Stubasta dunja – sadnice stubaste dunje

Stubasta dunja je posebna forma dunje koja se odlikuje uskim, uspravnim rastom i kompaktnom krošnjom. Za razliku od klasičnih sorti dunje koje razvijaju široku krošnju, stubasta dunja raste u obliku stuba i zauzima veoma malo prostora. Upravo zbog toga je veoma pogodna za sadnju u manjim dvorištima, baštama, uz staze ili kao dekorativna voćka u vrtu.

Plodovi stubaste dunje su krupni, aromatični i veoma mirisni, karakteristični za dunju. Meso ploda je čvrsto i bogato aromom, zbog čega su plodovi pogodni za pripremu slatka od dunja, džemova, kompota, sokova i rakije. Osim što daje kvalitetne plodove, stubasta dunja ima i dekorativnu vrednost zbog svog uspravnog i elegantnog izgleda.

Sadnice stubaste dunje odlikuju se dobrim rastom i redovnom rodnošću. Biljka brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan prinos. Zbog svog kompaktnog rasta i jednostavnog održavanja, stubasta dunja je odličan izbor za sve koji žele voćku koja ne zauzima mnogo prostora.

Ako maštate o sopstvenom voćnjaku, ali nemate dovoljno prostora, stubasta dunja je vaš savršen izbor. Zahvaljujući svom specifičnom, uspravnom rastu bez široke krošnje, ove sadnice su postale hit među modernim baštovanima.

Stubasta Dunja – Karakteristike sorte

• Sorta: Stubasta dunja
• Plod: krupan, žute boje, aromatičan
• Ukus: prijatan i aromatičan
• Vreme sazrevanja: oktobar
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban (prisustvo drugih sorti dunje može dodatno poboljšati oplodnju i prinos)
• Namena: prerada, slatko, džem, sokovi i rakija

Zašto odabrati stubastu dunju?

Stubasta dunja je odličan izbor i za manje dvorište i za ozbiljniji zasad. Evo zašto je kupci sve češće biraju:

✅ 1. Idealna za male prostore
Raste usko i u visinu, pa zauzima minimalno mesta. Može se saditi uz ogradu, stazu, pa čak i u većim saksijama.

✅ 2. Dekorativna i korisna
U proleće ima prelepe cvetove, a u jesen daje krupne, mirisne plodove. Kombinacija ukrasne i voćne vrednosti.

✅ 3. Lako održavanje
Ne zahteva komplikovanu rezidbu kao klasična dunja. Oblik je prirodno stubast, pa je jednostavna za formiranje.

✅ 4. Rano stupa u rod
Kalemljene stubaste sadnice obično počinju da rađaju već 2–3 godine nakon sadnje.

✅ 5. Odlična za gustu sadnju
Može se saditi na manjem razmaku, što je idealno ako pravite mini voćnjak ili voćnu živu ogradu.

Zašto odabrati naše sadnice stubaste dunje?

Naš rasadnik se fokusira na kvalitet i zdravstvenu ispravnost svakog korena. Stubasta dunja iz naše ponude odlikuje se:

1. Visokim prinosom: Iako je mala, rađa obilno već u drugoj ili trećoj godini.

2. Lakoćom održavanja: Minimalna rezidba i jednostavna zaštita.

3. Dekorativnošću: Prelepo cveta u proleće, a leti je krase nanizani plodovi.

Savet za sadnju: Stubasta dunja se sadi na razmaku od svega 0,8 do 1 metar. Voli sunčana mesta i redovno zalivanje ako se gaji u saksiji.

💡 Vodič za Uspešnu Sadnju: Kako da se vaša Stubasta Dunja najbolje primi

Da bi stubasta dunja godinama krasila vašu baštu i donosila sočne plodove, važno je ispratiti ovih nekoliko ključnih koraka prilikom sadnje.

1. Odabir mesta i priprema zemljišta

Stubaste forme vole sunčana mesta zaštićena od jakih vetrova.

• Razmak: Ako sadite više komada u nizu, idealan razmak je 0,5 do 1 metar.

• Rupa: Iskopajte rupu dimenzija približno 40x40x40 cm. Zemlja treba da bude rastresita kako bi se koren lakše širio.

2. Postupak sadnje (Stubasta Dunja Korak po korak)

1. Priprema korena: Pre sadnje, potopite koren sadnice u vodu na 2-3 sata kako bi se rehidrirao.

2. Pravilna dubina: Ovo je najvažnije! Mesto kalemljenja (onaj „čvor“ iznad korena) mora biti 5-10 cm iznad nivoa zemlje. Nikako ne zatrpavajte kalem u zemlju.

3. Zatrpavanje: Vratite rastresitu zemlju oko korena, lagano je sabijajući stopalom da istisnete vazduh.

4. Đubrenje: Preporučuje se dodavanje pregorelog stajnjaka ili mineralnog đubriva, ali pazite da đubrivo ne dodiruje direktno koren (uvek ga odvojite slojem zemlje).

3. Prvo zalivanje i nega stubaste dunje

Odmah nakon sadnje, sadnicu obilno zalijte (oko 10 litara vode). Stubaste šljive imaju kompaktniji koren, pa je u prvoj godini važno da zemlja ne bude potpuno suva, naročito tokom letnjih meseci.

4. Specifičnost stubaste forme

Dobra vest: Stubasta dunja ne zahteva drastično orezivanje. * Ako se pojave duže bočne grane (preko 20 cm), slobodno ih skratite na 2-3 pupoljka krajem zime. To će podstaći biljku da zadrži svoju prepoznatljivu usku formu i formira rodne pupoljke uz samo stablo.

„Ukoliko sadite stubastu dunju u saksiju, obezbedite drenažni sloj (šljunak ili keramzit) na dnu i koristite saksiju zapremine od najmanje 30 litara.“

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Dunja Trijumf – sadnice dunje

Dunja Trijumf je veoma kvalitetna i rodna sorta dunje poznata po krupnim, aromatičnim i mirisnim plodovima. Plodovi su odlični za preradu u slatko, džem, sokove i rakiju. Sadnice dunje Trijumf su otporne, dobro podnose različite uslove gajenja i daju redovan i obilan rod. Zbog visokog kvaliteta ploda i pouzdanog prinosa, dunja Trijumf je jedna od najpopularnijih sorti dunje za sadnju u dvorištima i voćnjacima.

Dunja Trijumf je kvalitetna i rodna sorta dunje koja je poznata po krupnim, aromatičnim i veoma mirisnim plodovima. Ova sorta se sve češće sadi u voćnjacima i dvorištima zbog dobrog kvaliteta ploda i pouzdane rodnosti. Plodovi su krupni, pravilnog oblika i karakteristične žute boje, a odlikuju se prijatnim mirisom i čvrstim mesom.

Plodovi dunje Trijumf posebno su cenjeni za različite vrste prerade. Veoma su pogodni za pripremu slatka od dunja, džemova, sokova, kompota i rakije. Zbog visokog sadržaja aroma i dobrog kvaliteta ploda, ova sorta je veoma popularna u domaćinstvima koja vole tradicionalne proizvode od dunje.

Sadnice dunje Trijumf odlikuju se dobrim rastom, snažnim razvojem i redovnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan i obilan prinos svake godine. Zbog dobre prilagodljivosti različitim uslovima gajenja, dunja Trijumf je odličan izbor za sadnju u dvorištima, baštama i voćnjacima.

Dunja Trijumf nastala je u Bugarskoj. Široko se gaji u Bugarskoj i Turskoj, a sve više osvaja i Srbiju.

Dunje Trijumf najviše se korists kao oprašivač za Hemus dunju i sa njom je savršeno kompatibilna. Preporuka Instituta u Plovdivu je da minimum 5% ove dunje bude oprašivač u zasadu.

Dunja je srednje veličine oko 350g, okrugla sa izraženim cuculjkom oko drške, žuto svtle boje. Cveta u isto vreme kad i Hemus dunja, dobro rađa, ali je prirod za oko 20% manji nego kod Hemusa. Stabla su srednje bujnosti. Slabije je otporna na Ervinju pa se preporučuje da bude samo kao oprašivač do maksimalno 10% u zasadu. Plod je kvalitetan za rakiju , svežu upotrebu kao i sok i kompot.

Na našem trzistu vodeće sorte dunje su Leskovačka i Vranjska, ali poslednjih nekoliko godina raste potražnja i za ovu sort.

Dobro je oprašuje sorta Hemus.

Sazreva krajem oktobra meseca. Sazreva 7-10 dana posle Leskovačke i spade u grupu poznih sorti koji produžavaju sezonu berbe dunje.

Dunja Trijumf – Karakteristike sorte

• Plod: krupan, žute boje, aromatičan
• Ukus: prijatan, aromatičan
• Vreme sazrevanja: oktobar
• Rodnost: redovna i obilna
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban
• Namena: prerada, slatko, džem, sokovi i rakija

SADNICE DUNJE UOPŠTENO

Sadnice Dunje vode poreklo sa Kavkaza – regiona između Kaspijskog i Crnog mora – kao i na severu Persije.  Zbog korisnosti dunje u kuvanju njena popularnost se proširila se na srednjevekovne banketske sale i dalje. Danas je dunja zadržala svoju popularnost i našla svoj put u zapadnoj kulturi hrane i kuvanja.

Dunja je vrlo hranljivo voće koje ima vrlo nisku kalorijsku vrednost. 100 grama dunje sadrži samo 57 kalorija. To je takođe odličan izvor dijetetskih vlakana, antioksidanata, vitamina i minerala. Takođe, dunja je bogata određenim organskim jedinjenjima koji doprinose zdravlju. Zbog svih ovih karakteristika, dunja se smatra izuzetno zdravim voćem. Voćka sadrži tanine uključujući katehin i epikatehin i ima vrlo visoku koncentraciju vitamina C. Dunja je takođe dobar izvor kalcijuma, gvožđa, kalijuma, magnezijuma i bakra.

Sadnice dunje ne rastu visoko. Drvo dunje je  veoma nisko. U porodici je jabuke ili kruške. Plod je u početku zelene boje, a kako sazreva postaje sve žući. Na kraju plod izgleda kao neravan limun.

Najčešće se ne jede sveža već se obrađuje.Unutrašnjost dunja je bela kada je sirova, ali postaje ružičasta narandžasta kada se kuva, takva je i boja želea ili džema koji se od nje pravi.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Dunja Hemus – sadnice dunje

Dunja Hemus je rodna sorta dunje poznata po krupnim, aromatičnim i kvalitetnim plodovima. Plodovi su intenzivnog mirisa i odlični za preradu u slatko, džem, sokove i rakiju. Sadnice dunje Hemus odlikuju se dobrom rodnošću, zdravim rastom i dobrom prilagodljivošću različitim uslovima gajenja.

Zbog pouzdanog prinosa i kvalitetnog ploda, dunja Hemus je odličan izbor za sadnju u dvorištima, baštama i voćnjacima.

Dunja Hemus nastala je u Bugarskoj u institutu za voćarstvo u Plovdinu. Široko se gaji u Bugarskoj i Turskoj, a sve više osvaja i Srbiju.

Stablo ove dunje je bujno i jako, dostiže i do 5 metara u visinu, koren je jak i čvrst.

Plodovi su kruškasti, krupni sa masom od oko 450 grama i kad szori boja je svetlo zelnkasta sa žutim prelivima. Na pokožici postoje malje. Nakon branja se mogu čuvati par meseci bez značajnijih promena na plodovima. Kada je u pitanju bolest ervinija ova sorta dunje pokazuje priličnu otpornost.

Ova sorta dunje se ubrzano širi po našoj zemlji tome je najviše doprinela njena osobina da je otporna na erviniju.

Preporučeni razmak je red od reda 4m, a između stabala 2,5. U sklopu od 1000 sadnica na 1 ha daje oko 30.000kg roda .

Dunja Hemus – Karakteristike sorte

• Sorta: Dunja Hemus
• Plod: krupan, žute boje, aromatičan
• Ukus: prijatan i aromatičan
• Vreme sazrevanja: oktobar
• Rodnost: redovna i obilna
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban (dunja Hemus je samooplodna, ali prisustvo drugih sorti poput Leskovačke ili Vranjske može poboljšati oplodnju i prinos)
• Namena: prerada, slatko, džem, sokovi i rakija

SADNICE DUNJE UOPŠTENO

Sadnice Dunje vode poreklo sa Kavkaza – regiona između Kaspijskog i Crnog mora – kao i na severu Persije.  Zbog korisnosti dunje u kuvanju njena popularnost se proširila se na srednjevekovne banketske sale i dalje. Danas je dunja zadržala svoju popularnost i našla svoj put u zapadnoj kulturi hrane i kuvanja.

Dunja je vrlo hranljivo voće koje ima vrlo nisku kalorijsku vrednost. 100 grama dunje sadrži samo 57 kalorija. To je takođe odličan izvor dijetetskih vlakana, antioksidanata, vitamina i minerala. Takođe, dunja je bogata određenim organskim jedinjenjima koji doprinose zdravlju. Zbog svih ovih karakteristika, dunja se smatra izuzetno zdravim voćem. Voćka sadrži tanine uključujući katehin i epikatehin i ima vrlo visoku koncentraciju vitamina C. Dunja je takođe dobar izvor kalcijuma, gvožđa, kalijuma, magnezijuma i bakra.

Sadnice dunje ne rastu visoko. Drvo dunje je  veoma nisko. U porodici je jabuke ili kruške. Plod je u početku zelene boje, a kako sazreva postaje sve žući. Na kraju plod izgleda kao neravan limun.

Najčešće se ne jede sveža već se obrađuje.Unutrašnjost dunja je bela kada je sirova, ali postaje ružičasta narandžasta kada se kuva, takva je i boja želea ili džema koji se od nje pravi.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Dunja Vranjska – sadnice dunje

Dunja Vranjska je veoma rodna sorta dunje poznata po izuzetno krupnim i kvalitetnim plodovima. Plodovi su aromatični, čvrsti i pogodni za preradu u slatko, džem, sokove i rakiju.

Sadnice dunje Vranjska su otporne i dobro uspevaju u različitim klimatskim uslovima, zbog čega su odličan izbor za sadnju u voćnjacima i porodičnim dvorištima.

Dunja Vranjska je domaća sorta sadnice dunje. Predstavlja jednu od naših autohtonih sorti voća. U narodu je ova sorta dunje poznata i pod nazivom Dunjac.

Plod ove dunje je krupan do vrlo krupan i dostiže težinu od pola kilograma do kilogram, izduženog je i nepravilnog oblika. Ima veoma izražen miris. Vrlo je prijatne arome. Meso ploda je bledožito, kiselo-slatko.

Kao i druge dunje najčešće se ne koristi u svežem stanju već služi za preradu. Ova sorta dunje nije pogodna za neko duže čuvanje u svežem stanju.

Samooplodna je sorta dunje, ali se ipak koristi oprašivač Leskovačke Dunje.

Sazreva u Oktobru. Podloga joj je BA-29 i Dunja MA.

Dunja Vranjska – Karakteristike sorte

• Sorta: Dunja Vranjska
• Plod: veoma krupan, kruškolikog oblika, žute boje
• Ukus: aromatičan i prijatan
• Vreme sazrevanja: oktobar
• Rodnost: redovna i obilna
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban (dunja Vranjska je samooplodna, ali prisustvo drugih sorti poput Leskovačke ili Trijumf može poboljšati oplodnju i prinos)
• Namena: prerada, slatko, džem, sokovi i rakija

SADNICE DUNJE UOPŠTENO

Sadnice Dunje vode poreklo sa Kavkaza – regiona između Kaspijskog i Crnog mora – kao i na severu Persije.  Zbog korisnosti dunje u kuvanju njena popularnost se proširila se na srednjevekovne banketske sale i dalje. Danas je dunja zadržala svoju popularnost i našla svoj put u zapadnoj kulturi hrane i kuvanja.

Dunja je vrlo hranljivo voće koje ima vrlo nisku kalorijsku vrednost. 100 grama dunje sadrži samo 57 kalorija. To je takođe odličan izvor dijetetskih vlakana, antioksidanata, vitamina i minerala. Takođe, dunja je bogata određenim organskim jedinjenjima koji doprinose zdravlju. Zbog svih ovih karakteristika, dunja se smatra izuzetno zdravim voćem. Voćka sadrži tanine uključujući katehin i epikatehin i ima vrlo visoku koncentraciju vitamina C. Dunja je takođe dobar izvor kalcijuma, gvožđa, kalijuma, magnezijuma i bakra.

Sadnice dunje ne rastu visoko. Drvo dunje je  veoma nisko. U porodici je jabuke ili kruške. Plod je u početku zelene boje, a kako sazreva postaje sve žući. Na kraju plod izgleda kao neravan limun.

Najčešće se ne jede sveža već se obrađuje.Unutrašnjost dunja je bela kada je sirova, ali postaje ružičasta narandžasta kada se kuva, takva je i boja želea ili džema koji se od nje pravi.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Dunja Leskovačka – sadnice dunje

Dunja Leskovačka je jedna od najpoznatijih i najrasprostranjenijih sorti dunje na našim prostorima. Odlikuje se krupnim, žutim i veoma mirisnim plodovima koji su idealni za pripremu slatka, džema, sokova i rakije.

Sadnice dunje Leskovačka daju redovan i obilan rod, a drvo je otporno i lako za uzgoj. Zbog odličnog kvaliteta ploda i pouzdane rodnosti, dunja Leskovačka je čest izbor za sadnju u dvorištima i voćnjacima.

Dunja Leskovačka je domaća sorta sadnice dunje. Predstavlja jednu od najkvalitetnijih sorti sadnice dunje.
Drvo ove dunje dostiže visinu od maksimalno 4m.
Pokožica je glatka. Plod je srednje veličine, najčešće do 250gr težine. Izrazito je žute boje. Izrazitog je i jakog mirisa, veoma prijatne arome. Meso ploda je čvrsto i sočno.
Dobro podnosi skladištenje i može se čuvati i do 6 meseci. Ova dunja rađa redovno i obilno.

Nije samooplodna. Treba oprašivača, a oprašivač joj je Vranjska dunja.

Sazreva u oktobru. Podloga je Dunja-BA29 ili Dunja MA

Dunja Leskovačka – Karakteristike sorte

• Sorta: Dunja Leskovačka
• Plod: krupan, nepravilnog oblika, žute boje
• Ukus: aromatičan i prijatan
• Vreme sazrevanja: oktobar
• Rodnost: redovna i obilna
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban (dunja Leskovačka je samooplodna, ali prisustvo drugih sorti poput Vranjske ili Trijumf može dodatno poboljšati oplodnju i prinos)
• Namena: prerada, slatko, džem, sokovi i rakija

SADNICE DUNJE UOPŠTENO

Sadnice Dunje vode poreklo sa Kavkaza – regiona između Kaspijskog i Crnog mora – kao i na severu Persije.  Zbog korisnosti dunje u kuvanju njena popularnost se proširila se na srednjevekovne banketske sale i dalje. Danas je dunja zadržala svoju popularnost i našla svoj put u zapadnoj kulturi hrane i kuvanja.

Dunja je vrlo hranljivo voće koje ima vrlo nisku kalorijsku vrednost. 100 grama dunje sadrži samo 57 kalorija. To je takođe odličan izvor dijetetskih vlakana, antioksidanata, vitamina i minerala. Takođe, dunja je bogata određenim organskim jedinjenjima koji doprinose zdravlju. Zbog svih ovih karakteristika, dunja se smatra izuzetno zdravim voćem. Voćka sadrži tanine uključujući katehin i epikatehin i ima vrlo visoku koncentraciju vitamina C. Dunja je takođe dobar izvor kalcijuma, gvožđa, kalijuma, magnezijuma i bakra.

Sadnice dunje ne rastu visoko. Drvo dunje je  veoma nisko. U porodici je jabuke ili kruške. Plod je u početku zelene boje, a kako sazreva postaje sve žući. Na kraju plod izgleda kao neravan limun.

Najčešće se ne jede sveža već se obrađuje.Unutrašnjost dunja je bela kada je sirova, ali postaje ružičasta narandžasta kada se kuva, takva je i boja želea ili džema koji se od nje pravi.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu