Kruška Karamanka – sadnice kruške

Kruška Karamanka je stara i tradicionalna sorta kruške koja se dugo gaji na našim prostorima. Ova sorta je poznata po dobroj rodnosti, prijatnom ukusu plodova i dobroj prilagodljivosti različitim uslovima gajenja. Zbog svoje otpornosti i pouzdanog roda, kruška Karamanka se često sadi u porodičnim dvorištima, ali i u voćnjacima.

Plodovi kruške Karamanke su srednje krupni, izduženog oblika i žućkasto-zelene boje kada sazru. Meso ploda je sočno, aromatično i prijatnog slatkog ukusa. Plodovi su pogodni za svežu potrošnju, ali se često koriste i za preradu, naročito za pripremu kompota, džemova i rakije.

Kruška Karamanka odlikuju se dobrim rastom i redovnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan i dobar prinos svake godine. Zbog svoje prilagodljivosti i pouzdanog roda, ova sorta je dobar izbor za sadnju u voćnjacima i dvorištima.

Kruška Karamanka je čuvena stara sorta kruške otporna na bolesti i nepogode. Karamanka je stara sorta kruške, ali je i danas jako popularna na tržištu.

U raznim krajevima naše zemlje poznata je pod raznim nazivima. Tako, na primer, u užickom kraju se naziva „karamalija”, u žickom „karamanlija”, u lepenickom „karamaca”, u Pocerini „blagun”, u Vranjskoj kotlini „blagun” u Metohiji „medunka”, u Sandžaku „bundovanka”, u Bosni „babovaca”. Usvojen pomološki naziv joj je „karamanka”.

Sadnica ove kruške raste jako bujno i formira razgranatu krunu. Plodovi su pravilnog kruškolikog oblika, izuzetno krupni i dosežu težinu od 150 do 200 grama. Pokožica je zlatnožuta sa nijansom braon boje i sa izrazenim rumenilom sa suncane strane. Meso ploda je izuzetno ukusno i socno, slatkonakiselog ukusa, prijatne arome.

Osim za jelo u svežem stanju, pogodna je i za kuvanje džema, marmelade i pekmeza, cak i bez šecera. Rada obilno, do 200 kilograma po stablu.

Ono što je za ovu sortu karakteristicno jeste izuzetna otpornost na bolesti i cinjenica da ne mora imati oprašivača pored sebe. Gotovo da je imuna na bolesti, mrazeve, sušu, toplotne udare i vruć vetar. Ne zahteva posebna tretiranja i pogodna je za organsku proizvodnju. Tek na temperaturi od -25,5 °C dolazi do izmrzavanja cvetnih pupoljaka.

Kruška Karamanka – Karakteristike sorte

• Sorta: Kruška Karamanka
• Plod: srednje krupan, izduženog oblika, žućkasto-zelene boje
• Ukus: sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: septembar
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: nije samooplodna
• Oprašivači: Viljamovka, Konferans, Santa Marija
• Namena: sveža potrošnja i prerada

SADNICE KRUŠKE UOPŠTENO

Sadnice Kruške – U Srbiji je gajenje kruške dosta rasprostranjeno. Kruška, posle šljive i jabuke spada u najzastupljeniju voćnu vrstu u Srbiji. Kruška je voćka koja se gaji odmah iza jabuke i šljive.

Ona spada u grupu rentabilnih voćaka. Proizvodnja kruške u našoj zemlji još uvek je deficitarna, pa se redovno postižu dobre cene. Troškovi podizanja zasada kruške, kao i redovna proizvodnja, znatno su niže nego kod jabuke. Uložena sredstva u podizanju zasada kruške, mogu se vratiti za 5-7 godina.

Voćnjaci pod sadnicama kruške najbolje uspevaju na nadmorskoj visini do 400m, a kruška se uspešno gaji i do 1200m nadmorske visine.
Sadnice voća kruške ne podnose velike hladnoće. Niske zimske temperature (ispod -25°C) mogu da izazovu izmrzavanje.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Kruška Butira – sadnice kruške

Kruška Butira je kvalitetna sorta kruške koja je poznata po krupnim, sočnim i veoma ukusnim plodovima. Ova sorta je cenjena zbog dobrog kvaliteta plodova, prijatnog ukusa i dobre rodnosti. Zbog svojih dobrih osobina često se sadi u voćnjacima, ali je veoma pogodna i za sadnju u porodičnim dvorištima.

Plodovi kruške Butira su srednje krupni do krupni, pravilnog oblika i žućkasto-zelene boje kada sazru. Meso ploda je mekano, sočno i veoma aromatično, prijatnog slatkog ukusa. Zbog dobrog kvaliteta i sočnosti, plodovi su veoma pogodni za svežu potrošnju, ali se mogu koristiti i za različite vrste prerade.

Kruška Butira odlikuju se dobrim rastom i redovnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan i dobar prinos iz godine u godinu. Zbog dobrog kvaliteta ploda i pouzdanog roda, ova sorta je dobar izbor za sadnju u voćnjacima i dvorištima.

Kruška Butira (Rana Moretinijeva) su razvijene u Italiji 1956. godine kroz ukrštanje Villiam i Coscia.

Drvo sorte Butira je srednje jako energično i cveta srednje rano.

Plodovi Kruške Butira su srednje veličine do veliki sa prosečnom težinom od 140 grama. Koža je glatka, tanka i sjajna, žuto-zelene boje u osnovi, prekrivene svetlo crvenom rumenilom na sunčanoj strani. Iznad toga koža je pokrivena malim i blago različitim tačkama.

Meso ploda Butira kruške je čvrsto, beličasto i sočno, slatko kiselog ukusa i veoma prijatne arome. Butira se smatra visokokvalitetnom desertnom krušom, a pored toga što se konzumira sveža, nalazi se u mnogim kulinarskim receptima.
Može se skladištiti u hladnjači do mesec dana.

Kruška Butira – Karakteristike sorte

• Sorta: Kruška Butira
• Plod: srednje krupan do krupan, žućkasto-zelene boje
• Ukus: sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: avgust
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: nije samooplodna
• Oprašivači: Viljamovka, Konferans, Santa Marija
• Namena: sveža potrošnja i prerada

SADNICE KRUŠKE UOPŠTENO

Sadnice Kruške – U Srbiji je gajenje kruške dosta rasprostranjeno. Kruška, posle šljive i jabuke spada u najzastupljeniju voćnu vrstu u Srbiji. Kruška je voćka koja se gaji odmah iza jabuke i šljive.

Ona spada u grupu rentabilnih voćaka. Proizvodnja kruške u našoj zemlji još uvek je deficitarna, pa se redovno postižu dobre cene. Troškovi podizanja zasada kruške, kao i redovna proizvodnja, znatno su niže nego kod jabuke. Uložena sredstva u podizanju zasada kruške, mogu se vratiti za 5-7 godina.

Voćnjaci pod sadnicama kruške najbolje uspevaju na nadmorskoj visini do 400m, a kruška se uspešno gaji i do 1200m nadmorske visine.
Sadnice voća kruške ne podnose velike hladnoće. Niske zimske temperature (ispod -25°C) mogu da izazovu izmrzavanje.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Kruška Abate Fetel – sadnice kruške

Kruška Abate Fetel je jedna od najpoznatijih i najcenjenijih sorti kruške koja potiče iz Francuske. Ova sorta je veoma popularna zbog krupnih, izduženih i atraktivnih plodova odličnog kvaliteta. Zbog svog prijatnog ukusa, dobre rodnosti i lepog izgleda plodova, kruška Abate Fetel se često gaji u voćnjacima, ali je pogodna i za sadnju u porodičnim dvorištima.

Plodovi kruške Abate Fetel su krupni, izduženog oblika i žućkasto-zelene boje sa blagim rumenilom na osunčanoj strani. Meso ploda je veoma sočno, fino, aromatično i prijatnog slatkog ukusa. Plodovi su odlični za svežu potrošnju, ali se mogu koristiti i za različite vrste prerade.

Sadnice kruške Abate Fetel odlikuju se dobrim rastom i stabilnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje dobar i kvalitetan prinos iz godine u godinu. Zbog atraktivnih plodova i dobrog kvaliteta, ova sorta je veoma cenjena među ljubiteljima krušaka.

Drvo Abatea Fetela je srednje bujno sa graničnom krunom.

Plodovi su konusnog oblika, izduženi, srednje veliki i veliki, težine od 200 do 320 grama. Glavna boja ploda je bledo zelena, koja se prilikom sazrevanja menja u slamnato žutu. Meso Abate Fetela je bele do žute boje, sa finom teksturom, slatkim ukusom i prijatnim mirisom.

Može se skladištiti u hladnjači 4-5 meseci.

Kruška Abate Fetel – Karakteristike sorte

• Sorta: Kruška Abate Fetel
• Plod: krupan, izduženog oblika, žućkasto-zelene boje
• Ukus: sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: kraj septembra – početak oktobra
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: nije samooplodna
• Oprašivači: Viljamovka, Konferans, Santa Marija
• Namena: sveža potrošnja i prerada

SADNICE KRUŠKE UOPŠTENO

Sadnice Kruške – U Srbiji je gajenje kruške dosta rasprostranjeno. Kruška, posle šljive i jabuke spada u najzastupljeniju voćnu vrstu u Srbiji. Kruška je voćka koja se gaji odmah iza jabuke i šljive.

Ona spada u grupu rentabilnih voćaka. Proizvodnja kruške u našoj zemlji još uvek je deficitarna, pa se redovno postižu dobre cene. Troškovi podizanja zasada kruške, kao i redovna proizvodnja, znatno su niže nego kod jabuke. Uložena sredstva u podizanju zasada kruške, mogu se vratiti za 5-7 godina.

Voćnjaci pod sadnicama kruške najbolje uspevaju na nadmorskoj visini do 400m, a kruška se uspešno gaji i do 1200m nadmorske visine.
Sadnice voća kruške ne podnose velike hladnoće. Niske zimske temperature (ispod -25°C) mogu da izazovu izmrzavanje.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Kruška Kaluđerka – sadnice kruške

Kruška Kaluđerka je stara i tradicionalna sorta kruške koja je dugo prisutna na našim prostorima. Ova sorta je poznata po dobroj rodnosti, otpornosti i kvalitetnim plodovima koji su pogodni za različite vrste upotrebe. Zbog svoje prilagodljivosti i pouzdanog roda, kruška Kaluđerka se često gaji u voćnjacima, ali je veoma pogodna i za sadnju u porodičnim dvorištima.

Plodovi kruške Kaluđerke su srednje krupni do krupni, izduženog oblika i žućkasto-zelene boje. Meso ploda je sočno, aromatično i prijatnog slatkog ukusa. Plodovi su pogodni za svežu potrošnju, ali se često koriste i za preradu, naročito za pripremu kompota, džemova i rakije.

Sadnice kruške Kaluđerke odlikuju se snažnim rastom i dobrom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan i dobar prinos iz godine u godinu. Zbog svoje otpornosti i pouzdanog roda, ova sorta je dobar izbor za sadnju u voćnjacima i dvorištima.

Kruška Kaluđerka je veoma stara autohtona sorta kruške. Kod nas je ima gotovo svako dvorište.

Plod ove kruške je dosta krupan, žute boje kada je kruška zrela. Meso ploda je sočno, mirišljavo i

Kruška Kaluđerka – Karakteristike sorte

• Sorta: Kruška Kaluđerka
• Plod: srednje krupan do krupan, izduženog oblika, žućkasto-zelene boje
• Ukus: sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: oktobar
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: nije samooplodna
• Oprašivači: Viljamovka, Konferans, Santa Marija
• Namena: sveža potrošnja i prerada

SADNICE KRUŠKE UOPŠTENO

Sadnice Kruške – U Srbiji je gajenje kruške dosta rasprostranjeno. Kruška, posle šljive i jabuke spada u najzastupljeniju voćnu vrstu u Srbiji. Kruška je voćka koja se gaji odmah iza jabuke i šljive.

Ona spada u grupu rentabilnih voćaka. Proizvodnja kruške u našoj zemlji još uvek je deficitarna, pa se redovno postižu dobre cene. Troškovi podizanja zasada kruške, kao i redovna proizvodnja, znatno su niže nego kod jabuke. Uložena sredstva u podizanju zasada kruške, mogu se vratiti za 5-7 godina.

Voćnjaci pod sadnicama kruške najbolje uspevaju na nadmorskoj visini do 400m, a kruška se uspešno gaji i do 1200m nadmorske visine.
Sadnice voća kruške ne podnose velike hladnoće. Niske zimske temperature (ispod -25°C) mogu da izazovu izmrzavanje.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Kruška Santa Marija – sadnice kruške

Kruška Santa Marija je veoma cenjena letnja sorta kruške koja je poznata po krupnim, sočnim i veoma ukusnim plodovima. Ova sorta potiče iz Italije i veoma je popularna zbog ranijeg sazrevanja, dobrog kvaliteta plodova i redovne rodnosti. Zbog svojih dobrih osobina često se gaji u voćnjacima, ali je pogodna i za sadnju u porodičnim dvorištima.

Plodovi kruške Santa Marija su krupni, izduženog oblika i žuto-zelene boje sa blagim rumenilom na osunčanoj strani. Meso ploda je veoma sočno, fino, aromatično i prijatnog slatkog ukusa. Plodovi su odlični za svežu potrošnju, ali se mogu koristiti i za različite vrste prerade.

Kruška Santa Marija odlikuju se dobrim rastom i stabilnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan i kvalitetan prinos svake godine. Zbog ranog sazrevanja i kvalitetnih plodova, ova sorta je veoma popularna za sadnju u voćnjacima i dvorištima.

Kruška Santa Marija poreklom je iz Italije. Stablo je bujno i dobro rađa.Cveta srednje kasno.

Plod ove kruške je srednje krupan, malo je spljoštenog oblika, zelene boje, a sa sunčane strane dobija crvenu boju. Meso ploda je sočno, mirišljavo, ali slabije ukusa zbog manje šećera koga ima ova kruška.

Kruška Santa Marija – Karakteristike sorte

• Sorta: Kruška Santa Marija
• Plod: krupan, izduženog oblika, žuto-zelene boje
• Ukus: sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: kraj jula – početak avgusta
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: nije samooplodna
• Oprašivači: Viljamovka, Konferans, Karmen
• Namena: sveža potrošnja i prerada

SADNICE KRUŠKE UOPŠTENO

Sadnice Kruške – U Srbiji je gajenje kruške dosta rasprostranjeno. Kruška, posle šljive i jabuke spada u najzastupljeniju voćnu vrstu u Srbiji. Kruška je voćka koja se gaji odmah iza jabuke i šljive.

Ona spada u grupu rentabilnih voćaka. Proizvodnja kruške u našoj zemlji još uvek je deficitarna, pa se redovno postižu dobre cene. Troškovi podizanja zasada kruške, kao i redovna proizvodnja, znatno su niže nego kod jabuke. Uložena sredstva u podizanju zasada kruške, mogu se vratiti za 5-7 godina.

Voćnjaci pod sadnicama kruške najbolje uspevaju na nadmorskoj visini do 400m, a kruška se uspešno gaji i do 1200m nadmorske visine.
Sadnice voća kruške ne podnose velike hladnoće. Niske zimske temperature (ispod -25°C) mogu da izazovu izmrzavanje.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Kruška Karmen – sadnice kruške

Kruška Karmen je kvalitetna letnja sorta kruške koja je poznata po atraktivnim, krupnim i veoma ukusnim plodovima. Ova sorta potiče iz Italije i sve je popularnija zbog ranog sazrevanja, dobrog kvaliteta plodova i pouzdane rodnosti. Zbog svojih osobina često se gaji u voćnjacima, ali je pogodna i za sadnju u porodičnim dvorištima.

Plodovi kruške Karmen su krupni, izduženog oblika i žućkasto-zelene boje sa izraženim crvenim rumenilom na osunčanoj strani. Meso ploda je sočno, fino, aromatično i prijatnog slatkog ukusa. Zbog dobrog kvaliteta i lepog izgleda, plodovi su odlični za svežu potrošnju, ali se mogu koristiti i za različite vrste prerade.

Sadnice kruške Karmen odlikuju se dobrim rastom i redovnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan i kvalitetan prinos svake godine. Zbog ranog sazrevanja i krupnih plodova, ova sorta je odličan izbor za sadnju u voćnjacima i dvorištima.

Kruška Karmen je sorta otkrivena 1980. godine u Italiji i smatra se jednom od najboljih sorti kruške danas.

Drvo je bujno i prvenstveno dobro i redovno rađa. Karmen daje cvetove srednje kasno.

Plod je krupan, prosečne težine oko 190-200 grama. Boje kože ove sorte je žuto-zelena u bazi i crvene boje sa različitim lentikelima.

Meso Karmen kruške je aromatično i sočno što ga čini odličnom desertnom sortom sadnice kruške.

Dobro se skladišti i može se držati u hladnjaču do decembra.

Kruška Karmen – Karakteristike sorte

• Sorta: Kruška Karmen
• Plod: krupan, izduženog oblika, žuto-zelene boje sa crvenim rumenilom
• Ukus: sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: kraj jula
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: nije samooplodna
• Oprašivači: Santa Marija, Viljamovka, Konferans
• Namena: sveža potrošnja i prerada

SADNICE KRUŠKE UOPŠTENO

Sadnice Kruške – U Srbiji je gajenje kruške dosta rasprostranjeno. Kruška, posle šljive i jabuke spada u najzastupljeniju voćnu vrstu u Srbiji. Kruška je voćka koja se gaji odmah iza jabuke i šljive.

Ona spada u grupu rentabilnih voćaka. Proizvodnja kruške u našoj zemlji još uvek je deficitarna, pa se redovno postižu dobre cene. Troškovi podizanja zasada kruške, kao i redovna proizvodnja, znatno su niže nego kod jabuke. Uložena sredstva u podizanju zasada kruške, mogu se vratiti za 5-7 godina.

Voćnjaci pod sadnicama kruške najbolje uspevaju na nadmorskoj visini do 400m, a kruška se uspešno gaji i do 1200m nadmorske visine.
Sadnice voća kruške ne podnose velike hladnoće. Niske zimske temperature (ispod -25°C) mogu da izazovu izmrzavanje.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Kruška Citronka – sadnice kruške

Kruška Citronka je stara i tradicionalna sorta kruške koja je poznata po svojoj otpornosti, redovnoj rodnosti i karakterističnom osvežavajućem ukusu plodova. Ova sorta je dugo prisutna na našim prostorima i često se gaji u porodičnim voćnjacima i dvorištima. Zbog svoje prilagodljivosti različitim uslovima gajenja i pouzdanog roda, kruška Citronka je dobar izbor za sadnju u različitim krajevima.

Plodovi kruške Citronke su srednje krupni, najčešće okruglastog do blago izduženog oblika i žućkasto-zelene boje kada sazru. Meso ploda je sočno, osvežavajuće i prijatnog slatko-kiselog ukusa, po čemu je ova sorta i dobila ime. Plodovi su pogodni za svežu potrošnju, ali se često koriste i za preradu, naročito za kompote, džemove i druge voćne proizvode.

Kruška Citronka odlikuje se dobrim rastom i redovnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan prinos svake godine. Zbog svoje otpornosti i dobre prilagodljivosti, ova sorta je pogodna za sadnju u voćnjacima i dvorištima.

Sadnice Kruške Citronka (Kiferov Sejanac) su poreklom iz SAD.

Stablo je bujno i dobro i redovno rađa. Cveta srednje kasno.

Plod ove kruške je srednje krupan, zelene boje, a zrenjem prelazi u žutu. Meso ploda je sočno, mirišljavo i sa dosta šećera.

Kruška Citronka – Karakteristike sorte

• Sorta: Kruška Citronka
• Plod: srednje krupan, okruglast do blago izdužen, žućkasto-zelene boje
• Ukus: osvežavajući, slatko-kiseo
• Vreme sazrevanja: avgust
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: nije samooplodna
• Oprašivači: Viljamovka, Konferans, Santa Marija
• Namena: sveža potrošnja i prerada

SADNICE KRUŠKE UOPŠTENO

Sadnice Kruške – U Srbiji je gajenje kruške dosta rasprostranjeno. Kruška, posle šljive i jabuke spada u najzastupljeniju voćnu vrstu u Srbiji. Kruška je voćka koja se gaji odmah iza jabuke i šljive.

Ona spada u grupu rentabilnih voćaka. Proizvodnja kruške u našoj zemlji još uvek je deficitarna, pa se redovno postižu dobre cene. Troškovi podizanja zasada kruške, kao i redovna proizvodnja, znatno su niže nego kod jabuke. Uložena sredstva u podizanju zasada kruške, mogu se vratiti za 5-7 godina.

Voćnjaci pod sadnicama kruške najbolje uspevaju na nadmorskoj visini do 400m, a kruška se uspešno gaji i do 1200m nadmorske visine.
Sadnice voća kruške ne podnose velike hladnoće. Niske zimske temperature (ispod -25°C) mogu da izazovu izmrzavanje.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Kruška Lubeničarka – sadnice kruške

Kruška Lubeničarka je stara i veoma interesantna sorta kruške koja je poznata po svom specifičnom izgledu i prijatnom ukusu plodova. Ova sorta je dobila ime po crvenkastoj boji mesa ploda koja podseća na lubenicu. Zbog svoje neobične unutrašnjosti i dobrog kvaliteta plodova, kruška Lubeničarka je zanimljiv izbor za sadnju u porodičnim dvorištima i manjim voćnjacima.

Plodovi kruške Lubeničarke su srednje krupni, okruglastog do blago izduženog oblika i zelenkasto-žute boje spolja. Unutrašnjost ploda je karakteristična jer meso ima crvenkastu nijansu. Meso je sočno, prijatnog slatko-kiselog ukusa i osvežavajuće arome. Plodovi su pogodni za svežu potrošnju, ali se mogu koristiti i za različite vrste prerade.

Sadnice kruške Lubeničarke odlikuju se dobrim rastom i redovnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan prinos iz godine u godinu. Zbog svog neobičnog izgleda i dobrog kvaliteta plodova, ova sorta je zanimljiv izbor za voćnjake i dvorišta.

Kruška Lubeničarka je stara autohtona sorta sadnice kruške. Potiče iz Srbije. Nekada su je naši preci rado sadili jer je vrlo otporna na sve vremenske uslove, velike mrazeve i čestu bolest koja napada voće – čađavu krastavost.

Stablo raste do visine od 3m. Cveta srednje kasno. Plod ove kruške je sitan, slatko-kiselog ukusa, vrlo sočan, a boja mu je zelenkasta ka žutoj sa vrlo malo rumenila. Meso ploda je crvene boje pa se zato i zove lubeničarka.

Kruška Lubeničarka – Karakteristike sorte

• Sorta: Kruška Lubeničarka
• Plod: srednje krupan, zelenkasto-žute boje
• Ukus: prijatan, slatko-kiseo
• Vreme sazrevanja: septembar
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: nije samooplodna
• Oprašivači: Viljamovka, Konferans, Santa Marija
• Namena: sveža potrošnja i prerada

SADNICE KRUŠKE UOPŠTENO

Sadnice Kruške – U Srbiji je gajenje kruške dosta rasprostranjeno. Kruška, posle šljive i jabuke spada u najzastupljeniju voćnu vrstu u Srbiji. Kruška je voćka koja se gaji odmah iza jabuke i šljive.

Ona spada u grupu rentabilnih voćaka. Proizvodnja kruške u našoj zemlji još uvek je deficitarna, pa se redovno postižu dobre cene. Troškovi podizanja zasada kruške, kao i redovna proizvodnja, znatno su niže nego kod jabuke. Uložena sredstva u podizanju zasada kruške, mogu se vratiti za 5-7 godina.

Voćnjaci pod sadnicama kruške najbolje uspevaju na nadmorskoj visini do 400m, a kruška se uspešno gaji i do 1200m nadmorske visine.
Sadnice voća kruške ne podnose velike hladnoće. Niske zimske temperature (ispod -25°C) mogu da izazovu izmrzavanje.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Kruška Junska Lepotica – sadnice kruške

Kruška Junska Lepotica je rana sorta kruške koja je cenjena zbog veoma ranog sazrevanja, lepog izgleda plodova i prijatnog ukusa. Ova sorta je popularna jer daje plodove već početkom leta, kada na tržištu još nema mnogo drugih sorti krušaka. Zbog toga je veoma interesantna za sadnju u voćnjacima, ali i u porodičnim dvorištima.

Plodovi kruške Junske Lepotice su srednje krupni, pravilnog oblika i žućkasto-zelene boje sa blagim crvenilom na osunčanoj strani. Meso ploda je sočno, mekano i prijatnog slatkog ukusa. Plodovi su najpogodniji za svežu potrošnju i često se beru dok su još čvrsti kako bi zadržali dobar kvalitet.

Sadnice kruške Junske Lepotice odlikuju se dobrim rastom i relativno ranom rodnošću. Drvo brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan prinos svake godine. Zbog veoma ranog sazrevanja i prijatnog ukusa plodova, ova sorta je odličan izbor za sadnju u voćnjacima i dvorištima.

Kruška Junska Lepotica vodi poreklo iz Italije. Stablo je srednje bujno do bujno i počinje da cveta srednje rano.

Sadnice ove kruške daju plod koji je mali po veličini, izduženog oblika i velika prema donjem delu. Koža ima zelenu boju sa crvenom ružom. Meso ploda  je sočno, slatko i aromatično. Boja mesa je žućkasto bela. Rađa obilno i redovno.

Kruška Junska Lepotica – Karakteristike sorte

• Sorta: Kruška Junska Lepotica
• Plod: srednje krupan, žućkasto-zelene boje sa blagim crvenilom
• Ukus: sladak i prijatan
• Vreme sazrevanja: kraj juna
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: nije samooplodna
• Oprašivači: Viljamovka, Santa Marija, Konferans
• Namena: sveža potrošnja

SADNICE KRUŠKE UOPŠTENO

Sadnice Kruške – U Srbiji je gajenje kruške dosta rasprostranjeno. Kruška, posle šljive i jabuke spada u najzastupljeniju voćnu vrstu u Srbiji. Kruška je voćka koja se gaji odmah iza jabuke i šljive.

Ona spada u grupu rentabilnih voćaka. Proizvodnja kruške u našoj zemlji još uvek je deficitarna, pa se redovno postižu dobre cene. Troškovi podizanja zasada kruške, kao i redovna proizvodnja, znatno su niže nego kod jabuke. Uložena sredstva u podizanju zasada kruške, mogu se vratiti za 5-7 godina.

Voćnjaci pod sadnicama kruške najbolje uspevaju na nadmorskoj visini do 400m, a kruška se uspešno gaji i do 1200m nadmorske visine.
Sadnice voća kruške ne podnose velike hladnoće. Niske zimske temperature (ispod -25°C) mogu da izazovu izmrzavanje.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA?

Sadnju voćaka se obavlja u jesen ili proleće.

Koren sadnice neposredno pred sadnju neophodno je skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu (duže žile treba skratiti na dužinu 15-20 cm). Sve povređene, sasušene i polomljene žile treba skratiti do zdravog dela.

Ukoliko je zemljište dobro pripremljeno (orano), kopaju se rupe 40 x 40 cm a ukoliko se vrši đubrenje u rupu kopaju se rupe 60 x 60 cm, dubine oko 60cm. Ako se vrši sadnja na nepripremljenom zemljištu (ledini) kopaju se rupe 80 x 60 cm.

Izuzetno voditi računa o dubini sadnje! Mesto kalemljenja treba da bude iznad površine zemljišta najmanje 6-7 cm.

Đubrenje u rupu se obavlja tako što se na dno rupe stavi pregorelo stajsko đubrivo (2-3 lopate) i mineralno đubrivo (oko 2 šake) koje se zatim zagrne sa zemljom kako žile ne bi došle u direktan kontakt sa đubrivom.

Stajnjak ili veštačko đubrivo ne stavljati direktno na žile, a posebno voditi računa o količini jer ako se predozira odražava se negativno na prijem i rast.

Zemlju oko sadnice dobro nagaziti i zaliti sa oko 15-20 litara vode.

RAZMAK PRI SADNJI:

– Jabuka, Kruška, Dunja, Mušmula, Višnja, Dren (3x3m ili 3x4m);
– Malina, Kupina, Ribizla, Ogrozd razmak u redu 0,7-1m.
– Šljiva, Trešnja, Kajsija, Marela, Breskva, Nektarina, Lešnik, Badem (4x3m ili 4x4m ili 4x5m);
– Borovnica i Smokva 1,2m
– Mini (patuljasto) voće u redu je razmak 1-1,5m a kod Stubastog voća u redu je razmak od 0,5m pa naviše
– Vinova loza (lozne sadnice) rastojanje u redu je (0,8-1m) a međuredno (1,4-3,5m);
– Aronija, Godži bobice, Kiwi sade se na rastojanju (1,2-1,5m). Ribizle, kupine, maline, josta, ogrozd, brusnica na 0,5m.

Stubasta kruška – sadnice stubaste kruške

Stubasta kruška je posebna forma kruške koja se odlikuje uskim, uspravnim rastom i veoma kompaktnom krošnjom. Za razliku od klasičnih sorti kruške koje razvijaju široku krošnju, stubasta kruška raste u obliku stuba i zauzima veoma malo prostora. Upravo zbog toga je idealna za sadnju u manjim dvorištima, vrtovima, uz staze ili čak u većim saksijama na terasama.

Plodovi stubaste kruške su kvalitetni, sočni i prijatnog slatkog ukusa. Po veličini i kvalitetu veoma su slični plodovima standardnih sorti kruške. Plodovi su pogodni za svežu potrošnju, ali se mogu koristiti i za različite vrste prerade kao što su kompoti, džemovi i sokovi.

Sadnice stubaste kruške odlikuju se sporijim i uspravnim rastom, što omogućava jednostavno održavanje i lakšu berbu plodova. Biljka relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan prinos. Zbog svog dekorativnog izgleda i praktične veličine, stubasta kruška je odličan izbor za sadnju u dvorištima, baštama i manjim vrtovima.

Stubasta kruška je pogodna za sadnju u dvorištima, okućnicama, saksijama. Sadnice stubaste kruške ne zauzimaju veliki prostor. Pogodne su za sadnju pored ograda ili staza, za sadnju u vidu drvoreda.

U ponudi imamo žutu stubastu krušku, Viljamovku.

Sadnice stubaste kruške su bujne i mogu da porastu i do 4m visine.
Sadnice stubaste kruške dosta rađaju, a plodovi su srednje krupnoće.
Uglavnom sve sorte stubaste kruške su srednje tolerantne na bolesti i štetočine.

Stubasta Kruška – Karakteristike sorte

• Sorta: Stubasta kruška Viljamovka
• Plod: srednje krupan do krupan, žute boje
• Ukus: sladak i veoma aromatičan
• Vreme sazrevanja: kraj avgusta
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: nije samooplodna
• Oprašivači: Santa Marija, Konferans, Karmen
• Namena: sveža potrošnja, prerada i rakija