KAJSIJA NJU DŽERSI VRHUNSKE SADNICE

Kajsija Nju Džersi – sadnice kajsije

Kajsija Nju Džersi je kvalitetna i veoma cenjena sorta kajsije koja je poznata po krupnim, ukusnim i aromatičnim plodovima. Ova sorta je popularna među voćarima zbog dobrog kvaliteta ploda, redovne rodnosti i dobre prilagodljivosti različitim uslovima gajenja. Zbog svojih osobina često se sadi u voćnjacima, ali i u porodičnim dvorištima.

Plodovi kajsije Nju Džersi su srednje krupni do krupni, okruglog oblika i karakteristične narandžaste boje sa blagim crvenilom na osunčanoj strani. Meso ploda je čvrsto, sočno i veoma aromatično, prijatnog slatkog ukusa. Plodovi su odlični za svežu potrošnju, ali su veoma pogodni i za različite vrste prerade kao što su džemovi, kompoti, sokovi i sušenje.

Kajsija Nju Džersi odlikuju se dobrim rastom i redovnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan prinos iz godine u godinu. Zbog dobrog kvaliteta ploda i pouzdane rodnosti, ova sorta je odličan izbor za sadnju u dvorištima, baštama i voćnjacima.

Sadnice Kajsije Nju Džersi vode poreklo iz Amerike i veoma je zastupljena. Ovi plodovi imaju visoku cenu na tržištu. Ima odličnu rodnost i kvalitetne plodove.

Stablo ove sorte kajsije je srednje bujno. Pokožica je žuta do oranž-žuta, meso srednje čvrstine zlatno žuto, veoma ukusno. Plodovi su krupni, okruglog su oblika. Meso ploda se jednostavno odvaja od koštice. Slatko nakiselog je ukusa.

Ono što je bitno napomenuti je da plodovi otpadaju u punoj zrelosti pa se treba brati malo pre punog sazrevanja.

Kajsija Nju Džersi - Karakteristike sorte

• Sorta: Kajsija Nju Džersi
• Plod: srednje krupan do krupan, narandžaste boje
• Ukus: sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: kraj juna – početak jula
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban
• Namena: sveža potrošnja i prerada

SADNICE KAJSIJE UOPŠTENO

Sadnice Kajsije - Jedna od najinteresantnijih činjenica za sadnice kajsije jeste da je drvo kajsije samooplodno.

To znači da za oprašivanje ne zahtevaju više od jednog stabla, tako da možete posaditi nekoliko stabala ili možete imati samo jedno stablo kajsije koje raste u vašem dvorištu.

Kajsija raste kao žbun ili nisko drvo, visoko 8—12 m, sa stablom prečnika do 40 cm. Oblik krošnje je okrugao, ponekad pljosnat. Kora stabla je tamnosiva, uzdužno ispucala. Mlade grane i lisne drške su često crvenkaste boje. Listovi su ovalni, dugi 5—10 cm, široki 5—8 cm, sa špicastim vrhom, zaobljenom bazom i nazubljenom ivicom. Lisne drške su duge 2—4 cm.

Cvetovi imaju kratku cvetnu dršku, pa često imaju izgled sedećih cvetova. Razvijaju se usamljeno ili u parovima, najčešće pre listanja biljke. Prečnik cveta je 2—4,5 cm. Cvetna loža i čašični listići su dlakavi, krunični listići su bele do bledoružičaste boje, dugi 11—15 mm. Kajsija je samooplodna, retko stranooplodna biljka (auto-inkompatibilni su na primer kultivari 'Riland' i 'Perfection'). Najvažniji oprašivač je pčela.

Plod je koštunica, podseća na malu breskvu, prečnika 1,5—2,5 cm, žute do narandžaste boje, ponekad i crvene na strani izloženoj suncu. Jedno seme se nalazi unutar tvrde koštice. Diploidni broj hromozoma je 2n=16.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu