BRESKVA KARDINAL KVALITETNE SADNICE

Breskva Kardinal – sadnice breskve

Breskva Kardinal je veoma poznata i cenjena sorta breskve koja je popularna zbog ranog sazrevanja, atraktivnih plodova i prijatnog ukusa. Ova sorta je čest izbor za sadnju u dvorištima i voćnjacima jer daje kvalitetne plodove i redovan rod. Zbog svoje dobre prilagodljivosti i pouzdane rodnosti, breskva Kardinal se uspešno gaji u različitim klimatskim uslovima.

Plodovi breskve Kardinal su srednje krupni do krupni, okruglog oblika i prepoznatljive crveno-žute boje. Meso ploda je sočno, aromatično i prijatnog ukusa, pa su plodovi odlični za svežu potrošnju. Zbog dobrog kvaliteta i lepog izgleda, ova sorta je veoma cenjena među ljubiteljima voća.

Sadnice breskve Kardinal odlikuju se dobrim rastom, snažnim razvojem i redovnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan prinos iz godine u godinu. Zbog ranog sazrevanja i kvalitetnih plodova, ova sorta je odličan izbor za sadnju u dvorištima, baštama i voćnjacima.

Sadnice Breskve Kardinal su sorta sadnice breskve razvijena u SAD.

Kardinalna breskva ima nisko, ali veoma snažno drvo koje cveta srednje rano. Plod ove breskve je srednje veliki do veliki i okruglog je oblika. Pokožica je najvećim delom žuta i pokrivena crvenim isprekidanim prugama na celom voću. Meso je žućkaste boje sa crvenim vlaknima. Meso ploda je žuto, sočno i aromatično. Najbolje je koristiti je u svežem stanju, ali i prerađenu.

Podloga je Vinogradarska Breskva.

Breskva Kardinal - Karakteristike sorte

• Sorta: Breskva Kardinal
• Plod: srednje krupan do krupan, crveno-žute boje
• Ukus: sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: početak jula
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban
• Namena: sveža potrošnja i prerada

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA?

Sadnju voćaka se obavlja u jesen ili proleće.

Koren sadnice neposredno pred sadnju neophodno je skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu (duže žile treba skratiti na dužinu 15-20 cm). Sve povređene, sasušene i polomljene žile treba skratiti do zdravog dela.

Ukoliko je zemljište dobro pripremljeno (orano), kopaju se rupe 40 x 40 cm a ukoliko se vrši đubrenje u rupu kopaju se rupe 60 x 60 cm, dubine oko 60cm. Ako se vrši sadnja na nepripremljenom zemljištu (ledini) kopaju se rupe 80 x 60 cm.

Izuzetno voditi računa o dubini sadnje! Mesto kalemljenja treba da bude iznad površine zemljišta najmanje 6-7 cm.

Đubrenje u rupu se obavlja tako što se na dno rupe stavi pregorelo stajsko đubrivo (2-3 lopate) i mineralno đubrivo (oko 2 šake) koje se zatim zagrne sa zemljom kako žile ne bi došle u direktan kontakt sa đubrivom.

Stajnjak ili veštačko đubrivo ne stavljati direktno na žile, a posebno voditi računa o količini jer ako se predozira odražava se negativno na prijem i rast.

Zemlju oko sadnice dobro nagaziti i zaliti sa oko 15-20 litara vode.

RAZMAK PRI SADNJI:

- Jabuka, Kruška, Dunja, Mušmula, Višnja, Dren (3x3m ili 3x4m);
- Malina, Kupina, Ribizla, Ogrozd razmak u redu 0,7-1m.
- Šljiva, Trešnja, Kajsija, Marela, Breskva, Nektarina, Lešnik, Badem (4x3m ili 4x4m ili 4x5m);
- Borovnica i Smokva 1,2m
- Mini (patuljasto) voće u redu je razmak 1-1,5m a kod Stubastog voća u redu je razmak od 0,5m pa naviše
- Vinova loza (lozne sadnice) rastojanje u redu je (0,8-1m) a međuredno (1,4-3,5m);
- Aronija, Godži bobice, Kiwi sade se na rastojanju (1,2-1,5m). Ribizle, kupine, maline, josta, ogrozd, brusnica na 0,5m.