BRESKVA SPRINGTAJM KVALITETNE SADNICE

Breskva Springtajm – sadnice breskve

Breskva Springtajm je rana sorta breskve koja je cenjena zbog ranog sazrevanja, lepih plodova i prijatnog ukusa. Ova sorta je popularna među voćarima jer daje kvalitetne plodove već početkom sezone, pa je često prisutna u voćnjacima i porodičnim dvorištima. Zbog dobrog kvaliteta ploda i pouzdane rodnosti, breskva Springtajm predstavlja odličan izbor za sadnju.

Plodovi breskve Springtajm su srednje krupni, okruglog oblika i atraktivne crveno-žute boje. Meso ploda je sočno, aromatično i prijatnog slatkog ukusa. Zbog dobrog kvaliteta i lepog izgleda, plodovi su veoma pogodni za svežu potrošnju, ali se mogu koristiti i za različite vrste prerade.

Sadnice breskve Springtajm odlikuju se dobrim rastom i redovnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan prinos svake godine. Zbog ranog sazrevanja i kvalitetnih plodova, ova sorta je odličan izbor za sadnju u dvorištima, baštama i voćnjacima.

Breskva Springtajm su poreklom iz SAD. Sorta je pronađena 1953. godine u Kaliforniji.
Springtime je sorta sadnice breskve koju odlikuje listopadno drvo sa uskim eliptičnim, ošiljenim, sjajnim, srednje zelenim listovima. U kasno proleće se pojavljuju prelepi roze cvetovi nakon čega sledi jestivo, crvenkasto, žuto-narandžasto voće sa žutim mesom, spremnim za berbu krajem leta.

Breskva Springtajm - Karakteristike sorte

• Sorta: Breskva Springtajm
• Plod: srednje krupan, crveno-žute boje
• Ukus: sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: kraj juna – početak jula
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban
• Namena: sveža potrošnja i prerada

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu