KAJSIJA NOVOSADSKA RODNA VRHUNSKE SADNICE

Kajsija Novosadska Rodna – sadnice kajsije

Kajsija Novosadska Rodna je domaća sorta kajsije koja je veoma cenjena zbog redovne i obilne rodnosti, kao i zbog dobrog kvaliteta plodova. Ova sorta je razvijena u Srbiji i prilagođena je klimatskim uslovima našeg podneblja, zbog čega se uspešno gaji u mnogim voćnjacima i dvorištima. Zbog svoje pouzdanosti i stabilnog prinosa, često je izbor voćara koji žele sigurnu i rodnu sortu kajsije.

Plodovi kajsije Novosadska Rodna su srednje krupni, okruglog oblika i karakteristične narandžaste boje. Meso ploda je čvrsto, sočno i prijatnog slatkog ukusa. Plodovi su veoma pogodni za svežu potrošnju, ali i za različite vrste prerade kao što su džemovi, kompoti, sokovi i sušenje.

Kajsija Novosadska Rodna odlikuju se dobrim rastom, snažnim razvojem i veoma dobrom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan i obilan prinos iz godine u godinu. Zbog pouzdanog roda i dobre prilagodljivosti, ova sorta je odličan izbor za sadnju u voćnjacima, dvorištima i baštama.

Kajsija Novosadska Rodna vode poreklo iz Srbije. Umereno bujna je sorta sadnice kajsije.

Plodovi su kajsije okruglog oblika i krupni. Narandžaste je boje, a sa sunčane strane crvene. Meso ploda je narandžaste boje, sočno, slatkog ukusa. Zbog velike količine šećera koju sadrži, pogodna je za proizvodnju rakije.

Kajsija Novosadska Rodna - Karakteristike sorte

• Sorta: Kajsija Novosadska Rodna
• Plod: srednje krupan, narandžaste boje
• Ukus: sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: sredina jula
• Rodnost: redovna i obilna
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban
• Namena: sveža potrošnja i prerada

SADNICE KAJSIJE UOPŠTENO

Sadnice Kajsije - Jedna od najinteresantnijih činjenica za sadnice kajsije jeste da je drvo kajsije samooplodno.

To znači da za oprašivanje ne zahtevaju više od jednog stabla, tako da možete posaditi nekoliko stabala ili možete imati samo jedno stablo kajsije koje raste u vašem dvorištu.

Kajsija raste kao žbun ili nisko drvo, visoko 8—12 m, sa stablom prečnika do 40 cm. Oblik krošnje je okrugao, ponekad pljosnat. Kora stabla je tamnosiva, uzdužno ispucala. Mlade grane i lisne drške su često crvenkaste boje. Listovi su ovalni, dugi 5—10 cm, široki 5—8 cm, sa špicastim vrhom, zaobljenom bazom i nazubljenom ivicom. Lisne drške su duge 2—4 cm.

Cvetovi imaju kratku cvetnu dršku, pa često imaju izgled sedećih cvetova. Razvijaju se usamljeno ili u parovima, najčešće pre listanja biljke. Prečnik cveta je 2—4,5 cm. Cvetna loža i čašični listići su dlakavi, krunični listići su bele do bledoružičaste boje, dugi 11—15 mm. Kajsija je samooplodna, retko stranooplodna biljka (auto-inkompatibilni su na primer kultivari 'Riland' i 'Perfection'). Najvažniji oprašivač je pčela.

Plod je koštunica, podseća na malu breskvu, prečnika 1,5—2,5 cm, žute do narandžaste boje, ponekad i crvene na strani izloženoj suncu. Jedno seme se nalazi unutar tvrde koštice. Diploidni broj hromozoma je 2n=16.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA?

Sadnju voćaka se obavlja u jesen ili proleće.

Koren sadnice neposredno pred sadnju neophodno je skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu (duže žile treba skratiti na dužinu 15-20 cm). Sve povređene, sasušene i polomljene žile treba skratiti do zdravog dela.

Ukoliko je zemljište dobro pripremljeno (orano), kopaju se rupe 40 x 40 cm a ukoliko se vrši đubrenje u rupu kopaju se rupe 60 x 60 cm, dubine oko 60cm. Ako se vrši sadnja na nepripremljenom zemljištu (ledini) kopaju se rupe 80 x 60 cm.

Izuzetno voditi računa o dubini sadnje! Mesto kalemljenja treba da bude iznad površine zemljišta najmanje 6-7 cm.

Đubrenje u rupu se obavlja tako što se na dno rupe stavi pregorelo stajsko đubrivo (2-3 lopate) i mineralno đubrivo (oko 2 šake) koje se zatim zagrne sa zemljom kako žile ne bi došle u direktan kontakt sa đubrivom.

Stajnjak ili veštačko đubrivo ne stavljati direktno na žile, a posebno voditi računa o količini jer ako se predozira odražava se negativno na prijem i rast.

Zemlju oko sadnice dobro nagaziti i zaliti sa oko 15-20 litara vode.

RAZMAK PRI SADNJI:

- Jabuka, Kruška, Dunja, Mušmula, Višnja, Dren (3x3m ili 3x4m);
- Malina, Kupina, Ribizla, Ogrozd razmak u redu 0,7-1m.
- Šljiva, Trešnja, Kajsija, Marela, Breskva, Nektarina, Lešnik, Badem (4x3m ili 4x4m ili 4x5m);
- Borovnica i Smokva 1,2m
- Mini (patuljasto) voće u redu je razmak 1-1,5m a kod Stubastog voća u redu je razmak od 0,5m pa naviše
- Vinova loza (lozne sadnice) rastojanje u redu je (0,8-1m) a međuredno (1,4-3,5m);
- Aronija, Godži bobice, Kiwi sade se na rastojanju (1,2-1,5m). Ribizle, kupine, maline, josta, ogrozd, brusnica na 0,5m.