Vinogradarska breskva – sadnice breskve

Vinogradarska breskva je stara i veoma cenjena sorta breskve koja je poznata po aromatičnim, sočnim i ukusnim plodovima. Ova sorta se tradicionalno gaji u mnogim krajevima i često se može videti u dvorištima, baštama i vinogradima, po čemu je i dobila ime. Smatra se jednom od najotpornijih i najdugovečnijih sorti breskve, zbog čega je veoma popularna za sadnju u porodičnim voćnjacima.

Plodovi vinogradarske breskve su srednje krupni, najčešće crvenkaste boje sa izraženom aromom i veoma prijatnim ukusom. Meso ploda je čvrsto, sočno i bogato prirodnim šećerima, sa blagom kiselinom koja daje osvežavajući ukus. Upravo zbog intenzivne arome i kvaliteta ploda, ova sorta je veoma cenjena za svežu potrošnju, ali i za pripremu domaćih džemova, kompota, sokova i drugih prerađevina.

Vinogradarska breskva je poznata i po svojoj dobroj prilagodljivosti različitim uslovima gajenja. Sadnice se odlikuju snažnim rastom, dobrim razvojem i redovnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan i obilan prinos svake godine. Zbog svoje otpornosti i pouzdanog roda, ova sorta je odličan izbor za sadnju u dvorištima, baštama i manjim voćnjacima.

Vinogradarska Breskva je stara – autohtona sorta breskve. Izuzetno stara sorta breskve, koja se nekalemi već se proizvodi iz koštice (semena). Naziv „Vinogradarska breskva“ je dobila po tome što su je poljoprivrednici tradicionalno sadili u svojim vinogradima.

Breskva je ukusna(slatka) i potpuno drugačijeg ukusa od onog na koji smo kod ostalih breskvi navikli. Od nje se najviše pravi džem jer je fantastičnog kvaliteta.

Ima visoku otpornost na prouzrokovače bolesti i zato se najviše i sadi. Nije joj potrebno nikakvo prskanje.

Karakteristike Vinogradarske Breskve:

• Sorta: Vinogradarska breskva
• Plod: srednje krupan, crvenkaste boje, aromatičan
• Ukus: sladak sa blagom kiselinom
• Vreme sazrevanja: septembar
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban
• Namena: sveža potrošnja i prerada

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• • Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
  • Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
  • Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
  • Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
  • Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
  • Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
  • Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
  • Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
  • Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
  • Vinova loza (lozne sadnice)
    razmak u redu 0,8 – 1 m
    međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
  • Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
  • Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Breskva Kardinal – sadnice breskve

Breskva Kardinal je veoma poznata i cenjena sorta breskve koja je popularna zbog ranog sazrevanja, atraktivnih plodova i prijatnog ukusa. Ova sorta je čest izbor za sadnju u dvorištima i voćnjacima jer daje kvalitetne plodove i redovan rod. Zbog svoje dobre prilagodljivosti i pouzdane rodnosti, breskva Kardinal se uspešno gaji u različitim klimatskim uslovima.

Plodovi breskve Kardinal su srednje krupni do krupni, okruglog oblika i prepoznatljive crveno-žute boje. Meso ploda je sočno, aromatično i prijatnog ukusa, pa su plodovi odlični za svežu potrošnju. Zbog dobrog kvaliteta i lepog izgleda, ova sorta je veoma cenjena među ljubiteljima voća.

Sadnice breskve Kardinal odlikuju se dobrim rastom, snažnim razvojem i redovnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan prinos iz godine u godinu. Zbog ranog sazrevanja i kvalitetnih plodova, ova sorta je odličan izbor za sadnju u dvorištima, baštama i voćnjacima.

Sadnice Breskve Kardinal su sorta sadnice breskve razvijena u SAD.

Kardinalna breskva ima nisko, ali veoma snažno drvo koje cveta srednje rano. Plod ove breskve je srednje veliki do veliki i okruglog je oblika. Pokožica je najvećim delom žuta i pokrivena crvenim isprekidanim prugama na celom voću. Meso je žućkaste boje sa crvenim vlaknima. Meso ploda je žuto, sočno i aromatično. Najbolje je koristiti je u svežem stanju, ali i prerađenu.

Podloga je Vinogradarska Breskva.

Breskva Kardinal – Karakteristike sorte

• Sorta: Breskva Kardinal
• Plod: srednje krupan do krupan, crveno-žute boje
• Ukus: sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: početak jula
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban
• Namena: sveža potrošnja i prerada

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA?

Sadnju voćaka se obavlja u jesen ili proleće.

Koren sadnice neposredno pred sadnju neophodno je skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu (duže žile treba skratiti na dužinu 15-20 cm). Sve povređene, sasušene i polomljene žile treba skratiti do zdravog dela.

Ukoliko je zemljište dobro pripremljeno (orano), kopaju se rupe 40 x 40 cm a ukoliko se vrši đubrenje u rupu kopaju se rupe 60 x 60 cm, dubine oko 60cm. Ako se vrši sadnja na nepripremljenom zemljištu (ledini) kopaju se rupe 80 x 60 cm.

Izuzetno voditi računa o dubini sadnje! Mesto kalemljenja treba da bude iznad površine zemljišta najmanje 6-7 cm.

Đubrenje u rupu se obavlja tako što se na dno rupe stavi pregorelo stajsko đubrivo (2-3 lopate) i mineralno đubrivo (oko 2 šake) koje se zatim zagrne sa zemljom kako žile ne bi došle u direktan kontakt sa đubrivom.

Stajnjak ili veštačko đubrivo ne stavljati direktno na žile, a posebno voditi računa o količini jer ako se predozira odražava se negativno na prijem i rast.

Zemlju oko sadnice dobro nagaziti i zaliti sa oko 15-20 litara vode.

RAZMAK PRI SADNJI:

– Jabuka, Kruška, Dunja, Mušmula, Višnja, Dren (3x3m ili 3x4m);
– Malina, Kupina, Ribizla, Ogrozd razmak u redu 0,7-1m.
– Šljiva, Trešnja, Kajsija, Marela, Breskva, Nektarina, Lešnik, Badem (4x3m ili 4x4m ili 4x5m);
– Borovnica i Smokva 1,2m
– Mini (patuljasto) voće u redu je razmak 1-1,5m a kod Stubastog voća u redu je razmak od 0,5m pa naviše
– Vinova loza (lozne sadnice) rastojanje u redu je (0,8-1m) a međuredno (1,4-3,5m);
– Aronija, Godži bobice, Kiwi sade se na rastojanju (1,2-1,5m). Ribizle, kupine, maline, josta, ogrozd, brusnica na 0,5m.

Breskva Springtajm – sadnice breskve

Breskva Springtajm je rana sorta breskve koja je cenjena zbog ranog sazrevanja, lepih plodova i prijatnog ukusa. Ova sorta je popularna među voćarima jer daje kvalitetne plodove već početkom sezone, pa je često prisutna u voćnjacima i porodičnim dvorištima. Zbog dobrog kvaliteta ploda i pouzdane rodnosti, breskva Springtajm predstavlja odličan izbor za sadnju.

Plodovi breskve Springtajm su srednje krupni, okruglog oblika i atraktivne crveno-žute boje. Meso ploda je sočno, aromatično i prijatnog slatkog ukusa. Zbog dobrog kvaliteta i lepog izgleda, plodovi su veoma pogodni za svežu potrošnju, ali se mogu koristiti i za različite vrste prerade.

Sadnice breskve Springtajm odlikuju se dobrim rastom i redovnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan prinos svake godine. Zbog ranog sazrevanja i kvalitetnih plodova, ova sorta je odličan izbor za sadnju u dvorištima, baštama i voćnjacima.

Breskva Springtajm su poreklom iz SAD. Sorta je pronađena 1953. godine u Kaliforniji.
Springtime je sorta sadnice breskve koju odlikuje listopadno drvo sa uskim eliptičnim, ošiljenim, sjajnim, srednje zelenim listovima. U kasno proleće se pojavljuju prelepi roze cvetovi nakon čega sledi jestivo, crvenkasto, žuto-narandžasto voće sa žutim mesom, spremnim za berbu krajem leta.

Breskva Springtajm – Karakteristike sorte

• Sorta: Breskva Springtajm
• Plod: srednje krupan, crveno-žute boje
• Ukus: sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: kraj juna – početak jula
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban
• Namena: sveža potrošnja i prerada

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Breskva Red Heven – sadnice breskve

Breskva Red Heven je jedna od najpoznatijih i najrasprostranjenijih sorti breskve na svetu. Ova sorta je cenjena zbog krupnih, atraktivnih i veoma ukusnih plodova, kao i zbog pouzdane i redovne rodnosti. Zbog dobrog kvaliteta ploda i odlične prilagodljivosti različitim uslovima gajenja, breskva Red Heven je čest izbor za sadnju u voćnjacima, ali i u porodičnim dvorištima.

Plodovi breskve Red Heven su srednje krupni do krupni, okruglog oblika i intenzivne crveno-žute boje. Meso ploda je čvrsto, sočno i veoma aromatično, prijatnog slatkog ukusa. Plodovi su odlični za svežu potrošnju, ali se često koriste i za različite vrste prerade kao što su kompoti, džemovi i sokovi.

Breskva Red Heven odlikuju se dobrim rastom, snažnim razvojem i redovnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan i obilan prinos iz godine u godinu. Zbog kvaliteta plodova i pouzdane rodnosti, ova sorta je jedna od najpopularnijih sorti breskve za sadnju.

Breskva Red Heven – Ova breskva (Prunus persica „Redhaven“) poznata je po svojim atraktivnim roze prolećnim cvetovima, slatko žutom voću i svetlo zlatnim listovima.
Sadnice breskve Red Heven trebaju biti zasađene na mestu koje pruža puno sunčeve svetlosti i na dobro isušenoj zemlji.

Ima veoma atraktivno drvo, sa tamno ružičastim pupoljcima koji se otvaraju u mirisne roze cvetove početkom proleća. Lišće se pretvara u svetlo zlatno u jesen. Samooplodna je sorta sadnica breskve, ali će rezultati biti bolji ako se posadi blizu druge sorte breskve, oprašivača. Standardno drvo „Redhaven“ breskve može dostići visinu od 7,5m, ali obično je obrezano do visine od 4,5m.

Breskva Red Heven daje plod breskve sa crvenom i žutom kožom i čvrstim, slatkim i žutim mesom. Idealna je za sveže jelo, konzerviranje i zamrzavanje.

Red Heven je poznat sirom sveta kao jedna od najkvalitetnijih sorti breskve pa je zato i najzastupljenija sorta svih vremena svuda u svetu.
Najpogodnija je za gajenje u oblastima sa hladnijom klimom.
Vreme zrenja je kraj jula i početak avgusta.

Podloga na koju se kalemi je vinogradarska breskva.

Breskva Red Heven – Karakteristike sorte

• Sorta: Breskva Red Heven
• Plod: srednje krupan do krupan, crveno-žute boje
• Ukus: sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: kraj jula
• Rodnost: redovna i obilna
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban
• Namena: sveža potrošnja i prerada

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Mini breskva – sadnice mini breskve

Mini breskva je posebna sorta breskve koja se odlikuje niskim i kompaktnim rastom, zbog čega je veoma pogodna za sadnju u manjim dvorištima, baštama, pa čak i u većim saksijama. Zbog svog dekorativnog izgleda i ukusnih plodova, mini breskva je sve popularniji izbor među ljubiteljima voća koji žele voćku koja ne zauzima mnogo prostora.

Plodovi mini breskve su nešto manji u odnosu na standardne sorte breskve, ali su veoma sočni, aromatični i prijatnog slatkog ukusa. Boja plodova je najčešće crveno-žuta, a meso ploda je mekano i veoma ukusno. Plodovi su pogodni za svežu potrošnju, ali se mogu koristiti i za pripremu različitih voćnih prerađevina.

Mini breskva odlikuje se sporijim i kompaktnim rastom, što omogućava lako održavanje i jednostavnu berbu. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje redovan prinos. Zbog svog dekorativnog izgleda i praktične veličine, mini breskva je odličan izbor za sadnju u dvorištima, vrtovima i na terasama.

Mini Breskva ili Patuljasta Breskva – Sadnice mini breskve su pogodne za sadnju u bašti, ali i u većim saksijama. Izgledaju veoma ukrasno. Formiraju ukrasnu biljku lepe krošnje.

Mini breskva dostiže visinu do 1m. Sade se na rastojanju od oko 1m jedna od druge kada se sade u bašti.
Plod je sličan plodu klasične sadnice breskve. Plod je okruglog oblika, težine do 150 grama, nearandžasto crvene boje, mesa žute boje i slatkog ukusa. Nešto manje rađa nego klasična breskva, ali se može i saditi na mnogo manjem prostoru.

Podloga je Vinogradarska breskva.

Mini Breskva – Karakteristike sorte

• Sorta: Mini breskva
• Plod: sitniji do srednje krupan, crveno-žute boje
• Ukus: sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: jul – avgust
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban (kompaktne i patuljaste forme breskve su uglavnom samooplodne)
• Namena: sveža potrošnja i prerada

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu