Stubasta dunja – sadnice stubaste dunje

Stubasta dunja je posebna forma dunje koja se odlikuje uskim, uspravnim rastom i kompaktnom krošnjom. Za razliku od klasičnih sorti dunje koje razvijaju široku krošnju, stubasta dunja raste u obliku stuba i zauzima veoma malo prostora. Upravo zbog toga je veoma pogodna za sadnju u manjim dvorištima, baštama, uz staze ili kao dekorativna voćka u vrtu.

Plodovi stubaste dunje su krupni, aromatični i veoma mirisni, karakteristični za dunju. Meso ploda je čvrsto i bogato aromom, zbog čega su plodovi pogodni za pripremu slatka od dunja, džemova, kompota, sokova i rakije. Osim što daje kvalitetne plodove, stubasta dunja ima i dekorativnu vrednost zbog svog uspravnog i elegantnog izgleda.

Sadnice stubaste dunje odlikuju se dobrim rastom i redovnom rodnošću. Biljka brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan prinos. Zbog svog kompaktnog rasta i jednostavnog održavanja, stubasta dunja je odličan izbor za sve koji žele voćku koja ne zauzima mnogo prostora.

Ako maštate o sopstvenom voćnjaku, ali nemate dovoljno prostora, stubasta dunja je vaš savršen izbor. Zahvaljujući svom specifičnom, uspravnom rastu bez široke krošnje, ove sadnice su postale hit među modernim baštovanima.

Stubasta Dunja – Karakteristike sorte

• Sorta: Stubasta dunja
• Plod: krupan, žute boje, aromatičan
• Ukus: prijatan i aromatičan
• Vreme sazrevanja: oktobar
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban (prisustvo drugih sorti dunje može dodatno poboljšati oplodnju i prinos)
• Namena: prerada, slatko, džem, sokovi i rakija

Zašto odabrati stubastu dunju?

Stubasta dunja je odličan izbor i za manje dvorište i za ozbiljniji zasad. Evo zašto je kupci sve češće biraju:

✅ 1. Idealna za male prostore
Raste usko i u visinu, pa zauzima minimalno mesta. Može se saditi uz ogradu, stazu, pa čak i u većim saksijama.

✅ 2. Dekorativna i korisna
U proleće ima prelepe cvetove, a u jesen daje krupne, mirisne plodove. Kombinacija ukrasne i voćne vrednosti.

✅ 3. Lako održavanje
Ne zahteva komplikovanu rezidbu kao klasična dunja. Oblik je prirodno stubast, pa je jednostavna za formiranje.

✅ 4. Rano stupa u rod
Kalemljene stubaste sadnice obično počinju da rađaju već 2–3 godine nakon sadnje.

✅ 5. Odlična za gustu sadnju
Može se saditi na manjem razmaku, što je idealno ako pravite mini voćnjak ili voćnu živu ogradu.

Zašto odabrati naše sadnice stubaste dunje?

Naš rasadnik se fokusira na kvalitet i zdravstvenu ispravnost svakog korena. Stubasta dunja iz naše ponude odlikuje se:

1. Visokim prinosom: Iako je mala, rađa obilno već u drugoj ili trećoj godini.

2. Lakoćom održavanja: Minimalna rezidba i jednostavna zaštita.

3. Dekorativnošću: Prelepo cveta u proleće, a leti je krase nanizani plodovi.

Savet za sadnju: Stubasta dunja se sadi na razmaku od svega 0,8 do 1 metar. Voli sunčana mesta i redovno zalivanje ako se gaji u saksiji.

💡 Vodič za Uspešnu Sadnju: Kako da se vaša Stubasta Dunja najbolje primi

Da bi stubasta dunja godinama krasila vašu baštu i donosila sočne plodove, važno je ispratiti ovih nekoliko ključnih koraka prilikom sadnje.

1. Odabir mesta i priprema zemljišta

Stubaste forme vole sunčana mesta zaštićena od jakih vetrova.

• Razmak: Ako sadite više komada u nizu, idealan razmak je 0,5 do 1 metar.

• Rupa: Iskopajte rupu dimenzija približno 40x40x40 cm. Zemlja treba da bude rastresita kako bi se koren lakše širio.

2. Postupak sadnje (Stubasta Dunja Korak po korak)

1. Priprema korena: Pre sadnje, potopite koren sadnice u vodu na 2-3 sata kako bi se rehidrirao.

2. Pravilna dubina: Ovo je najvažnije! Mesto kalemljenja (onaj „čvor“ iznad korena) mora biti 5-10 cm iznad nivoa zemlje. Nikako ne zatrpavajte kalem u zemlju.

3. Zatrpavanje: Vratite rastresitu zemlju oko korena, lagano je sabijajući stopalom da istisnete vazduh.

4. Đubrenje: Preporučuje se dodavanje pregorelog stajnjaka ili mineralnog đubriva, ali pazite da đubrivo ne dodiruje direktno koren (uvek ga odvojite slojem zemlje).

3. Prvo zalivanje i nega stubaste dunje

Odmah nakon sadnje, sadnicu obilno zalijte (oko 10 litara vode). Stubaste šljive imaju kompaktniji koren, pa je u prvoj godini važno da zemlja ne bude potpuno suva, naročito tokom letnjih meseci.

4. Specifičnost stubaste forme

Dobra vest: Stubasta dunja ne zahteva drastično orezivanje. * Ako se pojave duže bočne grane (preko 20 cm), slobodno ih skratite na 2-3 pupoljka krajem zime. To će podstaći biljku da zadrži svoju prepoznatljivu usku formu i formira rodne pupoljke uz samo stablo.

„Ukoliko sadite stubastu dunju u saksiju, obezbedite drenažni sloj (šljunak ili keramzit) na dnu i koristite saksiju zapremine od najmanje 30 litara.“

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Ako maštate o sopstvenom voćnjaku, ali nemate dovoljno prostora, stubasta šljiva je vaš savršen izbor. Zahvaljujući svom specifičnom, uspravnom rastu bez široke krošnje, ove sadnice su postale hit među modernim baštovanima.

Zašto odabrati stubastu šljivu?

• Ušteda prostora: Zahvaljujući kompaktnoj formi, možete ih saditi na razmaku od svega 80-100 cm. Idealne su za male bašte, okućnice, pa čak i za velike saksije na terasama.

• Minimalno održavanje: Stubasta šljiva ne zahteva kompleksno orezivanje niti mnogo prostora za razvoj, što je čini savršenom za početnike u voćarstvu.

• Visok prinos i vrhunski ukus: Iako zauzimaju malo mesta, ove sadnice rađaju obilno. Plodovi su krupni, slatki i sočni, jednako kvalitetni kao kod klasičnih sorti.

• Dekorativni efekat: Osim što daju ukusne plodove, stubaste forme izgledaju veoma dekorativno, posebno tokom perioda cvetanja.

  1. Visokim prinosom: Iako je mala, rađa obilno već u drugoj ili trećoj godini.

  2. Lakoćom održavanja: Minimalna rezidba i jednostavna zaštita.

  3. Dekorativnošću: Prelepo cveta u proleće, a leti je krase nanizani plodovi.

Zašto odabrati naše sadnice stubaste šljive?

Naš rasadnik se fokusira na kvalitet i zdravstvenu ispravnost svakog korena. Stubasta šljiva iz naše ponude odlikuje se:

1. Visokim prinosom: Iako je mala, rađa obilno već u drugoj ili trećoj godini.

2. Lakoćom održavanja: Minimalna rezidba i jednostavna zaštita.

3. Dekorativnošću: Prelepo cveta u proleće, a leti je krase nanizani plodovi.

Savet za sadnju: Stubasta šljiva se sadi na razmaku od svega 1 metra. Voli sunčana mesta i redovno zalivanje ako se gaji u saksiji.

💡 Vodič za Uspešnu Sadnju: Kako da se vaša Stubasta Šljiva najbolje primi

Da bi stubasta šljiva godinama krasila vašu baštu i donosila sočne plodove, važno je ispratiti ovih nekoliko ključnih koraka prilikom sadnje.

1. Odabir mesta i priprema zemljišta za stubastu šljivu

Stubaste forme vole sunčana mesta zaštićena od jakih vetrova.

• Razmak: Ako sadite više komada u nizu, idealan razmak je 0,5 do 1 metar.

• Rupa: Iskopajte rupu dimenzija približno 40x40x40 cm. Zemlja treba da bude rastresita kako bi se koren lakše širio.

2. Postupak sadnje (Stubasta Šljiva Korak po korak)

1. Priprema korena: Pre sadnje, potopite koren sadnice u vodu na 2-3 sata kako bi se rehidrirao.

2. Pravilna dubina: Ovo je najvažnije! Mesto kalemljenja (onaj „čvor“ iznad korena) mora biti 5-10 cm iznad nivoa zemlje. Nikako ne zatrpavajte kalem u zemlju.

3. Zatrpavanje: Vratite rastresitu zemlju oko korena, lagano je sabijajući stopalom da istisnete vazduh.

4. Đubrenje: Preporučuje se dodavanje pregorelog stajnjaka ili mineralnog đubriva, ali pazite da đubrivo ne dodiruje direktno koren (uvek ga odvojite slojem zemlje).

3. Prvo zalivanje i nega stubaste šljive

Odmah nakon sadnje, sadnicu obilno zalijte (oko 10 litara vode). Stubaste šljive imaju kompaktniji koren, pa je u prvoj godini važno da zemlja ne bude potpuno suva, naročito tokom letnjih meseci.

4. Specifičnost stubaste forme

Dobra vest: Stubasta šljiva ne zahteva drastično orezivanje. * Ako se pojave duže bočne grane (preko 20 cm), slobodno ih skratite na 2-3 pupoljka krajem zime. To će podstaći biljku da zadrži svoju prepoznatljivu usku formu i formira rodne pupoljke uz samo stablo.

Stubasta šljiva se sadi na razmaku od svega 1 metra. Voli sunčana mesta i redovno zalivanje ako se gaji u saksiji.

„Ukoliko sadite stubastu šljivu u saksiju, obezbedite drenažni sloj (šljunak ili keramzit) na dnu i koristite saksiju zapremine od najmanje 30 litara.“

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Dunja Trijumf – sadnice dunje

Dunja Trijumf je veoma kvalitetna i rodna sorta dunje poznata po krupnim, aromatičnim i mirisnim plodovima. Plodovi su odlični za preradu u slatko, džem, sokove i rakiju. Sadnice dunje Trijumf su otporne, dobro podnose različite uslove gajenja i daju redovan i obilan rod. Zbog visokog kvaliteta ploda i pouzdanog prinosa, dunja Trijumf je jedna od najpopularnijih sorti dunje za sadnju u dvorištima i voćnjacima.

Dunja Trijumf je kvalitetna i rodna sorta dunje koja je poznata po krupnim, aromatičnim i veoma mirisnim plodovima. Ova sorta se sve češće sadi u voćnjacima i dvorištima zbog dobrog kvaliteta ploda i pouzdane rodnosti. Plodovi su krupni, pravilnog oblika i karakteristične žute boje, a odlikuju se prijatnim mirisom i čvrstim mesom.

Plodovi dunje Trijumf posebno su cenjeni za različite vrste prerade. Veoma su pogodni za pripremu slatka od dunja, džemova, sokova, kompota i rakije. Zbog visokog sadržaja aroma i dobrog kvaliteta ploda, ova sorta je veoma popularna u domaćinstvima koja vole tradicionalne proizvode od dunje.

Sadnice dunje Trijumf odlikuju se dobrim rastom, snažnim razvojem i redovnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan i obilan prinos svake godine. Zbog dobre prilagodljivosti različitim uslovima gajenja, dunja Trijumf je odličan izbor za sadnju u dvorištima, baštama i voćnjacima.

Dunja Trijumf nastala je u Bugarskoj. Široko se gaji u Bugarskoj i Turskoj, a sve više osvaja i Srbiju.

Dunje Trijumf najviše se korists kao oprašivač za Hemus dunju i sa njom je savršeno kompatibilna. Preporuka Instituta u Plovdivu je da minimum 5% ove dunje bude oprašivač u zasadu.

Dunja je srednje veličine oko 350g, okrugla sa izraženim cuculjkom oko drške, žuto svtle boje. Cveta u isto vreme kad i Hemus dunja, dobro rađa, ali je prirod za oko 20% manji nego kod Hemusa. Stabla su srednje bujnosti. Slabije je otporna na Ervinju pa se preporučuje da bude samo kao oprašivač do maksimalno 10% u zasadu. Plod je kvalitetan za rakiju , svežu upotrebu kao i sok i kompot.

Na našem trzistu vodeće sorte dunje su Leskovačka i Vranjska, ali poslednjih nekoliko godina raste potražnja i za ovu sort.

Dobro je oprašuje sorta Hemus.

Sazreva krajem oktobra meseca. Sazreva 7-10 dana posle Leskovačke i spade u grupu poznih sorti koji produžavaju sezonu berbe dunje.

Dunja Trijumf – Karakteristike sorte

• Plod: krupan, žute boje, aromatičan
• Ukus: prijatan, aromatičan
• Vreme sazrevanja: oktobar
• Rodnost: redovna i obilna
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban
• Namena: prerada, slatko, džem, sokovi i rakija

SADNICE DUNJE UOPŠTENO

Sadnice Dunje vode poreklo sa Kavkaza – regiona između Kaspijskog i Crnog mora – kao i na severu Persije.  Zbog korisnosti dunje u kuvanju njena popularnost se proširila se na srednjevekovne banketske sale i dalje. Danas je dunja zadržala svoju popularnost i našla svoj put u zapadnoj kulturi hrane i kuvanja.

Dunja je vrlo hranljivo voće koje ima vrlo nisku kalorijsku vrednost. 100 grama dunje sadrži samo 57 kalorija. To je takođe odličan izvor dijetetskih vlakana, antioksidanata, vitamina i minerala. Takođe, dunja je bogata određenim organskim jedinjenjima koji doprinose zdravlju. Zbog svih ovih karakteristika, dunja se smatra izuzetno zdravim voćem. Voćka sadrži tanine uključujući katehin i epikatehin i ima vrlo visoku koncentraciju vitamina C. Dunja je takođe dobar izvor kalcijuma, gvožđa, kalijuma, magnezijuma i bakra.

Sadnice dunje ne rastu visoko. Drvo dunje je  veoma nisko. U porodici je jabuke ili kruške. Plod je u početku zelene boje, a kako sazreva postaje sve žući. Na kraju plod izgleda kao neravan limun.

Najčešće se ne jede sveža već se obrađuje.Unutrašnjost dunja je bela kada je sirova, ali postaje ružičasta narandžasta kada se kuva, takva je i boja želea ili džema koji se od nje pravi.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Šljiva Bluefree – sadnice šljive

Šljiva Bluefree je kvalitetna i veoma rodna sorta šljive koja potiče iz Sjedinjenih Američkih Država. Ova sorta je poznata po krupnim, atraktivnim plodovima i dobroj rodnosti, zbog čega je veoma popularna među voćarima. Zbog dobrog kvaliteta plodova i pouzdane rodnosti, šljiva Bluefree se često gaji u voćnjacima, ali je pogodna i za sadnju u porodičnim dvorištima.

Plodovi šljive Bluefree su veoma krupni, ovalnog oblika i tamnoplave boje sa izraženim pepeljkom. Meso ploda je čvrsto, sočno i prijatnog slatkog ukusa. Plodovi su pogodni za svežu potrošnju, ali i za različite vrste prerade kao što su džemovi, kompoti, sokovi i sušenje.

Sadnice šljive Bluefree odlikuju se snažnim rastom i dobrom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan i obilan prinos iz godine u godinu. Zbog krupnih plodova i dobrog kvaliteta, ova sorta je veoma cenjena u savremenom voćarstvu.

Sadnice Šljive Bluefree -su poreklom iz Amerike.

Cveta srednje rano. Ima jaku bujnost stabla i redovno i obilno rađa. Oprašivaci su joj Ruth Gerstetter, Prezident. Plod je krupan, eliptičnog oblika, ljubičaste boje. Meso ploda je dobrog ukusa, žuto-zelenkaste boje.

Šljive ove sorte su veoma tržišne, imaju dobru prenosivost i odlične komercijalne izglede. Plodovi su veoma veliki, svaki težak 60-70 g. Oblik šljive je okruglo-ovalni, koža je tamno plavičasta, sa gustim voštanim cvetom, sa izraženim potkožnim ubodima lociranim haotično. Pulpa nezrelog voća je zelenkasta, žuta kada je potpuno zrela. Kamen je krupan, slabo odvojen. Šljive su slatke, medene, jake i veoma prijatne arome. Konzistencija pulpe je nežna, sočna. Ocena degustacije ove sorte dostiže 4,6 poena. Mogu se čuvati u frižideru do 3 meseca.

Šljiva Bluefree – Karakteristike sorte:

• Sorta: Šljiva Bluefree
• Plod: veoma krupan, ovalnog oblika, tamnoplave boje
• Ukus: sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: kraj septembra
• Rodnost: redovna i obilna
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban (prisustvo drugih sorti šljive može dodatno poboljšati rodnost)
• Namena: sveža potrošnja i prerada

SADNICE ŠLJIVE UOPŠTENO

Sljiva je bila i ostala naše nacionalno voće.

U toku poslednjih petnaestak godina nastale su mnoge pozitivne promene u nauci i proizvodnji šljiva. Naučna dostignuća u oblasti genetike, oplemenjivanja, fiziologije, integralne proizvodnje šljiva i njene prerade otvorila su nove puteve za stvaranje boljih sorti i podloga, proširila su areal gajenja šljiva, povećala proizvodnju, poboljšala kvalitet svežih šljiva i prerađevina i time omogućila veću potrošnju u svetu.

Sadnice Šljive su najzastupljenija vrsta sadnica voća u Srbiji, a ima i najveći privredni značaj. Najviše se gaji sama sorta Stenli – Stenlej. Šljiva je listopadna drvenasta biljka kojoj odgovara umerena klima.

Voćne sadnice šljive nisu veliki probirači zemljišta.

Sadnice šljive daju sočan i kvalitetan plod koji se koristi u svakodnevnoj ishrani. Zato su voćne sadnice šljive toliko zastupljene kod nas.

Šljiva je relativno otporna na sušu i daje veoma ukusan plod.

U podizanju nasada šljiva, izbor sorte je od odlučujuće važnosti. Prema nameni koju imaju plodovi, sorte šljive delimo na: sorte šljive za više namena i sorte šljive za rakiju.

Od plodova šljiva prave se mnogi proizvodi: suva šljiva, rakija šljivovica, pekmez, džem, marmelada, kompot, slatko, sok, koncentrat, solidpek, pasterizovane polutke, suve polutke šljive sa orasima, kandirana sveža šljiva, voćna salata i knedle od šljiva. Plodovi šljive se zamrzavaju celi ili u vidu polutki. I koštice šljiva se koriste. Drugim rečima, čitav plod šljive se upotrebljava bilo u svežem stanju ili u obliku različitih prerađevina.

Sveža i suva šljiva i rakija šljivovica su najpoznatiji proizvodi. Sveža i suva šljiva požegača decenijama su se masovno izvozile na probirljiva tržišta Evrope.

Rakija šljivovica je proizvod bez kojeg ne može da se zamisli nijedno seosko domaćinstvo. Sa njim se dočekuje gost, proslavlja, izražava radost i tuga.

Šljive kao voćke ublažavaju klimu područja u kojem se gaje i prečišćavaju vazduh oslobađanjem kiseonika u procesu fotosinteze.

Stablo šljive posle krčenja daje tehničko i ogrevno drvo.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Šljiva Ruska Dženarika – sadnice šljive

Šljiva Ruska Dženarika je veoma interesantna i dekorativna sorta šljive koja je poznata po svojoj otpornosti i ranom sazrevanju plodova. Ova sorta se često gaji zbog dobre prilagodljivosti različitim uslovima gajenja, ali i zbog ukusnih plodova koji se mogu koristiti na različite načine. Zbog svoje otpornosti i jednostavnog uzgoja, Ruska Dženarika je dobar izbor za sadnju u dvorištima i voćnjacima.

Plodovi šljive Ruska Dženarika su srednje krupni, okruglog oblika i najčešće crvene do tamnocrvene boje kada sazru. Meso ploda je sočno i prijatnog slatko-kiselog ukusa, što plodove čini pogodnim za svežu potrošnju. Takođe se mogu koristiti i za preradu, naročito za pripremu džemova, sokova i kompota.

Šljiva Ruska Dženarika odlikuju se dobrim rastom i veoma dobrom otpornošću na različite uslove gajenja. Drvo brzo stupa u rod i uz minimalnu negu daje redovan prinos. Zbog svoje otpornosti i dobrog kvaliteta plodova, ova sorta je pogodna za sadnju u voćnjacima i porodičnim dvorištima.

Šljiva Ruska Dženarika – Pošto se razmnožava iz semena, to ne postoje sorte dženarike, već samo tipovi. Dženarika je otporna prema bolestima i štetočinama, bujno se razvija i skoro redovno rađa. To su njene pozitivne osobine. Međutim, pored pozitivnih osobina, ona ima velike nedostatke: plodovi dženarike mogu se jedino koristiti za proizvodnju rakije, mada i njena rakija znatno zaostaje za rakijom dobijenom od drugih rakijskih sorti.

Ne zahteva nikakakve hemijske tretmane , pa je iz tog razloga odlicna za organsku proizvodnju.

Koristi se za proizvodnju rakije. U principu ima široku upotrebu, kako u industriji, tako i u spravljanju raznih baza, koje se koriste za dalju preradu.

Šljiva Ruska Dženarika – Karakteristike sorte:

• Sorta: Šljiva Ruska Dženarika
• Plod: srednje krupan, okrugao, crvene do tamnocrvene boje
• Ukus: prijatan, slatko-kiseo
• Vreme sazrevanja: jul
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban
• Namena: sveža potrošnja i prerada

SADNICE ŠLJIVE UOPŠTENO

Sljiva je bila i ostala naše nacionalno voće.

U toku poslednjih petnaestak godina nastale su mnoge pozitivne promene u nauci i proizvodnji šljiva. Naučna dostignuća u oblasti genetike, oplemenjivanja, fiziologije, integralne proizvodnje šljiva i njene prerade otvorila su nove puteve za stvaranje boljih sorti i podloga, proširila su areal gajenja šljiva, povećala proizvodnju, poboljšala kvalitet svežih šljiva i prerađevina i time omogućila veću potrošnju u svetu.

Sadnice Šljive su najzastupljenija vrsta sadnica voća u Srbiji, a ima i najveći privredni značaj. Najviše se gaji sama sorta Stenli – Stenlej. Šljiva je listopadna drvenasta biljka kojoj odgovara umerena klima.

Voćne sadnice šljive nisu veliki probirači zemljišta.

Sadnice šljive daju sočan i kvalitetan plod koji se koristi u svakodnevnoj ishrani. Zato su voćne sadnice šljive toliko zastupljene kod nas.

Šljiva je relativno otporna na sušu i daje veoma ukusan plod.

U podizanju nasada šljiva, izbor sorte je od odlučujuće važnosti. Prema nameni koju imaju plodovi, sorte šljive delimo na: sorte šljive za više namena i sorte šljive za rakiju.

Od plodova šljiva prave se mnogi proizvodi: suva šljiva, rakija šljivovica, pekmez, džem, marmelada, kompot, slatko, sok, koncentrat, solidpek, pasterizovane polutke, suve polutke šljive sa orasima, kandirana sveža šljiva, voćna salata i knedle od šljiva. Plodovi šljive se zamrzavaju celi ili u vidu polutki. I koštice šljiva se koriste. Drugim rečima, čitav plod šljive se upotrebljava bilo u svežem stanju ili u obliku različitih prerađevina.

Sveža i suva šljiva i rakija šljivovica su najpoznatiji proizvodi. Sveža i suva šljiva požegača decenijama su se masovno izvozile na probirljiva tržišta Evrope.

Rakija šljivovica je proizvod bez kojeg ne može da se zamisli nijedno seosko domaćinstvo. Sa njim se dočekuje gost, proslavlja, izražava radost i tuga.

Šljive kao voćke ublažavaju klimu područja u kojem se gaje i prečišćavaju vazduh oslobađanjem kiseonika u procesu fotosinteze.

Stablo šljive posle krčenja daje tehničko i ogrevno drvo.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Šljiva Felicija – sadnice šljive

Šljiva Felicija je kvalitetna i rodna sorta šljive koja je cenjena zbog krupnih, atraktivnih i ukusnih plodova. Ova sorta je popularna među voćarima zbog dobre rodnosti, kvalitetnog ploda i dobre prilagodljivosti različitim uslovima gajenja. Zbog svojih osobina često se gaji u voćnjacima, ali je pogodna i za sadnju u porodičnim dvorištima.

Plodovi šljive Felicija su krupni, ovalnog oblika i tamnoplave do ljubičaste boje sa izraženim pepeljkom. Meso ploda je čvrsto, sočno i prijatnog slatkog ukusa. Plodovi su veoma pogodni za svežu potrošnju, ali se mogu koristiti i za različite vrste prerade kao što su džemovi, kompoti, sokovi i sušenje.

Šljiva Felicija odlikuju se dobrim rastom i redovnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan i obilan prinos svake godine. Zbog krupnih plodova i dobrog kvaliteta, ova sorta je dobar izbor za sadnju u voćnjacima i dvorištima.

Šljiva Felicija Sorta je italijanskog porekla. Ovo je nova sorta izuzetno kvalitetne stone šljive. Daje ukusan plavoljubičasti plod težine 50 do 70 grama žutog mesa koje je bogato šećerom. Dobre je rodnosti. Ima bujno stablo koje podnosi sušne periode. Preporučuje se njena zaštita od grinja nakon cvetanja. Spada u sorte sa najkrupnijim plodom. Nova sorta na našem području.

U pitanju je stona sorta šljive. Koristi se za jelo.

Šljiva Felicija – Karakteristike sorte:

• Sorta: Šljiva Felicija
• Plod: krupan, ovalnog oblika, tamnoplave boje
• Ukus: sladak i prijatan
• Vreme sazrevanja: kraj avgusta – početak septembra
• Rodnost: redovna i obilna
• Oprašivanje: nije samooplodna
• Oprašivači: Čačanska Lepotica, Stenlej, Čačanska Rodna
• Namena: sveža potrošnja uglavnom, manje i prerada

SADNICE ŠLJIVE UOPŠTENO

Sljiva je bila i ostala naše nacionalno voće.

U toku poslednjih petnaestak godina nastale su mnoge pozitivne promene u nauci i proizvodnji šljiva. Naučna dostignuća u oblasti genetike, oplemenjivanja, fiziologije, integralne proizvodnje šljiva i njene prerade otvorila su nove puteve za stvaranje boljih sorti i podloga, proširila su areal gajenja šljiva, povećala proizvodnju, poboljšala kvalitet svežih šljiva i prerađevina i time omogućila veću potrošnju u svetu.

Sadnice Šljive su najzastupljenija vrsta sadnica voća u Srbiji, a ima i najveći privredni značaj. Najviše se gaji sama sorta Stenli – Stenlej. Šljiva je listopadna drvenasta biljka kojoj odgovara umerena klima.

Voćne sadnice šljive nisu veliki probirači zemljišta.

Sadnice šljive daju sočan i kvalitetan plod koji se koristi u svakodnevnoj ishrani. Zato su voćne sadnice šljive toliko zastupljene kod nas.

Šljiva je relativno otporna na sušu i daje veoma ukusan plod.

U podizanju nasada šljiva, izbor sorte je od odlučujuće važnosti. Prema nameni koju imaju plodovi, sorte šljive delimo na: sorte šljive za više namena i sorte šljive za rakiju.

Od plodova šljiva prave se mnogi proizvodi: suva šljiva, rakija šljivovica, pekmez, džem, marmelada, kompot, slatko, sok, koncentrat, solidpek, pasterizovane polutke, suve polutke šljive sa orasima, kandirana sveža šljiva, voćna salata i knedle od šljiva. Plodovi šljive se zamrzavaju celi ili u vidu polutki. I koštice šljiva se koriste. Drugim rečima, čitav plod šljive se upotrebljava bilo u svežem stanju ili u obliku različitih prerađevina.

Sveža i suva šljiva i rakija šljivovica su najpoznatiji proizvodi. Sveža i suva šljiva požegača decenijama su se masovno izvozile na probirljiva tržišta Evrope.

Rakija šljivovica je proizvod bez kojeg ne može da se zamisli nijedno seosko domaćinstvo. Sa njim se dočekuje gost, proslavlja, izražava radost i tuga.

Šljive kao voćke ublažavaju klimu područja u kojem se gaje i prečišćavaju vazduh oslobađanjem kiseonika u procesu fotosinteze.

Stablo šljive posle krčenja daje tehničko i ogrevno drvo.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Nektarina Morsijani – sadnice nektarine

Nektarina Morsijani je kvalitetna sorta nektarine koja je cenjena zbog krupnih, atraktivnih i veoma ukusnih plodova. Ova sorta je popularna među voćarima zbog dobrog kvaliteta ploda, redovne rodnosti i dobre prilagodljivosti različitim uslovima gajenja. Zbog svojih osobina često se gaji u voćnjacima, ali je pogodna i za sadnju u porodičnim dvorištima.

Plodovi nektarine Morsijani su srednje krupni do krupni, okruglog oblika i intenzivne crvene boje sa žutom osnovom. Meso ploda je čvrsto, sočno i veoma aromatično, prijatnog slatkog ukusa. Plodovi su odlični za svežu potrošnju, ali se mogu koristiti i za različite vrste prerade.

Nektarina Morsijani odlikuju se dobrim rastom i redovnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan i kvalitetan prinos iz godine u godinu. Zbog dobrog kvaliteta plodova i pouzdanog roda, ova sorta je odličan izbor za sadnju u voćnjacima i dvorištima.

Nektarina Morsijani poreklom je iz Azije. sSpada u visoko kvalitetne sorte današnjeg svetskog oplemenjivanja. Karakteristike ploda: Plod je okrugao, krupan, blago asimetričan. Obojenost je preko 80% crvena.

Morsijani spada u visoko kvalitetne sorte današnjeg svetskog oplemenjivanja. Plod je okrugao, krupan, blago asimetričan. Obojenost je preko 80% crvena. Sve je veća potražnja za Nektarinu Morsijani

Nektarina Morsijani – Karakteristike sorte

• Sorta: Nektarina Morsijani
• Plod: srednje krupan do krupan, crvene boje sa žutom osnovom
• Ukus: sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: jul
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban
• Namena: sveža potrošnja i prerada

SADNICE NEKTARINE UOPŠTENO

Voćne sadnice nektarine su listopadno drvenaste biljke koje potiču iz Kine. Nisu veliki probirači zemljišta.

Plod nektarine je prikladan za potrošnju leti u svežem stanju. Rod je redovan i po pravilu obilan. Budući da na domaćem tržištu nedostaje ovog voća, sve navedene osobine čine ovu voćku privlačnom za komercijalni uzgoj.Voćne sadnice nektarine su dosta zastupljene i kod nas kako u ishrani tako i u proizvodnji.

Za podlogu se koristi vinogradarska breskva. Nektarine su vrlo slične breskvama . Što se tiče bolesti, podloga za kalemljenje i razmaka pri zasnivanju zasada sve navedeno za breskve važi i za nektarinu stim što su nektarine osetljivije na pepelnicu od breskve.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Nektarina Amiga – sadnice nektarine

Nektarina Amiga je kvalitetna sorta nektarine koja je cenjena zbog krupnih, atraktivnih i veoma ukusnih plodova. Ova sorta je popularna među voćarima zbog dobrog kvaliteta ploda, stabilne rodnosti i dobre prilagodljivosti različitim uslovima gajenja. Zbog svojih dobrih osobina često se gaji u voćnjacima, ali je pogodna i za sadnju u porodičnim dvorištima.

Plodovi nektarine Amiga su krupni, okruglog oblika i intenzivne crvene boje sa žutom osnovom. Meso ploda je čvrsto, sočno i veoma aromatično, prijatnog slatkog ukusa. Zbog lepog izgleda i dobrog kvaliteta, plodovi su odlični za svežu potrošnju, ali se mogu koristiti i za različite vrste prerade.

Nektarina Amiga odlikuju se dobrim rastom i redovnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan i kvalitetan prinos svake godine. Zbog kvalitetnih plodova i pouzdanog roda, ova sorta je odličan izbor za sadnju u voćnjacima i dvorištima.

Nektarina Amiga srednje rano cvetaju. Stablo je srednje bujnosti kao i visine. Odlične je i redovne rodnosti.

Krupnoća ploda se može svrstati u izrazito krupne. Plodovi su krupni, izduženi i asimetrični. Prosečna težina ploda je 230 grama. Kada je sasvim zrela meso je sočno, žuto i aromatično. Amiga nektarina sazreva početkom avgusta.

Nektarina Amiga – Karakteristike sorte

• Sorta: Nektarina Amiga
• Plod: krupan, crvene boje sa žutom osnovom
• Ukus: sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: kraj jula – početak avgusta
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban
• Namena: sveža potrošnja i prerada

SADNICE NEKTARINE UOPŠTENO

Voćne sadnice nektarine su listopadno drvenaste biljke koje potiču iz Kine. Nisu veliki probirači zemljišta.

Ne voli jako hladne zime i ne uspeva u krajevima gde temperature padaju ispod -10 °C, što zavisi od sorte, ali i od fiziološkog stanja voćke.

Najviše vode potrebno je od završetka cvetanja do kraja intenzivnog porasta plodova. Prvo navodnjavanje trebalo bi obaviti 10 dana posle cvetanja, ukoliko je proleće sušno, a nedostajale su i zimske padavine. Drugo navodnjavanje se obavlja početkom jula, u periodu najvećeg porasta vegetativnih organa, kada se formiraju cvetni pupoljci za narednu godinu i rastu plodovi. Tada su i najveći evapotranspiracioni zahtevi spoljne sredine kada stabla voćaka najviše troše vodu, a prisutan je nedostatak padavinama. Treće navodnjavanje se obavlja početkom avgusta. Važno je za porast plodova, koji pristižu za berbu krajem avgusta i tokom septembra.

Pri navodnjavanju voćnjaka nektarina preporučuje se metoda navodnjavanja kapanjem. Navodnjavanje se izvodi u kritičnim fazama, npr. tokom rasta ploda, kod promene boje ploda i dozrevanja kao i nakon berbe, za rane sorte (avgust, septembar), za završetak diferencijacije pupoljaka.

Aktivni (oranični) sloj zemljišta mora biti dubok, rastresit, vodopropustan, s dobrim vazdušnim, vodnim i toplotnim režimom. Zemljišta moraju biti lagana, peskovita ili peskovito-ilovasta, dok najbolji pH iznosi 6,0 – 7,0.

Plod nektarine je prikladan za potrošnju leti u svežem stanju. Rod je redovan i po pravilu obilan. Budući da na domaćem tržištu nedostaje ovog voća, sve navedene osobine čine ovu voćku privlačnom za komercijalni uzgoj.Voćne sadnice nektarine su dosta zastupljene i kod nas kako u ishrani tako i u proizvodnji.

Za podlogu se koristi vinogradarska breskva. Nektarine su vrlo slične breskvama . Što se tiče bolesti, podloga za kalemljenje i razmaka pri zasnivanju zasada sve navedeno za breskve važi i za nektarinu stim što su nektarine osetljivije na pepelnicu od breskve.

Najvažniji hranjivi elementi za ishranu nektarine su azot, fosfor i kalijum. Tim hranivima zemljište mora biti dobro obezbeđeno, kako bi zasad dao visoku i stabilnu proizvodnju.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Dunja Hemus – sadnice dunje

Dunja Hemus je rodna sorta dunje poznata po krupnim, aromatičnim i kvalitetnim plodovima. Plodovi su intenzivnog mirisa i odlični za preradu u slatko, džem, sokove i rakiju. Sadnice dunje Hemus odlikuju se dobrom rodnošću, zdravim rastom i dobrom prilagodljivošću različitim uslovima gajenja.

Zbog pouzdanog prinosa i kvalitetnog ploda, dunja Hemus je odličan izbor za sadnju u dvorištima, baštama i voćnjacima.

Dunja Hemus nastala je u Bugarskoj u institutu za voćarstvo u Plovdinu. Široko se gaji u Bugarskoj i Turskoj, a sve više osvaja i Srbiju.

Stablo ove dunje je bujno i jako, dostiže i do 5 metara u visinu, koren je jak i čvrst.

Plodovi su kruškasti, krupni sa masom od oko 450 grama i kad szori boja je svetlo zelnkasta sa žutim prelivima. Na pokožici postoje malje. Nakon branja se mogu čuvati par meseci bez značajnijih promena na plodovima. Kada je u pitanju bolest ervinija ova sorta dunje pokazuje priličnu otpornost.

Ova sorta dunje se ubrzano širi po našoj zemlji tome je najviše doprinela njena osobina da je otporna na erviniju.

Preporučeni razmak je red od reda 4m, a između stabala 2,5. U sklopu od 1000 sadnica na 1 ha daje oko 30.000kg roda .

Dunja Hemus – Karakteristike sorte

• Sorta: Dunja Hemus
• Plod: krupan, žute boje, aromatičan
• Ukus: prijatan i aromatičan
• Vreme sazrevanja: oktobar
• Rodnost: redovna i obilna
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban (dunja Hemus je samooplodna, ali prisustvo drugih sorti poput Leskovačke ili Vranjske može poboljšati oplodnju i prinos)
• Namena: prerada, slatko, džem, sokovi i rakija

SADNICE DUNJE UOPŠTENO

Sadnice Dunje vode poreklo sa Kavkaza – regiona između Kaspijskog i Crnog mora – kao i na severu Persije.  Zbog korisnosti dunje u kuvanju njena popularnost se proširila se na srednjevekovne banketske sale i dalje. Danas je dunja zadržala svoju popularnost i našla svoj put u zapadnoj kulturi hrane i kuvanja.

Dunja je vrlo hranljivo voće koje ima vrlo nisku kalorijsku vrednost. 100 grama dunje sadrži samo 57 kalorija. To je takođe odličan izvor dijetetskih vlakana, antioksidanata, vitamina i minerala. Takođe, dunja je bogata određenim organskim jedinjenjima koji doprinose zdravlju. Zbog svih ovih karakteristika, dunja se smatra izuzetno zdravim voćem. Voćka sadrži tanine uključujući katehin i epikatehin i ima vrlo visoku koncentraciju vitamina C. Dunja je takođe dobar izvor kalcijuma, gvožđa, kalijuma, magnezijuma i bakra.

Sadnice dunje ne rastu visoko. Drvo dunje je  veoma nisko. U porodici je jabuke ili kruške. Plod je u početku zelene boje, a kako sazreva postaje sve žući. Na kraju plod izgleda kao neravan limun.

Najčešće se ne jede sveža već se obrađuje.Unutrašnjost dunja je bela kada je sirova, ali postaje ružičasta narandžasta kada se kuva, takva je i boja želea ili džema koji se od nje pravi.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Trešnja Lionska Rana – sadnice trešnje

Trešnja Lionska Rana je rana sorta trešnje koja je cenjena zbog veoma ranog sazrevanja i ukusnih plodova. Ova sorta potiče iz Francuske i poznata je po tome što daje plodove već početkom sezone trešanja. Zbog ranog sazrevanja i dobrog kvaliteta plodova, sadnice trešnje Lionska Rana često se sade u voćnjacima, ali su pogodne i za sadnju u porodičnim dvorištima.

Plodovi sorte trešnja Lionska Rana su srednje krupni, okruglog oblika i tamnocrvene boje kada potpuno sazru. Meso ploda je sočno, nežno i prijatnog slatkog ukusa. Plodovi su veoma pogodni za svežu potrošnju, a zbog ranog sazrevanja veoma su traženi na tržištu.

Sadnice trešnje Lionska Rana odlikuju se dobrim rastom i redovnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan prinos. Zbog ranog sazrevanja i prijatnog ukusa plodova, ova sorta je veoma interesantna za sadnju u voćnjacima i dvorištima.

Trešnja Lionska Rana ili Doktorka je kanadska sorta trešnje.

Stablo ove sorte je srednje bujno do bujno. Uglavnom je dobro otporna na bolesti, delimično osetljiva na gljivična oboljenja. Ne crvlja, plodovi ređe pucaju izuzev u kišnim godinama. Veoma je raširena u Podunavlju. Plod je krupan mase, oko 5 grama, oblo srcastog oblika i tamno crvene boje. Slatkog je ukusa i vrlo sočna sorta trešnje. Pokožica tanka, sjajna, tamnocrvena. Meso čvrsto, sočno, tamnocrveno, slatkonakiselo, ukusno i aromatično.

Rano prorodi i redovno i obilno rađa. Daje visoke prinose.

Trešnja Lionska Rana – Karakteristike sorte:

• Sorta: Trešnja Lionska Rana
• Plod: srednje krupan, okrugao, tamnocrvene boje
• Ukus: sladak i prijatan
• Vreme sazrevanja: kraj maja – početak juna
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: nije samooplodna
• Oprašivači: Burlat, Van, Hedelfingen
• Namena: sveža potrošnja

SADNICE TREŠNJE UOPŠTENO

Sadnice Trešnje – trešnja je listopadna drvenasta voćka koja prva rađa i time čini je popularnom jer omogućuje najranije prihode od sadnica voća. Ove sadnice nisu veliki probirači zemljišta i uspevaju na skoro svim tipovima zemljišta.

Rodi redovno i po pravilu obilno. Voćne sadnice trešnje su dosta zastupljene i kod nas kako u ishrani tako i u proizvodnji.

Trešnja se uglavnom kalemi na sejancu divlje trešnje i na magrivi.

Oprašivanje je jedan od najvažnijih procesa čitavog toka vegetacije kod trešnje. Uspeh oprašivanja zavisi od adekvatne količine vitalnog, kompatibilnog polena, efikasnog nanošenja polena na žig tučka, od klijavosti polena, rasta polenovih cevčica i prodora koji će konačno dovesti do oplodnje i daljeg razvoja ploda.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu