KAJSIJA MAĐARSKA NAJBOLJA VRHUNSKE SADNICE

Kajsija Mađarska Najbolja – sadnice kajsije

Kajsija Mađarska Najbolja je jedna od najpoznatijih i najcenjenijih sorti kajsije koja se veoma dugo gaji na našim prostorima. Ova sorta je popularna zbog kvalitetnih, aromatičnih i veoma ukusnih plodova, kao i zbog redovne rodnosti. Zbog dobrog kvaliteta ploda i pouzdanog roda, kajsija Mađarska Najbolja je čest izbor za sadnju u voćnjacima i porodičnim dvorištima.

Plodovi ove sorte su srednje krupni do krupni, okruglog oblika i karakteristične narandžaste boje sa blagim crvenilom na osunčanoj strani. Meso ploda je čvrsto, sočno i veoma aromatično, prijatnog slatkog ukusa. Zbog odličnog kvaliteta ploda, ova kajsija je pogodna za svežu potrošnju, ali i za različite vrste prerade kao što su džemovi, kompoti, sokovi i sušenje.

Kajsija Mađarska Najbolja odlikuju se dobrim rastom, snažnim razvojem i redovnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan prinos iz godine u godinu. Zbog pouzdanog roda i dobrog kvaliteta plodova, ova sorta je odličan izbor za sadnju u voćnjacima i dvorištima.

Kajsija Mađarska Najbolja vode poreklo iz Mađarske. Spada u bujne sorte koje dobro, obilno i redovno rađaju.

Plodovi su kajsije okruglog oblika i srednje veličine do krupni. Narandžaste je boje sa crvenim pegama. Meso ploda je narandžaste boje, sočno, slatkog ukusa, blago nakiselo i dobro se odvaja od koštice.

Kajsija Mađarska Najbolja - Karakteristike sorte

• Sorta: Kajsija Mađarska Najbolja
• Plod: srednje krupan do krupan, narandžaste boje sa blagim crvenilom
• Ukus: sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: početak jula
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban
• Namena: sveža potrošnja i prerada

SADNICE KAJSIJE UOPŠTENO

Sadnice Kajsije - Jedna od najinteresantnijih činjenica za sadnice kajsije jeste da je drvo kajsije samooplodno.

To znači da za oprašivanje ne zahtevaju više od jednog stabla, tako da možete posaditi nekoliko stabala ili možete imati samo jedno stablo kajsije koje raste u vašem dvorištu.

Kajsija raste kao žbun ili nisko drvo, visoko 8—12 m, sa stablom prečnika do 40 cm. Oblik krošnje je okrugao, ponekad pljosnat. Kora stabla je tamnosiva, uzdužno ispucala. Mlade grane i lisne drške su često crvenkaste boje. Listovi su ovalni, dugi 5—10 cm, široki 5—8 cm, sa špicastim vrhom, zaobljenom bazom i nazubljenom ivicom. Lisne drške su duge 2—4 cm.

Cvetovi imaju kratku cvetnu dršku, pa često imaju izgled sedećih cvetova. Razvijaju se usamljeno ili u parovima, najčešće pre listanja biljke. Prečnik cveta je 2—4,5 cm. Cvetna loža i čašični listići su dlakavi, krunični listići su bele do bledoružičaste boje, dugi 11—15 mm. Kajsija je samooplodna, retko stranooplodna biljka (auto-inkompatibilni su na primer kultivari 'Riland' i 'Perfection'). Najvažniji oprašivač je pčela.

Plod je koštunica, podseća na malu breskvu, prečnika 1,5—2,5 cm, žute do narandžaste boje, ponekad i crvene na strani izloženoj suncu. Jedno seme se nalazi unutar tvrde koštice. Diploidni broj hromozoma je 2n=16.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA?

Sadnju voćaka se obavlja u jesen ili proleće.

Koren sadnice neposredno pred sadnju neophodno je skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu (duže žile treba skratiti na dužinu 15-20 cm). Sve povređene, sasušene i polomljene žile treba skratiti do zdravog dela.

Ukoliko je zemljište dobro pripremljeno (orano), kopaju se rupe 40 x 40 cm a ukoliko se vrši đubrenje u rupu kopaju se rupe 60 x 60 cm, dubine oko 60cm. Ako se vrši sadnja na nepripremljenom zemljištu (ledini) kopaju se rupe 80 x 60 cm.

Izuzetno voditi računa o dubini sadnje! Mesto kalemljenja treba da bude iznad površine zemljišta najmanje 6-7 cm.

Đubrenje u rupu se obavlja tako što se na dno rupe stavi pregorelo stajsko đubrivo (2-3 lopate) i mineralno đubrivo (oko 2 šake) koje se zatim zagrne sa zemljom kako žile ne bi došle u direktan kontakt sa đubrivom.

Stajnjak ili veštačko đubrivo ne stavljati direktno na žile, a posebno voditi računa o količini jer ako se predozira odražava se negativno na prijem i rast.

Zemlju oko sadnice dobro nagaziti i zaliti sa oko 15-20 litara vode.

RAZMAK PRI SADNJI:

- Jabuka, Kruška, Dunja, Mušmula, Višnja, Dren (3x3m ili 3x4m);
- Malina, Kupina, Ribizla, Ogrozd razmak u redu 0,7-1m.
- Šljiva, Trešnja, Kajsija, Marela, Breskva, Nektarina, Lešnik, Badem (4x3m ili 4x4m ili 4x5m);
- Borovnica i Smokva 1,2m
- Mini (patuljasto) voće u redu je razmak 1-1,5m a kod Stubastog voća u redu je razmak od 0,5m pa naviše
- Vinova loza (lozne sadnice) rastojanje u redu je (0,8-1m) a međuredno (1,4-3,5m);
- Aronija, Godži bobice, Kiwi sade se na rastojanju (1,2-1,5m). Ribizle, kupine, maline, josta, ogrozd, brusnica na 0,5m.