KRUŠKA KARAMANKA KVALITETNE SADNICE

Kruška Karamanka – sadnice kruške

Kruška Karamanka je stara i tradicionalna sorta kruške koja se dugo gaji na našim prostorima. Ova sorta je poznata po dobroj rodnosti, prijatnom ukusu plodova i dobroj prilagodljivosti različitim uslovima gajenja. Zbog svoje otpornosti i pouzdanog roda, kruška Karamanka se često sadi u porodičnim dvorištima, ali i u voćnjacima.

Plodovi kruške Karamanke su srednje krupni, izduženog oblika i žućkasto-zelene boje kada sazru. Meso ploda je sočno, aromatično i prijatnog slatkog ukusa. Plodovi su pogodni za svežu potrošnju, ali se često koriste i za preradu, naročito za pripremu kompota, džemova i rakije.

Kruška Karamanka odlikuju se dobrim rastom i redovnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan i dobar prinos svake godine. Zbog svoje prilagodljivosti i pouzdanog roda, ova sorta je dobar izbor za sadnju u voćnjacima i dvorištima.

Kruška Karamanka je čuvena stara sorta kruške otporna na bolesti i nepogode. Karamanka je stara sorta kruške, ali je i danas jako popularna na tržištu.

U raznim krajevima naše zemlje poznata je pod raznim nazivima. Tako, na primer, u užickom kraju se naziva „karamalija”, u žickom „karamanlija”, u lepenickom „karamaca”, u Pocerini „blagun”, u Vranjskoj kotlini „blagun” u Metohiji „medunka”, u Sandžaku „bundovanka”, u Bosni „babovaca”. Usvojen pomološki naziv joj je „karamanka”.

Sadnica ove kruške raste jako bujno i formira razgranatu krunu. Plodovi su pravilnog kruškolikog oblika, izuzetno krupni i dosežu težinu od 150 do 200 grama. Pokožica je zlatnožuta sa nijansom braon boje i sa izrazenim rumenilom sa suncane strane. Meso ploda je izuzetno ukusno i socno, slatkonakiselog ukusa, prijatne arome.

Osim za jelo u svežem stanju, pogodna je i za kuvanje džema, marmelade i pekmeza, cak i bez šecera. Rada obilno, do 200 kilograma po stablu.

Ono što je za ovu sortu karakteristicno jeste izuzetna otpornost na bolesti i cinjenica da ne mora imati oprašivača pored sebe. Gotovo da je imuna na bolesti, mrazeve, sušu, toplotne udare i vruć vetar. Ne zahteva posebna tretiranja i pogodna je za organsku proizvodnju. Tek na temperaturi od -25,5 °C dolazi do izmrzavanja cvetnih pupoljaka.

Kruška Karamanka - Karakteristike sorte

• Sorta: Kruška Karamanka
• Plod: srednje krupan, izduženog oblika, žućkasto-zelene boje
• Ukus: sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: septembar
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: nije samooplodna
• Oprašivači: Viljamovka, Konferans, Santa Marija
• Namena: sveža potrošnja i prerada

SADNICE KRUŠKE UOPŠTENO

Sadnice Kruške - U Srbiji je gajenje kruške dosta rasprostranjeno. Kruška, posle šljive i jabuke spada u najzastupljeniju voćnu vrstu u Srbiji. Kruška je voćka koja se gaji odmah iza jabuke i šljive.

Ona spada u grupu rentabilnih voćaka. Proizvodnja kruške u našoj zemlji još uvek je deficitarna, pa se redovno postižu dobre cene. Troškovi podizanja zasada kruške, kao i redovna proizvodnja, znatno su niže nego kod jabuke. Uložena sredstva u podizanju zasada kruške, mogu se vratiti za 5-7 godina.

Voćnjaci pod sadnicama kruške najbolje uspevaju na nadmorskoj visini do 400m, a kruška se uspešno gaji i do 1200m nadmorske visine.
Sadnice voća kruške ne podnose velike hladnoće. Niske zimske temperature (ispod -25°C) mogu da izazovu izmrzavanje.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu