Sadnice kivija Hejvord – ženski kivi

Ženske sadnice kivija – Kivi Hejvord (Hayward) je najpoznatija i najrasprostranjenija sorta kivija u svetu. Ova sorta je cenjena zbog krupnih plodova, odličnog ukusa i dobre rodnosti. Zbog kvalitetnih plodova i pouzdanog prinosa, sadnice kivija Hejvord često se sade u voćnjacima, ali su pogodne i za sadnju u dvorištima i vrtovima.

Plodovi sorte kivi Hejvord su krupni, ovalnog oblika i prekriveni karakterističnom smeđom dlačastom korom. Meso ploda je zelene boje, sočno i osvežavajućeg slatko-kiselog ukusa. Plodovi su bogati vitaminom C, mineralima i antioksidansima, zbog čega su veoma cenjeni u ishrani.

Kivi je biljka penjačica koja zahteva potporu za pravilan rast i razvoj. Najčešće se gaji uz armaturu, pergole ili žice. Sadnice kivija Hejvord odlikuju se snažnim rastom i dobrom rodnošću. Da bi biljka donosila plod, potrebno je posaditi i mušku biljku kao oprašivača.

Ženske sadnice kivija su biljke koje daju plodove i predstavljaju osnovu svake uspešne proizvodnje kivija. Da bi ženski kivi rađao, neophodno je u blizini imati i mušku biljku radi oprašivanja. Zbog toga se prilikom sadnje kivija obavezno kombinuju muške i ženske sadnice.

Plodovi ženskog kivija su krupni, sočni i bogati vitaminom C. Kivi je veoma cenjen zbog svoje nutritivne vrednosti i prijatnog slatko-kiselog ukusa. Plodovi se koriste za svežu potrošnju, ali i za pripremu sokova, kolača i drugih poslastica.

Ženske sadnice kivija odlikuju se snažnim rastom i zahtevaju potporu (špalir ili pergolu), jer je kivi puzavica. Biljka najbolje uspeva na sunčanim i zaštićenim položajima, u plodnom i dobro dreniranom zemljištu.

Ženske sadnice kivija je višegodišnja listopadna biljka puzavica. Izgledom je slična vinovoj lozi.
Kivi traži mnogo vlage tokom sezone rasta.
Zemljište mora biti dobro drenirano.

Sadnice kivija Hejvord – Karakteristike:

• Sorta: Kivi Hejvord (Hayward)
• Plod: krupan, ovalnog oblika, smeđe kore sa zelenim mesom
• Ukus: prijatan, slatko-kiseo i aromatičan
• Vreme sazrevanja: oktobar – novembar
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: nije samooplodna
• Oprašivači: muški kivi (1 muška biljka na 5–8 ženskih biljaka)
• Namena: sveža potrošnja

Hejvord
Stablo je bujno i rodno. Počinje da rađa u trećoj-četvrtoj godini posle sadnje.
Plodovi su srednje krupni (70 do 80g).
Optimalno vreme berbe je od kraja oktobra.

Neophodno je posaditi bar 1 muški kivi na 5-8 ženskih sadnica.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Sadnice kivija Matua – muški kivi oprašivač

Kivi Matua je muška sorta kivija koja se koristi kao oprašivač za ženske sorte kivija. Ova sorta je veoma važna u zasadima kivija jer obezbeđuje oplodnju ženskih biljaka i formiranje plodova. Bez muškog oprašivača ženske biljke kivija ne mogu dati rod, zbog čega se sadnice kivija Matua obavezno sade zajedno sa ženskim sortama.

Sorta Matua poznata je po obilnom cvetanju i velikoj količini polena, što omogućava dobro oprašivanje ženskih biljaka kivija. Najčešće se koristi kao oprašivač za sorte kao što je kivi Hejvord, ali može oprašivati i druge sorte kivija koje cvetaju u isto vreme.

Kivi je biljka penjačica koja zahteva potporu za pravilan rast i razvoj. Najčešće se gaji uz armaturu, pergole ili žice. Sadnice kivija Matua odlikuju se snažnim rastom i dugovečnošću, a sade se u zasadima zajedno sa ženskim sadnicama kivija kako bi se obezbedilo pravilno oprašivanje.

Muške sadnice kivija su višegodišnja listopadna biljka puzavica. Izgledom je slična vinovoj lozi.
Kivi traži mnogo vlage tokom sezone rasta.
Zemljište mora biti dobro drenirano.

Sorta Matua
Stablo je bujno. Obično se po 3 prašnička (muška) cveta nalazi u cvasti. Cveta obilno. Cvetanje počinje ranije nego kod sorte Tomuri i traje duže. Pogodna je kao oprašivač za sorte Abbott, Elizabeth i Allison koje ranije cvetaju.

Neophodno je posaditi bar 1 muški kivi na 5-8 ženskih sadnica.

Sadnice kivija Matua – Karakteristike:

• Sorta: Kivi Matua
• Plod: ne formira plodove (muška sorta)
• Cvetanje: obilno, sa velikom količinom polena
• Vreme cvetanja: maj
• Rodnost: koristi se kao oprašivač
• Oprašivanje: muška sorta – oprašuje ženske biljke kivija
• Oprašivači: nije potrebno (služi kao oprašivač)
• Namena: oprašivanje ženskih sorti kivija

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Smokva Domaća – sadnice smokve

Sadnice smokve – Smokva Domaća je tradicionalna sorta smokve koja se dugo gaji na našim prostorima. Ova sorta je cenjena zbog dobrog kvaliteta plodova, prijatnog ukusa i dobre rodnosti. Zbog svoje prilagodljivosti različitim uslovima gajenja, sadnice smokve Domaća često se sade u dvorištima, vrtovima i manjim voćnjacima.

Plodovi sorte smokva Domaća su srednje krupni, najčešće zelenkaste do ljubičaste boje kada sazru. Meso ploda je sočno, slatko i veoma aromatično. Plodovi su pogodni za svežu potrošnju, ali i za sušenje, kao i za pripremu džemova, slatka i drugih prerađevina.

Sadnice smokve Domaća odlikuju se dobrim rastom i redovnom rodnošću. Smokva najbolje uspeva na toplim i sunčanim položajima, u dobro dreniranom zemljištu. Biljka relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan prinos svake godine.

Osetljiva je na mraz i niske temperature. Najbolje uspeva u zavetrini, pored kuća koje se greju.

Sadnicama smokve se mora obezbediti dovoljna količina vode.

Smokva Domaća – Karakteristike sorte

• Sorta: Smokva Domaća
• Plod: srednje krupan, zelene do ljubičaste boje
• Ukus: veoma sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: avgust – septembar
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban
• Namena: sveža potrošnja, sušenje i prerada

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Sadnice sibirskog limuna – sibirski limun (Poncirus trifoliata)

Sadnice sibirskog limuna odlikuju se sporijim rastom i velikom otpornošću na mraz, pa mogu podneti temperature i do -20°C ili niže. Zbog gustih grana i bodlji često se koristi i kao zaštitna živa ograda. Ova biljka dobro uspeva na sunčanim položajima i u dobro dreniranom zemljištu.

Sibirski limun je izuzetno otporna biljka koja pripada porodici citrusa. Ova biljka je poznata po svojoj velikoj otpornosti na niske temperature, zbog čega može uspevati i u hladnijim klimatskim uslovima. Zbog dekorativnog izgleda i interesantnih plodova, sadnice sibirskog limuna često se sade u dvorištima, vrtovima i kao zaštitna ili ukrasna biljka.

Plodovi sibirskog limuna su okrugli i žute boje, a po izgledu podsećaju na male limune. Iako imaju izražen kiseo i pomalo gorak ukus, plodovi se mogu koristiti za pripremu marmelada, sokova i raznih prerađevina. Biljka ima karakteristične trodelne listove i veoma dekorativne cvetove koji se pojavljuju u proleće.

Sibirski limun (Poncirus trifoliata) podnosi niske temperature, čak i do -30 stepeni.
Dostiže visinu od 2 do 2,5m. Listopadno je drvo. Tri godine mora da se orezuje da bi se formirala krošnja.
U trećoj godini počinje da cveta, a pun rod daje posle šeste godine. Prinos u punom rodu je preko 70kg ploda po jednom stablu.

Sadnice sibirskog limuna se mogu saditi tokom cele godine, jer se nalaze u kontejnerima sa zemljom i tako se i sade.

U jesen pristižu plodovi koji su sitniji od običnog limuna, okruglasti i fino obrasli dlačicama.
Sibirski limun ne zahteva posebne mere nege, dovoljno je da ga zasadite u plodnu zemlju i redovno zalivate u slučaju jakih suša. Poželjno je da se zasadi na mestu koje nije previše osunčano u toku dana

Sadnice Sibirskog Limuna – Karakteristike:

• Sorta: Sibirski limun (Poncirus trifoliata)
• Plod: sitniji, okrugao, žute boje
• Ukus: veoma kiseo i blago gorak
• Vreme sazrevanja: septembar – oktobar
• Rodnost: redovna
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban
• Namena: ukrasna biljka, živa ograda i prerada plodova

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Japanska Jabuka Kaki ili Kaki Jabuke predstavljaju veoma zanimljivo drvo, sa vrlo ukusnim i lekovitim voćem. Japanska jabuka raste u vidu nižeg drveta 5-10m visine, bujne, razgranate krošnje.

Japanska jabuka kaki je najlepša u zimskim danima. Tada s njene stabiljke otpadne lišće, pa na golim granama ostanu narandžasti plodovi.
Odlikuje ga zlatno-žuta do narandžaste boje, glatka kora i karakterističan sladak ukus. Ovaj neobičan plod će nekoga podsećati na paradajz, ali kad ga presečete na pola, otkrićete da je ovo sočna voćka čije meso sadrži brojne lekovite sastojke. Kaki jabuku ima svoj opis kombinacije ukusa ove nesvakidašnje voćke. Po mnogima je to mešavina dinje, lubenice, banane, kruške, jabuke, u svakom slučaju jednostavno savršeno.

SAVETI OKO SADNJE I ODRŽAVANJA

Zemljište na kome se uzgaja japanska jabuka kaki treba da bude u opsegu od 6.5 do 7.5 pH.
Znači da zemljište ne treba da bude preterano slano.

Mesto na kome se sadi japanska jabuka kaki treba da bude potpuno osunčano. Ovakva pozicija se preporučuje za kontinentalne predele. Naravno, kaki jabuka će istolerisati i delimičnu senku.

Japanska kaki jabuka ima jak koren, što bi značilo da je neophodno iskopati dublju rupu za sadnicu nego što je to uobičajeno.

Drvo moze da izdrži i kratke periode suše, ali će plod biti veći i boljeg kvaliteta sa redovnim zalivanjem. Ekstremna suša će izazvati da listovi i plodovi opadnu prerano. Bilo koji plod koji ostane na drvetu će izgoreti. Nekih 90 do 120 cm padavina godišnje je potrebno. Navodnjava se postepeno u proleće,a količina se smanjuje u jesen.
Topli kontinentalni predeli mogu zahtevati 2 do 3 zalivanja nedeljno, dok će u priobalnim predelima biti dovoljno jedno nedeljno zalivanje na svakih 6 nedelja, u zavisnosti od zemljišta.

Većina sadnica dobro napreduje sa minimalnim đubrenjem. Previše azota može izazvati skapavanje plodova. Ako zreli listovi nisu tamnozeleni, a prirast je manji od 30 cm godišnje, dodajte uravnoteženo đubrivo tipa 10-10-10 na visini od pola litra na 2.5 cm prečnika stabla od zemlje. Raznesite đubrivo i ispod krošnje krajem zime i u rano proleće

Drvo japanske jabuke raste relativno bez problema, kada su u pitanju štetočine i bolesti. Ponekad ih napadaju mravi ili insekti. Drugi povremeni insekti su bele mušice koje mogu izazvati stvaranje malih gnjida koje izazivaju tačkice na kožici plodova. Zadržavanje vode može izazvati truljenje korena.

Štetočine kao što su veverice, jeleni, kojoti, pacovi, opozumi i ptice vole voće, pa mogu predstavljati opasnost. Prekomerno zalivanje ili đubrenje može predstavljati problem. Velike količine malih plodova na inače zdravom drvetu mogu biti lečene uklanjanjem svih plodova i ostavljanjem jedne ili dve voćke po grančici u maju i junu.

Kaki je osetljiv na niske zimske temperature, izmrzava na temperaturama nižim od -15°C, pa ga treba saditi na okućnicama, blizu stambenih objekata koji se greju, čime se stvara zavetrina i blaga mikroklima.