO

Sadnice Kruške - U Srbiji je gajenje kruške dosta rasprostranjeno. Kruška, posle šljive i jabuke spada u najzastupljeniju voćnu vrstu u Srbiji. Kruška je voćka koja se gaji odmah iza jabuke i šljive.

Ona spada u grupu rentabilnih voćaka. Proizvodnja kruške u našoj zemlji još uvek je deficitarna, pa se redovno postižu dobre cene. Troškovi podizanja zasada kruške, kao i redovna proizvodnja, znatno su niže nego kod jabuke. Uložena sredstva u podizanju zasada kruške, mogu se vratiti za 5-7 godina.

Voćnjaci pod sadnicama kruške najbolje uspevaju na nadmorskoj visini do 400m, a kruška se uspešno gaji i do 1200m nadmorske visine.
Sadnice voća kruške ne podnose velike hladnoće. Niske zimske temperature (ispod -25°C) mogu da izazovu izmrzavanje.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA?

Sadnju voćaka se obavlja u jesen ili proleće.

Koren sadnice neposredno pred sadnju neophodno je skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu (duže žile treba skratiti na dužinu 15-20 cm). Sve povređene, sasušene i polomljene žile treba skratiti do zdravog dela.

Ukoliko je zemljište dobro pripremljeno (orano), kopaju se rupe 40 x 40 cm a ukoliko se vrši đubrenje u rupu kopaju se rupe 60 x 60 cm, dubine oko 60cm. Ako se vrši sadnja na nepripremljenom zemljištu (ledini) kopaju se rupe 80 x 60 cm.

Izuzetno voditi računa o dubini sadnje! Mesto kalemljenja treba da bude iznad površine zemljišta najmanje 6-7 cm.

Đubrenje u rupu se obavlja tako što se na dno rupe stavi pregorelo stajsko đubrivo (2-3 lopate) i mineralno đubrivo (oko 2 šake) koje se zatim zagrne sa zemljom kako žile ne bi došle u direktan kontakt sa đubrivom.

Stajnjak ili veštačko đubrivo ne stavljati direktno na žile, a posebno voditi računa o količini jer ako se predozira odražava se negativno na prijem i rast.

Zemlju oko sadnice dobro nagaziti i zaliti sa oko 15-20 litara vode.

RAZMAK PRI SADNJI:

- Jabuka, Kruška, Dunja, Mušmula, Višnja, Dren (3x3m ili 3x4m);
- Malina, Kupina, Ribizla, Ogrozd razmak u redu 0,7-1m.
- Šljiva, Trešnja, Kajsija, Marela, Breskva, Nektarina, Lešnik, Badem (4x3m ili 4x4m ili 4x5m);
- Borovnica i Smokva 1,2m
- Mini (patuljasto) voće u redu je razmak 1-1,5m a kod Stubastog voća u redu je razmak od 0,5m pa naviše
- Vinova loza (lozne sadnice) rastojanje u redu je (0,8-1m) a međuredno (1,4-3,5m);
- Aronija, Godži bobice, Kiwi sade se na rastojanju (1,2-1,5m). Ribizle, kupine, maline, josta, ogrozd, brusnica na 0,5m.