Pitomi kesten – sadnice pitomog kestena

Pitomi kesten je dugovečno i veoma cenjeno voćno drvo koje daje ukusne i hranljive plodove. Ova voćna vrsta poznata je po visokoj nutritivnoj vrednosti plodova i dugom veku stabla. Zbog svoje otpornosti i vrednih plodova, sadnice pitomog kestena često se sade u voćnjacima, dvorištima i većim vrtovima.

Plodovi pitomog kestena nalaze se u bodljikavoj ljusci i imaju karakterističan sladak i prijatan ukus. Kesten je veoma hranljiv i bogat vitaminima, mineralima i ugljenim hidratima. Plodovi se mogu konzumirati pečeni, kuvani ili koristiti za različite vrste prerade, kao što su pire od kestena, kolači i razna jela.

Pitomi kesten  odlikuju se snažnim rastom i dugovečnošću. Drvo može da živi više desetina, pa čak i stotina godina. Pitomi kesten najbolje uspeva na sunčanim položajima i u dobro dreniranom zemljištu. Zbog lepog izgleda krošnje i ukusnih plodova, često se sadi i kao dekorativno drvo u dvorištima i parkovima.

Pitomi kesten je listopadno drvo koje dostiže visinu od 20 do 30 m. Raste veoma brzo. Krošnja drveta je gusta i dobro razvijena. Biljka cveta u junu i tada su pčele njeni stanari. Plodovi su orašasti sa kožastom, tamno smeđom ljuskom. Plodovi opadaju u oktobru. Najčešće se sadi u parkovima i velikim vrtovima. Možete ga saditi kao soliter na travnjaku. Pitomi kesten voli društvo hrasta, bukve i breze.

Za podizanje zasada pitomog kestena najviše odgovaraju brežuljkasta zemljišta, peskovita koja su plodna, duboka i rastresita. Pitomi kesten treba saditi na južnim, jugoistočnim, istočnim ekspozicijama u umereno kontinentalnim uslovima. Za uspešno gajenje kestena najpogodnija su zemljišta sa blagim nagibom.

Omiljeno je drvo za ozelenjavanje dvorišta, ali i za plantažno gajenje. Veoma dugovečno drvo koja doživi i 500-tu godinu. Pitomi kesten voli dosta svetlosti, tako da će na osunčanim predelima jako dobro uspevati. Uspeva na skoro svim tipovima zemljišta jedino je preporuka da se izbegavaju krečna zemljišta. Formira dubok i razgranat korenov sistem pa je poželjno da zemljište bude plodno naročito prilikom sadnje. Voda je jako bitan faktor tokom gajenja pitomog kestena. Voda je od izuzetne važnosti u periodu razvijanja cvetnih pupoljaka, cvetanja, zametanja plodova i njihovog porasta. Za dobar rast i razvoj celokupnog stabla potrebno je intenzivirati navodnjavanje tokom gajenja. U periodu sadnje, sadnicama treba osigurati najmanje 60 l vode raspoređeno na tri dela po 20 l.

Cveta od juna do jula, medonosna je vrsta dragocena za pčele jer cveta u periodu kada malo koja sadnica cveta. Plodovi sazrevaju tokom septembra kada se mogu brati direktno sa stabla ili sa zemlje kada prirodno opadnu.Sa odraslog drveta se sakupi preko 200kg ploda.

Zbog svojih nutritivnih vrednosti ljudi ga dugo koriste u ishrani, a bogat je skrobom, kalcijumom, gvožđem, kalijumom, B vitaminima, vitaminom C (jedini orašasti plod koji sadrži ovaj vitamin). Sam plod moguće je jesti sirov, ali se češće jede pečen jer je mnogo prijatnijeg ukusa. Takođe se od ploda može praviti brašno koje se najčešće koristi pri pravljenju hleba ili kolača. Ova biljka se takođe koristi i u tradicionalnoj medicini za lečenje kašlja, upala zglobova, protiv proširenih vena, a kod dece se koristi za lečenje gastroenteritisa. Zbog prirodne otpornosti stabla na propadanje, drvo kestena je pogodno za izradu dasaka, krovnih greda i buradi. Cvetovi ovog kestena su bogati polenom i nektarom, pa stoga pogoduju proizvodnji meda. Takođe pitomi kesten je često drvo koje se sadi u parkovima i dvorištima pa je zato danas prisutan u najvećem delu Evrope. U hrišćanskoj tradiciji drvo kestena se smatra simbolom čednosti.

Zbog svog širokog rasprostranjenja i stabilnih populacija u najvećem broju zemalja pitomi kesten nije zaštićen, ali je kao ugrožena vrsta pitomi kesten zakonom zaštićen u Bugarskoj. U Srbiji je pitomi kesten proglašen za zaštićenu vrstu.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Skromnih zahteva, otporna na hladnoću. Veoma popularna i široko korišćena biljka za sve vidove ozelenjivanja. Idealna za žardinjere i reprezentativne ulaze. Nezamenljiv dragulj manjih vrtova. Dobro se oblikuje.

Ako se sadi kao ograda razmak sadnje je od 60 do 100cm. Ona ima jako gustu krošnju i bez rezanja formira zeleni zid. Dostiže visinu 4-5 metara i širinu oko 1 m.

Smaragd tuja 120 se uspešno može oblikovati i od nje praviti spiralna ili druga forma. Rezanjem se dobija ženjeni oblik, a gustina biljke dolazi do izražaja.

Tuja Smaragd 120 kada se sade sadnice za živu ogradu, ili samostalno, preporuka za sadnju je da se iskopa veća rupa 40x40x40 cm ili kanal potrebne dužine i širine i dubine 30×30 cm (najpribližnije dimenzije nasadjenog ašova-za živu ogradu). Sadnice vadite iz saksija i postavljate ih u sadnu jamu oko koje je potrebno da bude što bolja i rastresitija zemlja. Sade se na istu dubinu kao što su bile u saksiji- s tim da se zamlja sa korenom iz saksije ne dira  ne treba je istresati, prati, skidati već da ostane što kompaktnija). Rastojanje Tuja Smaragd za živu ogradu je preporučljivo od 50-100 cm jedna od druge. Ukoliko sadite na 50 cm dobijate relativno brzo gustu i kompaktnu vidnu barijeru – živu ogradu jake gustine. Kada se sadi na 1 metar razmaka sadnice od sadnice dobijate formirane tuje koje prave dekorativnu ogradu kroz koju se moze videti, proći prašina, pas… Po sadnji Tuja Smaragd neophodno je da ih što pre zalijete- natopite sa dosta vode ( pravilo za prvu sadnju je koliko je cm visoka toliko litara vode. npr 50-60 cm visine potrebno je 50-60 lit po sadnici prvi dan, kako bi se oko sadnice zemlja sabila, izbacila vazduh, nadoknadila izgubljenu vlagu prilikom transporta, presadjivanja i akumulirala vodu za naredni period).

Tuja Smaragd može da naraste od 2-3 metra i da zadrži gusto formiranu krošnju. Ukoliko planirate da formirate zimzelenu i gustu živu ogradu, naša preporuka je da se sade na rastojanju od 50 cm.

Skromnih zahteva, otporna na hladnoću. Veoma popularna i široko korišćena biljka za sve vidove ozelenjivanja. Idealna za žardinjere i reprezentativne ulaze. Nezamenljiv dragulj manjih vrtova. Dobro se oblikuje.

Ako se sadi kao ograda razmak sadnje je od 60 do 100cm. Ona ima jako gustu krošnju i bez rezanja formira zeleni zid. Dostiže visinu 4-5 metara i širinu oko 1 m.

Smaragd tuja se uspešno može oblikovati i od nje praviti spiralna ili druga forma. Rezanjem se dobija ženjeni oblik, a gustina biljke dolazi do izražaja.

Tuja Smaragd kada se sade sadnice za živu ogradu, ili samostalno, preporuka za sadnju je da se iskopa veća rupa 40x40x40 cm ili kanal potrebne dužine i širine i dubine 30×30 cm (najpribližnije dimenzije nasadjenog ašova-za živu ogradu). Sadnice vadite iz saksija i postavljate ih u sadnu jamu oko koje je potrebno da bude što bolja i rastresitija zemlja. Sade se na istu dubinu kao što su bile u saksiji- s tim da se zamlja sa korenom iz saksije ne dira  ne treba je istresati, prati, skidati već da ostane što kompaktnija). Rastojanje Tuja Smaragd za živu ogradu je preporučljivo od 50-100 cm jedna od druge. Ukoliko sadite na 50 cm dobijate relativno brzo gustu i kompaktnu vidnu barijeru – živu ogradu jake gustine. Kada se sadi na 1 metar razmaka sadnice od sadnice dobijate formirane tuje koje prave dekorativnu ogradu kroz koju se moze videti, proći prašina, pas… Po sadnji Tuja Smaragd neophodno je da ih što pre zalijete- natopite sa dosta vode ( pravilo za prvu sadnju je koliko je cm visoka toliko litara vode. npr 50-60 cm visine potrebno je 50-60 lit po sadnici prvi dan, kako bi se oko sadnice zemlja sabila, izbacila vazduh, nadoknadila izgubljenu vlagu prilikom transporta, presadjivanja i akumulirala vodu za naredni period).

Tuja Smaragd može da naraste od 2-3 metra i da zadrži gusto formiranu krošnju. Ukoliko planirate da formirate zimzelenu i gustu živu ogradu, naša preporuka je da se sade na rastojanju od 50 cm.

Skromnih zahteva, otporna na hladnoću. Veoma popularna i široko korišćena biljka za sve vidove ozelenjivanja. Idealna za žardinjere i reprezentativne ulaze. Nezamenljiv dragulj manjih vrtova. Dobro se oblikuje.

Ako se sadi kao ograda razmak sadnje je od 60 do 100cm. Ona ima jako gustu krošnju i bez rezanja formira zeleni zid. Dostiže visinu 4-5 metara i širinu oko 1 m.

Smaragd tuja 50 se uspešno može oblikovati i od nje praviti spiralna ili druga forma. Rezanjem se dobija ženjeni oblik, a gustina biljke dolazi do izražaja.

Tuja Smaragd kada se sade sadnice za živu ogradu, ili samostalno, preporuka za sadnju je da se iskopa veća rupa 40x40x40 cm ili kanal potrebne dužine i širine i dubine 30×30 cm (najpribližnije dimenzije nasadjenog ašova-za živu ogradu). Sadnice vadite iz saksija i postavljate ih u sadnu jamu oko koje je potrebno da bude što bolja i rastresitija zemlja. Sade se na istu dubinu kao što su bile u saksiji- s tim da se zamlja sa korenom iz saksije ne dira  ne treba je istresati, prati, skidati već da ostane što kompaktnija). Rastojanje Tuja Smaragd za živu ogradu je preporučljivo od 50-100 cm jedna od druge. Ukoliko sadite na 50 cm dobijate relativno brzo gustu i kompaktnu vidnu barijeru – živu ogradu jake gustine. Kada se sadi na 1 metar razmaka sadnice od sadnice dobijate formirane tuje koje prave dekorativnu ogradu kroz koju se moze videti, proći prašina, pas… Po sadnji Tuja Smaragd neophodno je da ih što pre zalijete- natopite sa dosta vode ( pravilo za prvu sadnju je koliko je cm visoka toliko litara vode. npr 50-60 cm visine potrebno je 50-60 lit po sadnici prvi dan, kako bi se oko sadnice zemlja sabila, izbacila vazduh, nadoknadila izgubljenu vlagu prilikom transporta, presadjivanja i akumulirala vodu za naredni period).

Tuja Smaragd može da naraste od 2-3 metra i da zadrži gusto formiranu krošnju. Ukoliko planirate da formirate zimzelenu i gustu živu ogradu, naša preporuka je da se sade na rastojanju od 50 cm.

Zanimljiva i atraktivna forma, pravilne kuglaste krošnje, raste 3,5-5m u vis. Cveta tokom maja-juna. Cvetovi su trubičasti, belo-ružičasti u uspravnim cvastima, dugi do 20 cm. Listovi su krupni, srcoliki. U našim uslovima otporna na niske temperature i mraz.

Lako se uzgaja na prosečnim, srednjim do vlažnim, dobro dreniranim zemljištima.
Može se gajiti na punom suncu do delimične senke.
Zemljište ne bira, dovoljno je da bude umereno vlažno do vlažno. Tolerantan je na širok raspon uslova tla, uključujući vlažna i suva tla. Tolerantna je na sezonske poplave.

Zbog izuzetno atraktivnog oblika krune, prava je šteta ne iskoristiti je za manje drvorede ili upadljive položaje na ulazima, uz staze i sl.

Ukrasna vrba ili Japanska Vrba – Salix integra Hakuro Nishiki Šarenolisna je loptasta vrba čije je drvo nisko i vrlo dekorativno. Brzorastuća je i otporna vrsta drveta. Voli orezivanje. Idealna je za sadnju pored vodenih površina. U suštini, u pitanju je listopadno manje drvo ili grm koje naraste do 2 m visine, mlade su grančice crvenkaste boje, dok su starije smeđe boje.

Ukrasna vrba nema prevelikih zahteva po pitanju uslova vezanih za zemljište, svakako će bolje napredovati na plodnijem tlu. Šarenolisna vrba će najbolje uspevati u polusenci. Dobro podnosi niske temperature u toku zimskih meseci i izdržava temperature do -20˚C.

Poznata je po prošaranom lišću u proleće koje poprima roze, bele i zelene nijanse koje se polako gube kako se bliži leto, pa kasnije lišće postane belo zeleno. Zbog ovog atraktivnog mladog lišća često se čini da cveta celo leto. Listovi su ti koji čine šarenolisnu vrbu atraktivnom i poželjnom za vrtove i ostale zelene površine. Boja lišća se menja sa promenom godišnjih doba. Na samom početku vegetacje, javljaju se mladi listovi kremasto bele boje, sa svetlo ružičastom bojom na vrhovima. Ipak, ta boja se gubi sazrevanjem, pa lišće poprima prošaranu zeleno – bež boju.

Tokom sušnih razdoblja stablima treba osigurati dovoljnu količinu vlage jer bi u suprotnom moglo doći do gubitka lišća. Što orezivanja tiče, japansku vrbu treba orezivati pre nego krene s vegetacijom, a dovoljno je skratiti grane za desetak centimetara.

Salix integra ili Kuglasta ili Japanska Vrba obično dostiže visinu do 2 m koliko se kreće i sam prečnik njene krošnje.

Latinski naziv: Prunus pisifera Pisardi

Već krajem marta meseca javljaju se cvetovi ružičaste boje. Tokom maja javljaju se i plodovi prečnika 2 cm. Krošnja je pravilna i gusta širine do 5 m. Ne voli ekstremno suvo, a ni ekstremno vlažno tlo. Ne treba je orezivati. Otporna je na mraz i na niske temperature.

Ovo je jedna od popularnijih vrba, idealna za moderne zelene površine.

Salix caprea ‘Kilmarnock’ Padaju’a Ukrasna Vrba – Padajuća je nisko dekorativno drvo, žalosne forme. Brzorastuća je i otporna vrsta.
Veoma rano cveta, već sredinom februara, kada je i najdekorativnija.

Prolećno orezivanje je najintenzivnije i posle oblikovnog orezivanja vrši se skraćivanje prošlogodišnjih izbojaka do željene dužine u zavisnosti od toga kakva se forma želi postići.

Zahteva iste uslove stredine kao i kuglasta vrba.

Ukrasna trešnja (lat.Prunus serrulata), je stablo koje je vrlo otporno na gradska onečišćenja pa ga stoga često nalazimo i u samim centrima većih gradova.

Listovi ovog ukrasnog stabla su jajolikog oblika i nazubljenog ruba. Japanska trešnja u proleće, ima stablo prepuno dvostrukih rozastih cvetova, koji se otvaraju nešto ranije od listova ili pak istovremeno kad i listovi. Uvek prave prekrasnu sliku kao ukras na gradskim ulicama i u kvartovima.

U jesen list japanske ukrasne trešnje poprima neke nove, posve drugačije, prelepe, narančasto-žuto-crvenkaste tonove. Japanska trešnja ima i vrlo ugodan, očaravajući miris i pravi je biser kod svakog ko ovu biljku ima u vrtu.

Japanska trešnja se koristi samo kao ukrasno drvo, nema prehrambenu vrednost iako neki od varijeteta daju tamne plodove – trešnje.

Izuzetno je dekorativna vrsta i sadi se pojedinačno ili u drvoredu. Odgovara joj osunčan položaj.