Stubasta dunja – sadnice stubaste dunje

Stubasta dunja je posebna forma dunje koja se odlikuje uskim, uspravnim rastom i kompaktnom krošnjom. Za razliku od klasičnih sorti dunje koje razvijaju široku krošnju, stubasta dunja raste u obliku stuba i zauzima veoma malo prostora. Upravo zbog toga je veoma pogodna za sadnju u manjim dvorištima, baštama, uz staze ili kao dekorativna voćka u vrtu.

Plodovi stubaste dunje su krupni, aromatični i veoma mirisni, karakteristični za dunju. Meso ploda je čvrsto i bogato aromom, zbog čega su plodovi pogodni za pripremu slatka od dunja, džemova, kompota, sokova i rakije. Osim što daje kvalitetne plodove, stubasta dunja ima i dekorativnu vrednost zbog svog uspravnog i elegantnog izgleda.

Sadnice stubaste dunje odlikuju se dobrim rastom i redovnom rodnošću. Biljka brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan prinos. Zbog svog kompaktnog rasta i jednostavnog održavanja, stubasta dunja je odličan izbor za sve koji žele voćku koja ne zauzima mnogo prostora.

Ako maštate o sopstvenom voćnjaku, ali nemate dovoljno prostora, stubasta dunja je vaš savršen izbor. Zahvaljujući svom specifičnom, uspravnom rastu bez široke krošnje, ove sadnice su postale hit među modernim baštovanima.

Stubasta Dunja – Karakteristike sorte

• Sorta: Stubasta dunja
• Plod: krupan, žute boje, aromatičan
• Ukus: prijatan i aromatičan
• Vreme sazrevanja: oktobar
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban (prisustvo drugih sorti dunje može dodatno poboljšati oplodnju i prinos)
• Namena: prerada, slatko, džem, sokovi i rakija

Zašto odabrati stubastu dunju?

Stubasta dunja je odličan izbor i za manje dvorište i za ozbiljniji zasad. Evo zašto je kupci sve češće biraju:

✅ 1. Idealna za male prostore
Raste usko i u visinu, pa zauzima minimalno mesta. Može se saditi uz ogradu, stazu, pa čak i u većim saksijama.

✅ 2. Dekorativna i korisna
U proleće ima prelepe cvetove, a u jesen daje krupne, mirisne plodove. Kombinacija ukrasne i voćne vrednosti.

✅ 3. Lako održavanje
Ne zahteva komplikovanu rezidbu kao klasična dunja. Oblik je prirodno stubast, pa je jednostavna za formiranje.

✅ 4. Rano stupa u rod
Kalemljene stubaste sadnice obično počinju da rađaju već 2–3 godine nakon sadnje.

✅ 5. Odlična za gustu sadnju
Može se saditi na manjem razmaku, što je idealno ako pravite mini voćnjak ili voćnu živu ogradu.

Zašto odabrati naše sadnice stubaste dunje?

Naš rasadnik se fokusira na kvalitet i zdravstvenu ispravnost svakog korena. Stubasta dunja iz naše ponude odlikuje se:

1. Visokim prinosom: Iako je mala, rađa obilno već u drugoj ili trećoj godini.

2. Lakoćom održavanja: Minimalna rezidba i jednostavna zaštita.

3. Dekorativnošću: Prelepo cveta u proleće, a leti je krase nanizani plodovi.

Savet za sadnju: Stubasta dunja se sadi na razmaku od svega 0,8 do 1 metar. Voli sunčana mesta i redovno zalivanje ako se gaji u saksiji.

💡 Vodič za Uspešnu Sadnju: Kako da se vaša Stubasta Dunja najbolje primi

Da bi stubasta dunja godinama krasila vašu baštu i donosila sočne plodove, važno je ispratiti ovih nekoliko ključnih koraka prilikom sadnje.

1. Odabir mesta i priprema zemljišta

Stubaste forme vole sunčana mesta zaštićena od jakih vetrova.

• Razmak: Ako sadite više komada u nizu, idealan razmak je 0,5 do 1 metar.

• Rupa: Iskopajte rupu dimenzija približno 40x40x40 cm. Zemlja treba da bude rastresita kako bi se koren lakše širio.

2. Postupak sadnje (Stubasta Dunja Korak po korak)

1. Priprema korena: Pre sadnje, potopite koren sadnice u vodu na 2-3 sata kako bi se rehidrirao.

2. Pravilna dubina: Ovo je najvažnije! Mesto kalemljenja (onaj „čvor“ iznad korena) mora biti 5-10 cm iznad nivoa zemlje. Nikako ne zatrpavajte kalem u zemlju.

3. Zatrpavanje: Vratite rastresitu zemlju oko korena, lagano je sabijajući stopalom da istisnete vazduh.

4. Đubrenje: Preporučuje se dodavanje pregorelog stajnjaka ili mineralnog đubriva, ali pazite da đubrivo ne dodiruje direktno koren (uvek ga odvojite slojem zemlje).

3. Prvo zalivanje i nega stubaste dunje

Odmah nakon sadnje, sadnicu obilno zalijte (oko 10 litara vode). Stubaste šljive imaju kompaktniji koren, pa je u prvoj godini važno da zemlja ne bude potpuno suva, naročito tokom letnjih meseci.

4. Specifičnost stubaste forme

Dobra vest: Stubasta dunja ne zahteva drastično orezivanje. * Ako se pojave duže bočne grane (preko 20 cm), slobodno ih skratite na 2-3 pupoljka krajem zime. To će podstaći biljku da zadrži svoju prepoznatljivu usku formu i formira rodne pupoljke uz samo stablo.

„Ukoliko sadite stubastu dunju u saksiju, obezbedite drenažni sloj (šljunak ili keramzit) na dnu i koristite saksiju zapremine od najmanje 30 litara.“

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Ako maštate o sopstvenom voćnjaku, ali nemate dovoljno prostora, stubasta šljiva je vaš savršen izbor. Zahvaljujući svom specifičnom, uspravnom rastu bez široke krošnje, ove sadnice su postale hit među modernim baštovanima.

Zašto odabrati stubastu šljivu?

• Ušteda prostora: Zahvaljujući kompaktnoj formi, možete ih saditi na razmaku od svega 80-100 cm. Idealne su za male bašte, okućnice, pa čak i za velike saksije na terasama.

• Minimalno održavanje: Stubasta šljiva ne zahteva kompleksno orezivanje niti mnogo prostora za razvoj, što je čini savršenom za početnike u voćarstvu.

• Visok prinos i vrhunski ukus: Iako zauzimaju malo mesta, ove sadnice rađaju obilno. Plodovi su krupni, slatki i sočni, jednako kvalitetni kao kod klasičnih sorti.

• Dekorativni efekat: Osim što daju ukusne plodove, stubaste forme izgledaju veoma dekorativno, posebno tokom perioda cvetanja.

  1. Visokim prinosom: Iako je mala, rađa obilno već u drugoj ili trećoj godini.

  2. Lakoćom održavanja: Minimalna rezidba i jednostavna zaštita.

  3. Dekorativnošću: Prelepo cveta u proleće, a leti je krase nanizani plodovi.

Zašto odabrati naše sadnice stubaste šljive?

Naš rasadnik se fokusira na kvalitet i zdravstvenu ispravnost svakog korena. Stubasta šljiva iz naše ponude odlikuje se:

1. Visokim prinosom: Iako je mala, rađa obilno već u drugoj ili trećoj godini.

2. Lakoćom održavanja: Minimalna rezidba i jednostavna zaštita.

3. Dekorativnošću: Prelepo cveta u proleće, a leti je krase nanizani plodovi.

Savet za sadnju: Stubasta šljiva se sadi na razmaku od svega 1 metra. Voli sunčana mesta i redovno zalivanje ako se gaji u saksiji.

💡 Vodič za Uspešnu Sadnju: Kako da se vaša Stubasta Šljiva najbolje primi

Da bi stubasta šljiva godinama krasila vašu baštu i donosila sočne plodove, važno je ispratiti ovih nekoliko ključnih koraka prilikom sadnje.

1. Odabir mesta i priprema zemljišta za stubastu šljivu

Stubaste forme vole sunčana mesta zaštićena od jakih vetrova.

• Razmak: Ako sadite više komada u nizu, idealan razmak je 0,5 do 1 metar.

• Rupa: Iskopajte rupu dimenzija približno 40x40x40 cm. Zemlja treba da bude rastresita kako bi se koren lakše širio.

2. Postupak sadnje (Stubasta Šljiva Korak po korak)

1. Priprema korena: Pre sadnje, potopite koren sadnice u vodu na 2-3 sata kako bi se rehidrirao.

2. Pravilna dubina: Ovo je najvažnije! Mesto kalemljenja (onaj „čvor“ iznad korena) mora biti 5-10 cm iznad nivoa zemlje. Nikako ne zatrpavajte kalem u zemlju.

3. Zatrpavanje: Vratite rastresitu zemlju oko korena, lagano je sabijajući stopalom da istisnete vazduh.

4. Đubrenje: Preporučuje se dodavanje pregorelog stajnjaka ili mineralnog đubriva, ali pazite da đubrivo ne dodiruje direktno koren (uvek ga odvojite slojem zemlje).

3. Prvo zalivanje i nega stubaste šljive

Odmah nakon sadnje, sadnicu obilno zalijte (oko 10 litara vode). Stubaste šljive imaju kompaktniji koren, pa je u prvoj godini važno da zemlja ne bude potpuno suva, naročito tokom letnjih meseci.

4. Specifičnost stubaste forme

Dobra vest: Stubasta šljiva ne zahteva drastično orezivanje. * Ako se pojave duže bočne grane (preko 20 cm), slobodno ih skratite na 2-3 pupoljka krajem zime. To će podstaći biljku da zadrži svoju prepoznatljivu usku formu i formira rodne pupoljke uz samo stablo.

Stubasta šljiva se sadi na razmaku od svega 1 metra. Voli sunčana mesta i redovno zalivanje ako se gaji u saksiji.

„Ukoliko sadite stubastu šljivu u saksiju, obezbedite drenažni sloj (šljunak ili keramzit) na dnu i koristite saksiju zapremine od najmanje 30 litara.“

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Stubasta višnja – sadnice stubaste višnje

Stubasta višnja je posebna forma višnje koja se odlikuje uskim i uspravnim rastom. Za razliku od klasičnih stabala višnje koja razvijaju široku krošnju, stubasta višnja raste u obliku stuba i zauzima veoma malo prostora. Zbog toga su sadnice stubaste višnje odličan izbor za sadnju u manjim dvorištima, vrtovima, ali i u većim saksijama na terasama.

Plodovi stubaste višnje su sočni, aromatični i prijatnog kiselkasto-slatkog ukusa, karakterističnog za višnje. Iako biljka ima kompaktan rast, plodovi su veoma slični plodovima standardnih sorti višnje. Pogodni su za svežu potrošnju, ali i za preradu u sokove, džemove, kompote i druge proizvode.

Sadnice stubaste višnje odlikuju se kompaktnim rastom i jednostavnim održavanjem. Biljka relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan prinos. Zbog male krošnje i dekorativnog izgleda, stubasta višnja je veoma popularna za sadnju u dvorištima i manjim vrtovima.

Stubasta Višnja – Stablo je vrlo interesantnog oblika i dostiže visinu do 2m. Plodovi su srednje krupni, tamno roze boje.

Stubasta višnja se gaji prve dve godine uz pomoć naslona, da bi se formirala idealno prava uspravna kordunica i sprečilo krivljenje voćke usled vetra. Sve radne operacije se obavljaju sa zemlje jer visina voćaka ne prelazi 2 m u punoj rodnosti.

Može se saditi na međusobnom razmaku od 1m i razmaku između redova od 3m.
Uspešno se gaje kako na otvorenim poljima tako i u saksijama. Ovoj sorti trešnje ne trebaju oprašivači.
Sadnice stubaste višnje sazrevaju u junu mesecu. Podloga je divlja trešnja.

Stubasta Višnja – Karakteristike:

• Plod: srednje krupan, tamnocrvene boje
• Ukus: prijatan, kiselkasto-sladak
• Vreme sazrevanja: kraj juna, početak jula
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban
• Namena: sveža potrošnja i prerada

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Stubasta trešnja – sadnice stubaste trešnje

Stubasta trešnja je posebna forma trešnje koja se odlikuje uskim, uspravnim rastom i veoma kompaktnom krošnjom. Za razliku od klasičnih stabala trešnje koja razvijaju široku krošnju, stubasta trešnja raste u obliku stuba i zauzima veoma malo prostora. Upravo zbog toga sadnice stubaste trešnje predstavljaju odličan izbor za sadnju u manjim dvorištima, baštama ili čak u većim saksijama na terasama.

Plodovi stubaste trešnje su kvalitetni, sočni i prijatnog slatkog ukusa. Po veličini i kvalitetu veoma su slični plodovima standardnih sorti trešnje. Plodovi su pogodni za svežu potrošnju, ali se mogu koristiti i za različite vrste prerade.

Sadnice stubaste trešnje odlikuju se sporijim i uspravnim rastom, što omogućava jednostavno održavanje i lakšu berbu plodova. Biljka relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan prinos. Zbog svog dekorativnog izgleda i male veličine, stubasta trešnja je veoma popularna za sadnju u dvorištima, vrtovima i na manjim površinama.

Stubasta Trešnja – Stablo je vrlo interesantnog oblika i dostiže visinu do 2m. Plodovi su srednje krupni, tamno roze boje.

Stubasta trešnja se gaji prve dve godine uz pomoć naslona, da bi se formirala idealno prava uspravna kordunica i sprečilo krivljenje voćke usled vetra. Sve radne operacije se obavljaju sa zemlje jer visina voćaka ne prelazi 2 m u punoj rodnosti.

Može se saditi na međusobnom razmaku od 1m i razmaku između redova od 3m. Uspešno se gaje kako na otvorenim poljima tako i u saksijama. Ovoj sorti trešnje ne trebaju oprašivači.

Podloga je divlja trešnja.

Stubasta kruška – sadnice stubaste kruške

Stubasta kruška je posebna forma kruške koja se odlikuje uskim, uspravnim rastom i veoma kompaktnom krošnjom. Za razliku od klasičnih sorti kruške koje razvijaju široku krošnju, stubasta kruška raste u obliku stuba i zauzima veoma malo prostora. Upravo zbog toga je idealna za sadnju u manjim dvorištima, vrtovima, uz staze ili čak u većim saksijama na terasama.

Plodovi stubaste kruške su kvalitetni, sočni i prijatnog slatkog ukusa. Po veličini i kvalitetu veoma su slični plodovima standardnih sorti kruške. Plodovi su pogodni za svežu potrošnju, ali se mogu koristiti i za različite vrste prerade kao što su kompoti, džemovi i sokovi.

Sadnice stubaste kruške odlikuju se sporijim i uspravnim rastom, što omogućava jednostavno održavanje i lakšu berbu plodova. Biljka relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan prinos. Zbog svog dekorativnog izgleda i praktične veličine, stubasta kruška je odličan izbor za sadnju u dvorištima, baštama i manjim vrtovima.

Stubasta kruška je pogodna za sadnju u dvorištima, okućnicama, saksijama. Sadnice stubaste kruške ne zauzimaju veliki prostor. Pogodne su za sadnju pored ograda ili staza, za sadnju u vidu drvoreda.

U ponudi imamo žutu stubastu krušku, Viljamovku.

Sadnice stubaste kruške su bujne i mogu da porastu i do 4m visine.
Sadnice stubaste kruške dosta rađaju, a plodovi su srednje krupnoće.
Uglavnom sve sorte stubaste kruške su srednje tolerantne na bolesti i štetočine.

Stubasta Kruška – Karakteristike sorte

• Sorta: Stubasta kruška Viljamovka
• Plod: srednje krupan do krupan, žute boje
• Ukus: sladak i veoma aromatičan
• Vreme sazrevanja: kraj avgusta
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: nije samooplodna
• Oprašivači: Santa Marija, Konferans, Karmen
• Namena: sveža potrošnja, prerada i rakija

Stubasta jabuka – sadnice stubaste jabuke

Stubasta jabuka je posebna forma jabuke koja raste usko i uspravno, bez razvijene široke krošnje. Zbog svog kompaktnog rasta, stubasta jabuka je idealna za sadnju u manjim dvorištima, baštama, uz staze ili čak u saksijama.

Plodovi stubaste jabuke su kvalitetni, ukusni i sočni, a biljka zauzima veoma malo prostora. Zbog toga je stubasta jabuka odličan izbor za sve koji žele voćku u ograničenom prostoru.

Stubasta jabuka je omiljena i popularna iz više razloga, a najviše zbog toga što brzo posle sadnje počinje da rađa, ali i zato što je izuzetno dekorativna.

U ponudi imamo crvenu, zelenu ili žutu stubastu jabuku.

Na malom prostoru može se posaditi veliki broj sadnica. Stablo se ne grana pa mu za razvoj nije potrebno mnogo prostora.

Stubasta jabuka se gaji na razmaku od oko pola metra. Ako se sadi u redovima, razmak između dva reda treba da bude oko 1,2m kako bi bilo dovoljno prostora za rad oko sadnice, okopavanje, rezidbu, prskanje i sl.

Karakteristike Stubaste Jabuke:

• Vrsta: Stubasta jabuka
• Rast: uspravan i kompaktan
• Visina: oko 2–3 m
• Širina krošnje: 40–60 cm
• Vreme sazrevanja: zavisi od sorte (avgust – oktobar)
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: samooplodna
• Namena: sveža potrošnja i prerada

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu