Kajsija Kečkemetska Ruža – sadnice kajsije

Kajsija Kečkemetska Ruža je poznata i veoma cenjena sorta kajsije koja potiče iz Mađarske. Ova sorta je popularna zbog dobrog kvaliteta plodova, prijatnog ukusa i redovne rodnosti. Zbog svoje pouzdanosti i dobrih proizvodnih osobina često se gaji u voćnjacima, ali je veoma pogodna i za sadnju u porodičnim dvorištima.

Plodovi kajsije Kečkemetska Ruža su srednje krupni do krupni, okruglog oblika i narandžaste boje sa blagim crvenilom na osunčanoj strani. Meso ploda je sočno, aromatično i prijatnog slatkog ukusa. Plodovi su veoma pogodni za svežu potrošnju, ali i za različite vrste prerade kao što su džemovi, kompoti, sokovi i sušenje.

Kajsija Kečkemetska Ruža odlikuje se dobrim rastom i redovnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan i obilan prinos iz godine u godinu. Zbog dobrog kvaliteta ploda i pouzdanog roda, ova sorta je odličan izbor za sadnju u voćnjacima i dvorištima.

Kajsija Kečkemetska Ruža vode poreklo iz Mađarske.

Plodovi su kajsije okruglog oblika srednje veličine. Pokožica je žuta, a sa osunčane strane je narandžasta. Meso ploda je bledo žuto. Veoma je lepog ukusa što joj je glavna konkurentska prednost.

Plodovi dobro podnose transport i veoma su ukusni što je prednost ove sorte u odnosu na druge sorte sadnice kajsije.

Rano prorodi i u povoljnim godinama obilno rađa. Sazreva u drugoj polovini jula.

Kajsija Kečkemetska Ruža – Karakteristike sorte

• Sorta: Kajsija Kečkemetska Ruža
• Plod: srednje krupan do krupan, narandžaste boje sa crvenilom
• Ukus: sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: početak jula
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban
• Namena: sveža potrošnja i prerada

SADNICE KAJSIJE UOPŠTENO

Sadnice Kajsije – Jedna od najinteresantnijih činjenica za sadnice kajsije jeste da je drvo kajsije samooplodno.

To znači da za oprašivanje ne zahtevaju više od jednog stabla, tako da možete posaditi nekoliko stabala ili možete imati samo jedno stablo kajsije koje raste u vašem dvorištu.

Kajsija raste kao žbun ili nisko drvo, visoko 8—12 m, sa stablom prečnika do 40 cm. Oblik krošnje je okrugao, ponekad pljosnat. Kora stabla je tamnosiva, uzdužno ispucala. Mlade grane i lisne drške su često crvenkaste boje. Listovi su ovalni, dugi 5—10 cm, široki 5—8 cm, sa špicastim vrhom, zaobljenom bazom i nazubljenom ivicom. Lisne drške su duge 2—4 cm.

Cvetovi imaju kratku cvetnu dršku, pa često imaju izgled sedećih cvetova. Razvijaju se usamljeno ili u parovima, najčešće pre listanja biljke. Prečnik cveta je 2—4,5 cm. Cvetna loža i čašični listići su dlakavi, krunični listići su bele do bledoružičaste boje, dugi 11—15 mm. Kajsija je samooplodna, retko stranooplodna biljka (auto-inkompatibilni su na primer kultivari ‘Riland’ i ‘Perfection’). Najvažniji oprašivač je pčela.

Plod je koštunica, podseća na malu breskvu, prečnika 1,5—2,5 cm, žute do narandžaste boje, ponekad i crvene na strani izloženoj suncu. Jedno seme se nalazi unutar tvrde koštice. Diploidni broj hromozoma je 2n=16.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Kajsija Nju Džersi – sadnice kajsije

Kajsija Nju Džersi je kvalitetna i veoma cenjena sorta kajsije koja je poznata po krupnim, ukusnim i aromatičnim plodovima. Ova sorta je popularna među voćarima zbog dobrog kvaliteta ploda, redovne rodnosti i dobre prilagodljivosti različitim uslovima gajenja. Zbog svojih osobina često se sadi u voćnjacima, ali i u porodičnim dvorištima.

Plodovi kajsije Nju Džersi su srednje krupni do krupni, okruglog oblika i karakteristične narandžaste boje sa blagim crvenilom na osunčanoj strani. Meso ploda je čvrsto, sočno i veoma aromatično, prijatnog slatkog ukusa. Plodovi su odlični za svežu potrošnju, ali su veoma pogodni i za različite vrste prerade kao što su džemovi, kompoti, sokovi i sušenje.

Kajsija Nju Džersi odlikuju se dobrim rastom i redovnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan prinos iz godine u godinu. Zbog dobrog kvaliteta ploda i pouzdane rodnosti, ova sorta je odličan izbor za sadnju u dvorištima, baštama i voćnjacima.

Sadnice Kajsije Nju Džersi vode poreklo iz Amerike i veoma je zastupljena. Ovi plodovi imaju visoku cenu na tržištu. Ima odličnu rodnost i kvalitetne plodove.

Stablo ove sorte kajsije je srednje bujno. Pokožica je žuta do oranž-žuta, meso srednje čvrstine zlatno žuto, veoma ukusno. Plodovi su krupni, okruglog su oblika. Meso ploda se jednostavno odvaja od koštice. Slatko nakiselog je ukusa.

Ono što je bitno napomenuti je da plodovi otpadaju u punoj zrelosti pa se treba brati malo pre punog sazrevanja.

Kajsija Nju Džersi – Karakteristike sorte

• Sorta: Kajsija Nju Džersi
• Plod: srednje krupan do krupan, narandžaste boje
• Ukus: sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: kraj juna – početak jula
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban
• Namena: sveža potrošnja i prerada

SADNICE KAJSIJE UOPŠTENO

Sadnice Kajsije – Jedna od najinteresantnijih činjenica za sadnice kajsije jeste da je drvo kajsije samooplodno.

To znači da za oprašivanje ne zahtevaju više od jednog stabla, tako da možete posaditi nekoliko stabala ili možete imati samo jedno stablo kajsije koje raste u vašem dvorištu.

Kajsija raste kao žbun ili nisko drvo, visoko 8—12 m, sa stablom prečnika do 40 cm. Oblik krošnje je okrugao, ponekad pljosnat. Kora stabla je tamnosiva, uzdužno ispucala. Mlade grane i lisne drške su često crvenkaste boje. Listovi su ovalni, dugi 5—10 cm, široki 5—8 cm, sa špicastim vrhom, zaobljenom bazom i nazubljenom ivicom. Lisne drške su duge 2—4 cm.

Cvetovi imaju kratku cvetnu dršku, pa često imaju izgled sedećih cvetova. Razvijaju se usamljeno ili u parovima, najčešće pre listanja biljke. Prečnik cveta je 2—4,5 cm. Cvetna loža i čašični listići su dlakavi, krunični listići su bele do bledoružičaste boje, dugi 11—15 mm. Kajsija je samooplodna, retko stranooplodna biljka (auto-inkompatibilni su na primer kultivari ‘Riland’ i ‘Perfection’). Najvažniji oprašivač je pčela.

Plod je koštunica, podseća na malu breskvu, prečnika 1,5—2,5 cm, žute do narandžaste boje, ponekad i crvene na strani izloženoj suncu. Jedno seme se nalazi unutar tvrde koštice. Diploidni broj hromozoma je 2n=16.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Kajsija Roksana – sadnice kajsije

Kajsija Roksana je kvalitetna i rodna sorta kajsije koja je poznata po krupnim, atraktivnim i veoma ukusnim plodovima. Ova sorta je cenjena zbog dobrog kvaliteta ploda, redovne rodnosti i dobre prilagodljivosti različitim uslovima gajenja. Zbog svojih dobrih osobina često se sadi u voćnjacima, ali je veoma pogodna i za sadnju u dvorištima i baštama.

Plodovi kajsije Roksana su krupni, okruglog oblika i narandžaste boje sa blagim crvenilom na osunčanoj strani. Meso ploda je čvrsto, sočno i veoma aromatično, prijatnog slatkog ukusa. Zbog dobrog kvaliteta i lepog izgleda, plodovi su pogodni za svežu potrošnju, ali i za različite vrste prerade kao što su džemovi, kompoti, sokovi i sušenje.

Sadnice kajsije Roksana odlikuju se dobrim rastom, snažnim razvojem i redovnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan i obilan prinos iz godine u godinu. Zbog kvalitetnih plodova i pouzdanog roda, kajsija Roksana je odličan izbor za sadnju u voćnjacima, dvorištima i baštama.

Kajsija Roksana vodi poreklo iz Avganistana. Slabo je bujna sorta sadnice kajsije.

Plodovi su kajsije okruglog oblika i vrlo su krupne. Jarko je narandžaste boje, skoro do crvene. Meso ploda je takođe narandžaste boje, sočno, izuzetno slatkog ukusa, tvrdo i veoma lako se odvaja od koštice.

Delimično je otporna na virus šarke.

Kajsija Roksana – Karakteristike sorte

• Sorta: Kajsija Roksana
• Plod: krupan, narandžaste boje sa blagim crvenilom
• Ukus: sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: sredina jula
• Rodnost: redovna i obilna
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban
• Namena: sveža potrošnja i prerada

SADNICE KAJSIJE UOPŠTENO

Sadnice Kajsije – Jedna od najinteresantnijih činjenica za sadnice kajsije jeste da je drvo kajsije samooplodno.

To znači da za oprašivanje ne zahtevaju više od jednog stabla, tako da možete posaditi nekoliko stabala ili možete imati samo jedno stablo kajsije koje raste u vašem dvorištu.

Kajsija raste kao žbun ili nisko drvo, visoko 8—12 m, sa stablom prečnika do 40 cm. Oblik krošnje je okrugao, ponekad pljosnat. Kora stabla je tamnosiva, uzdužno ispucala. Mlade grane i lisne drške su često crvenkaste boje. Listovi su ovalni, dugi 5—10 cm, široki 5—8 cm, sa špicastim vrhom, zaobljenom bazom i nazubljenom ivicom. Lisne drške su duge 2—4 cm.

Cvetovi imaju kratku cvetnu dršku, pa često imaju izgled sedećih cvetova. Razvijaju se usamljeno ili u parovima, najčešće pre listanja biljke. Prečnik cveta je 2—4,5 cm. Cvetna loža i čašični listići su dlakavi, krunični listići su bele do bledoružičaste boje, dugi 11—15 mm. Kajsija je samooplodna, retko stranooplodna biljka (auto-inkompatibilni su na primer kultivari ‘Riland’ i ‘Perfection’). Najvažniji oprašivač je pčela.

Plod je koštunica, podseća na malu breskvu, prečnika 1,5—2,5 cm, žute do narandžaste boje, ponekad i crvene na strani izloženoj suncu. Jedno seme se nalazi unutar tvrde koštice. Diploidni broj hromozoma je 2n=16.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Kajsija Mađarska Najbolja – sadnice kajsije

Kajsija Mađarska Najbolja je jedna od najpoznatijih i najcenjenijih sorti kajsije koja se veoma dugo gaji na našim prostorima. Ova sorta je popularna zbog kvalitetnih, aromatičnih i veoma ukusnih plodova, kao i zbog redovne rodnosti. Zbog dobrog kvaliteta ploda i pouzdanog roda, kajsija Mađarska Najbolja je čest izbor za sadnju u voćnjacima i porodičnim dvorištima.

Plodovi ove sorte su srednje krupni do krupni, okruglog oblika i karakteristične narandžaste boje sa blagim crvenilom na osunčanoj strani. Meso ploda je čvrsto, sočno i veoma aromatično, prijatnog slatkog ukusa. Zbog odličnog kvaliteta ploda, ova kajsija je pogodna za svežu potrošnju, ali i za različite vrste prerade kao što su džemovi, kompoti, sokovi i sušenje.

Kajsija Mađarska Najbolja odlikuju se dobrim rastom, snažnim razvojem i redovnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan prinos iz godine u godinu. Zbog pouzdanog roda i dobrog kvaliteta plodova, ova sorta je odličan izbor za sadnju u voćnjacima i dvorištima.

Kajsija Mađarska Najbolja vode poreklo iz Mađarske. Spada u bujne sorte koje dobro, obilno i redovno rađaju.

Plodovi su kajsije okruglog oblika i srednje veličine do krupni. Narandžaste je boje sa crvenim pegama. Meso ploda je narandžaste boje, sočno, slatkog ukusa, blago nakiselo i dobro se odvaja od koštice.

Kajsija Mađarska Najbolja – Karakteristike sorte

• Sorta: Kajsija Mađarska Najbolja
• Plod: srednje krupan do krupan, narandžaste boje sa blagim crvenilom
• Ukus: sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: početak jula
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban
• Namena: sveža potrošnja i prerada

SADNICE KAJSIJE UOPŠTENO

Sadnice Kajsije – Jedna od najinteresantnijih činjenica za sadnice kajsije jeste da je drvo kajsije samooplodno.

To znači da za oprašivanje ne zahtevaju više od jednog stabla, tako da možete posaditi nekoliko stabala ili možete imati samo jedno stablo kajsije koje raste u vašem dvorištu.

Kajsija raste kao žbun ili nisko drvo, visoko 8—12 m, sa stablom prečnika do 40 cm. Oblik krošnje je okrugao, ponekad pljosnat. Kora stabla je tamnosiva, uzdužno ispucala. Mlade grane i lisne drške su često crvenkaste boje. Listovi su ovalni, dugi 5—10 cm, široki 5—8 cm, sa špicastim vrhom, zaobljenom bazom i nazubljenom ivicom. Lisne drške su duge 2—4 cm.

Cvetovi imaju kratku cvetnu dršku, pa često imaju izgled sedećih cvetova. Razvijaju se usamljeno ili u parovima, najčešće pre listanja biljke. Prečnik cveta je 2—4,5 cm. Cvetna loža i čašični listići su dlakavi, krunični listići su bele do bledoružičaste boje, dugi 11—15 mm. Kajsija je samooplodna, retko stranooplodna biljka (auto-inkompatibilni su na primer kultivari ‘Riland’ i ‘Perfection’). Najvažniji oprašivač je pčela.

Plod je koštunica, podseća na malu breskvu, prečnika 1,5—2,5 cm, žute do narandžaste boje, ponekad i crvene na strani izloženoj suncu. Jedno seme se nalazi unutar tvrde koštice. Diploidni broj hromozoma je 2n=16.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA?

Sadnju voćaka se obavlja u jesen ili proleće.

Koren sadnice neposredno pred sadnju neophodno je skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu (duže žile treba skratiti na dužinu 15-20 cm). Sve povređene, sasušene i polomljene žile treba skratiti do zdravog dela.

Ukoliko je zemljište dobro pripremljeno (orano), kopaju se rupe 40 x 40 cm a ukoliko se vrši đubrenje u rupu kopaju se rupe 60 x 60 cm, dubine oko 60cm. Ako se vrši sadnja na nepripremljenom zemljištu (ledini) kopaju se rupe 80 x 60 cm.

Izuzetno voditi računa o dubini sadnje! Mesto kalemljenja treba da bude iznad površine zemljišta najmanje 6-7 cm.

Đubrenje u rupu se obavlja tako što se na dno rupe stavi pregorelo stajsko đubrivo (2-3 lopate) i mineralno đubrivo (oko 2 šake) koje se zatim zagrne sa zemljom kako žile ne bi došle u direktan kontakt sa đubrivom.

Stajnjak ili veštačko đubrivo ne stavljati direktno na žile, a posebno voditi računa o količini jer ako se predozira odražava se negativno na prijem i rast.

Zemlju oko sadnice dobro nagaziti i zaliti sa oko 15-20 litara vode.

RAZMAK PRI SADNJI:

– Jabuka, Kruška, Dunja, Mušmula, Višnja, Dren (3x3m ili 3x4m);
– Malina, Kupina, Ribizla, Ogrozd razmak u redu 0,7-1m.
– Šljiva, Trešnja, Kajsija, Marela, Breskva, Nektarina, Lešnik, Badem (4x3m ili 4x4m ili 4x5m);
– Borovnica i Smokva 1,2m
– Mini (patuljasto) voće u redu je razmak 1-1,5m a kod Stubastog voća u redu je razmak od 0,5m pa naviše
– Vinova loza (lozne sadnice) rastojanje u redu je (0,8-1m) a međuredno (1,4-3,5m);
– Aronija, Godži bobice, Kiwi sade se na rastojanju (1,2-1,5m). Ribizle, kupine, maline, josta, ogrozd, brusnica na 0,5m.

Kajsija Novosadska Rodna – sadnice kajsije

Kajsija Novosadska Rodna je domaća sorta kajsije koja je veoma cenjena zbog redovne i obilne rodnosti, kao i zbog dobrog kvaliteta plodova. Ova sorta je razvijena u Srbiji i prilagođena je klimatskim uslovima našeg podneblja, zbog čega se uspešno gaji u mnogim voćnjacima i dvorištima. Zbog svoje pouzdanosti i stabilnog prinosa, često je izbor voćara koji žele sigurnu i rodnu sortu kajsije.

Plodovi kajsije Novosadska Rodna su srednje krupni, okruglog oblika i karakteristične narandžaste boje. Meso ploda je čvrsto, sočno i prijatnog slatkog ukusa. Plodovi su veoma pogodni za svežu potrošnju, ali i za različite vrste prerade kao što su džemovi, kompoti, sokovi i sušenje.

Kajsija Novosadska Rodna odlikuju se dobrim rastom, snažnim razvojem i veoma dobrom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan i obilan prinos iz godine u godinu. Zbog pouzdanog roda i dobre prilagodljivosti, ova sorta je odličan izbor za sadnju u voćnjacima, dvorištima i baštama.

Kajsija Novosadska Rodna vode poreklo iz Srbije. Umereno bujna je sorta sadnice kajsije.

Plodovi su kajsije okruglog oblika i krupni. Narandžaste je boje, a sa sunčane strane crvene. Meso ploda je narandžaste boje, sočno, slatkog ukusa. Zbog velike količine šećera koju sadrži, pogodna je za proizvodnju rakije.

Kajsija Novosadska Rodna – Karakteristike sorte

• Sorta: Kajsija Novosadska Rodna
• Plod: srednje krupan, narandžaste boje
• Ukus: sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: sredina jula
• Rodnost: redovna i obilna
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban
• Namena: sveža potrošnja i prerada

SADNICE KAJSIJE UOPŠTENO

Sadnice Kajsije – Jedna od najinteresantnijih činjenica za sadnice kajsije jeste da je drvo kajsije samooplodno.

To znači da za oprašivanje ne zahtevaju više od jednog stabla, tako da možete posaditi nekoliko stabala ili možete imati samo jedno stablo kajsije koje raste u vašem dvorištu.

Kajsija raste kao žbun ili nisko drvo, visoko 8—12 m, sa stablom prečnika do 40 cm. Oblik krošnje je okrugao, ponekad pljosnat. Kora stabla je tamnosiva, uzdužno ispucala. Mlade grane i lisne drške su često crvenkaste boje. Listovi su ovalni, dugi 5—10 cm, široki 5—8 cm, sa špicastim vrhom, zaobljenom bazom i nazubljenom ivicom. Lisne drške su duge 2—4 cm.

Cvetovi imaju kratku cvetnu dršku, pa često imaju izgled sedećih cvetova. Razvijaju se usamljeno ili u parovima, najčešće pre listanja biljke. Prečnik cveta je 2—4,5 cm. Cvetna loža i čašični listići su dlakavi, krunični listići su bele do bledoružičaste boje, dugi 11—15 mm. Kajsija je samooplodna, retko stranooplodna biljka (auto-inkompatibilni su na primer kultivari ‘Riland’ i ‘Perfection’). Najvažniji oprašivač je pčela.

Plod je koštunica, podseća na malu breskvu, prečnika 1,5—2,5 cm, žute do narandžaste boje, ponekad i crvene na strani izloženoj suncu. Jedno seme se nalazi unutar tvrde koštice. Diploidni broj hromozoma je 2n=16.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA?

Sadnju voćaka se obavlja u jesen ili proleće.

Koren sadnice neposredno pred sadnju neophodno je skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu (duže žile treba skratiti na dužinu 15-20 cm). Sve povređene, sasušene i polomljene žile treba skratiti do zdravog dela.

Ukoliko je zemljište dobro pripremljeno (orano), kopaju se rupe 40 x 40 cm a ukoliko se vrši đubrenje u rupu kopaju se rupe 60 x 60 cm, dubine oko 60cm. Ako se vrši sadnja na nepripremljenom zemljištu (ledini) kopaju se rupe 80 x 60 cm.

Izuzetno voditi računa o dubini sadnje! Mesto kalemljenja treba da bude iznad površine zemljišta najmanje 6-7 cm.

Đubrenje u rupu se obavlja tako što se na dno rupe stavi pregorelo stajsko đubrivo (2-3 lopate) i mineralno đubrivo (oko 2 šake) koje se zatim zagrne sa zemljom kako žile ne bi došle u direktan kontakt sa đubrivom.

Stajnjak ili veštačko đubrivo ne stavljati direktno na žile, a posebno voditi računa o količini jer ako se predozira odražava se negativno na prijem i rast.

Zemlju oko sadnice dobro nagaziti i zaliti sa oko 15-20 litara vode.

RAZMAK PRI SADNJI:

– Jabuka, Kruška, Dunja, Mušmula, Višnja, Dren (3x3m ili 3x4m);
– Malina, Kupina, Ribizla, Ogrozd razmak u redu 0,7-1m.
– Šljiva, Trešnja, Kajsija, Marela, Breskva, Nektarina, Lešnik, Badem (4x3m ili 4x4m ili 4x5m);
– Borovnica i Smokva 1,2m
– Mini (patuljasto) voće u redu je razmak 1-1,5m a kod Stubastog voća u redu je razmak od 0,5m pa naviše
– Vinova loza (lozne sadnice) rastojanje u redu je (0,8-1m) a međuredno (1,4-3,5m);
– Aronija, Godži bobice, Kiwi sade se na rastojanju (1,2-1,5m). Ribizle, kupine, maline, josta, ogrozd, brusnica na 0,5m.