KRUŠKA KARAMANKA KARAKTERISTIKE

Kruška Karamanka je čuvena stara sorta kruške otporna na bolesti i nepogode. Karamanka je stara sorta kruške, ali je i danas jako popularna na tržištu.

U raznim krajevima naše zemlje poznata je pod raznim nazivima. Tako, na primer, u užickom kraju se naziva „karamalija”, u žickom „karamanlija”, u lepenickom „karamaca”, u Pocerini „blagun”, u Vranjskoj kotlini „blagun” u Metohiji „medunka”, u Sandžaku „bundovanka”, u Bosni „babovaca”. Usvojen pomološki naziv joj je „karamanka”.

Sadnica ove kruške raste jako bujno i formira razgranatu krunu. Plodovi su pravilnog kruškolikog oblika, izuzetno krupni i dosežu težinu od 150 do 200 grama. Pokožica je zlatnožuta sa nijansom braon boje i sa izrazenim rumenilom sa suncane strane. Meso ploda je izuzetno ukusno i socno, slatkonakiselog ukusa, prijatne arome.

Osim za jelo u svežem stanju, pogodna je i za kuvanje džema, marmelade i pekmeza, cak i bez šecera. Rada obilno, do 200 kilograma po stablu.

Ovo je je letnja sorta kruške. Plod sazreva u drugoj polovini avgusta.

Ono što je za ovu sortu karakteristicno jeste izuzetna otpornost na bolesti i cinjenica da ne mora imati oprašivača pored sebe. Gotovo da je imuna na bolesti, mrazeve, sušu, toplotne udare i vruć vetar. Ne zahteva posebna tretiranja i pogodna je za organsku proizvodnju. Tek na temperaturi od -25,5 °C dolazi do izmrzavanja cvetnih pupoljaka.

SADNICE KRUŠKE UOPŠTENO

Sadnice Kruške - U Srbiji je gajenje kruške dosta rasprostranjeno. Kruška, posle šljive i jabuke spada u najzastupljeniju voćnu vrstu u Srbiji. Kruška je voćka koja se gaji odmah iza jabuke i šljive.

Ona spada u grupu rentabilnih voćaka. Proizvodnja kruške u našoj zemlji još uvek je deficitarna, pa se redovno postižu dobre cene. Troškovi podizanja zasada kruške, kao i redovna proizvodnja, znatno su niže nego kod jabuke. Uložena sredstva u podizanju zasada kruške, mogu se vratiti za 5-7 godina.

Voćnjaci pod sadnicama kruške najbolje uspevaju na nadmorskoj visini do 400m, a kruška se uspešno gaji i do 1200m nadmorske visine.
Sadnice voća kruške ne podnose velike hladnoće. Niske zimske temperature (ispod -25°C) mogu da izazovu izmrzavanje.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA?

Sadnju voćaka se obavlja u jesen ili proleće.

Koren sadnice neposredno pred sadnju neophodno je skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu (duže žile treba skratiti na dužinu 15-20 cm). Sve povređene, sasušene i polomljene žile treba skratiti do zdravog dela.

Ukoliko je zemljište dobro pripremljeno (orano), kopaju se rupe 40 x 40 cm a ukoliko se vrši đubrenje u rupu kopaju se rupe 60 x 60 cm, dubine oko 60cm. Ako se vrši sadnja na nepripremljenom zemljištu (ledini) kopaju se rupe 80 x 60 cm.

Izuzetno voditi računa o dubini sadnje! Mesto kalemljenja treba da bude iznad površine zemljišta najmanje 6-7 cm.

Đubrenje u rupu se obavlja tako što se na dno rupe stavi pregorelo stajsko đubrivo (2-3 lopate) i mineralno đubrivo (oko 2 šake) koje se zatim zagrne sa zemljom kako žile ne bi došle u direktan kontakt sa đubrivom.

Stajnjak ili veštačko đubrivo ne stavljati direktno na žile, a posebno voditi računa o količini jer ako se predozira odražava se negativno na prijem i rast.

Zemlju oko sadnice dobro nagaziti i zaliti sa oko 15-20 litara vode.

RAZMAK PRI SADNJI:

- Jabuka, Kruška, Dunja, Mušmula, Višnja, Dren (3x3m ili 3x4m);
- Malina, Kupina, Ribizla, Ogrozd razmak u redu 0,7-1m.
- Šljiva, Trešnja, Kajsija, Marela, Breskva, Nektarina, Lešnik, Badem (4x3m ili 4x4m ili 4x5m);
- Borovnica i Smokva 1,2m
- Mini (patuljasto) voće u redu je razmak 1-1,5m a kod Stubastog voća u redu je razmak od 0,5m pa naviše
- Vinova loza (lozne sadnice) rastojanje u redu je (0,8-1m) a međuredno (1,4-3,5m);
- Aronija, Godži bobice, Kiwi sade se na rastojanju (1,2-1,5m). Ribizle, kupine, maline, josta, ogrozd, brusnica na 0,5m.