Stubasta dunja – sadnice stubaste dunje

Stubasta dunja je posebna forma dunje koja se odlikuje uskim, uspravnim rastom i kompaktnom krošnjom. Za razliku od klasičnih sorti dunje koje razvijaju široku krošnju, stubasta dunja raste u obliku stuba i zauzima veoma malo prostora. Upravo zbog toga je veoma pogodna za sadnju u manjim dvorištima, baštama, uz staze ili kao dekorativna voćka u vrtu.

Plodovi stubaste dunje su krupni, aromatični i veoma mirisni, karakteristični za dunju. Meso ploda je čvrsto i bogato aromom, zbog čega su plodovi pogodni za pripremu slatka od dunja, džemova, kompota, sokova i rakije. Osim što daje kvalitetne plodove, stubasta dunja ima i dekorativnu vrednost zbog svog uspravnog i elegantnog izgleda.

Sadnice stubaste dunje odlikuju se dobrim rastom i redovnom rodnošću. Biljka brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan prinos. Zbog svog kompaktnog rasta i jednostavnog održavanja, stubasta dunja je odličan izbor za sve koji žele voćku koja ne zauzima mnogo prostora.

Ako maštate o sopstvenom voćnjaku, ali nemate dovoljno prostora, stubasta dunja je vaš savršen izbor. Zahvaljujući svom specifičnom, uspravnom rastu bez široke krošnje, ove sadnice su postale hit među modernim baštovanima.

Stubasta Dunja – Karakteristike sorte

• Sorta: Stubasta dunja
• Plod: krupan, žute boje, aromatičan
• Ukus: prijatan i aromatičan
• Vreme sazrevanja: oktobar
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban (prisustvo drugih sorti dunje može dodatno poboljšati oplodnju i prinos)
• Namena: prerada, slatko, džem, sokovi i rakija

Zašto odabrati stubastu dunju?

Stubasta dunja je odličan izbor i za manje dvorište i za ozbiljniji zasad. Evo zašto je kupci sve češće biraju:

✅ 1. Idealna za male prostore
Raste usko i u visinu, pa zauzima minimalno mesta. Može se saditi uz ogradu, stazu, pa čak i u većim saksijama.

✅ 2. Dekorativna i korisna
U proleće ima prelepe cvetove, a u jesen daje krupne, mirisne plodove. Kombinacija ukrasne i voćne vrednosti.

✅ 3. Lako održavanje
Ne zahteva komplikovanu rezidbu kao klasična dunja. Oblik je prirodno stubast, pa je jednostavna za formiranje.

✅ 4. Rano stupa u rod
Kalemljene stubaste sadnice obično počinju da rađaju već 2–3 godine nakon sadnje.

✅ 5. Odlična za gustu sadnju
Može se saditi na manjem razmaku, što je idealno ako pravite mini voćnjak ili voćnu živu ogradu.

Zašto odabrati naše sadnice stubaste dunje?

Naš rasadnik se fokusira na kvalitet i zdravstvenu ispravnost svakog korena. Stubasta dunja iz naše ponude odlikuje se:

1. Visokim prinosom: Iako je mala, rađa obilno već u drugoj ili trećoj godini.

2. Lakoćom održavanja: Minimalna rezidba i jednostavna zaštita.

3. Dekorativnošću: Prelepo cveta u proleće, a leti je krase nanizani plodovi.

Savet za sadnju: Stubasta dunja se sadi na razmaku od svega 0,8 do 1 metar. Voli sunčana mesta i redovno zalivanje ako se gaji u saksiji.

💡 Vodič za Uspešnu Sadnju: Kako da se vaša Stubasta Dunja najbolje primi

Da bi stubasta dunja godinama krasila vašu baštu i donosila sočne plodove, važno je ispratiti ovih nekoliko ključnih koraka prilikom sadnje.

1. Odabir mesta i priprema zemljišta

Stubaste forme vole sunčana mesta zaštićena od jakih vetrova.

• Razmak: Ako sadite više komada u nizu, idealan razmak je 0,5 do 1 metar.

• Rupa: Iskopajte rupu dimenzija približno 40x40x40 cm. Zemlja treba da bude rastresita kako bi se koren lakše širio.

2. Postupak sadnje (Stubasta Dunja Korak po korak)

1. Priprema korena: Pre sadnje, potopite koren sadnice u vodu na 2-3 sata kako bi se rehidrirao.

2. Pravilna dubina: Ovo je najvažnije! Mesto kalemljenja (onaj „čvor“ iznad korena) mora biti 5-10 cm iznad nivoa zemlje. Nikako ne zatrpavajte kalem u zemlju.

3. Zatrpavanje: Vratite rastresitu zemlju oko korena, lagano je sabijajući stopalom da istisnete vazduh.

4. Đubrenje: Preporučuje se dodavanje pregorelog stajnjaka ili mineralnog đubriva, ali pazite da đubrivo ne dodiruje direktno koren (uvek ga odvojite slojem zemlje).

3. Prvo zalivanje i nega stubaste dunje

Odmah nakon sadnje, sadnicu obilno zalijte (oko 10 litara vode). Stubaste šljive imaju kompaktniji koren, pa je u prvoj godini važno da zemlja ne bude potpuno suva, naročito tokom letnjih meseci.

4. Specifičnost stubaste forme

Dobra vest: Stubasta dunja ne zahteva drastično orezivanje. * Ako se pojave duže bočne grane (preko 20 cm), slobodno ih skratite na 2-3 pupoljka krajem zime. To će podstaći biljku da zadrži svoju prepoznatljivu usku formu i formira rodne pupoljke uz samo stablo.

„Ukoliko sadite stubastu dunju u saksiju, obezbedite drenažni sloj (šljunak ili keramzit) na dnu i koristite saksiju zapremine od najmanje 30 litara.“

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Ako maštate o sopstvenom voćnjaku, ali nemate dovoljno prostora, stubasta šljiva je vaš savršen izbor. Zahvaljujući svom specifičnom, uspravnom rastu bez široke krošnje, ove sadnice su postale hit među modernim baštovanima.

Zašto odabrati stubastu šljivu?

• Ušteda prostora: Zahvaljujući kompaktnoj formi, možete ih saditi na razmaku od svega 80-100 cm. Idealne su za male bašte, okućnice, pa čak i za velike saksije na terasama.

• Minimalno održavanje: Stubasta šljiva ne zahteva kompleksno orezivanje niti mnogo prostora za razvoj, što je čini savršenom za početnike u voćarstvu.

• Visok prinos i vrhunski ukus: Iako zauzimaju malo mesta, ove sadnice rađaju obilno. Plodovi su krupni, slatki i sočni, jednako kvalitetni kao kod klasičnih sorti.

• Dekorativni efekat: Osim što daju ukusne plodove, stubaste forme izgledaju veoma dekorativno, posebno tokom perioda cvetanja.

  1. Visokim prinosom: Iako je mala, rađa obilno već u drugoj ili trećoj godini.

  2. Lakoćom održavanja: Minimalna rezidba i jednostavna zaštita.

  3. Dekorativnošću: Prelepo cveta u proleće, a leti je krase nanizani plodovi.

Zašto odabrati naše sadnice stubaste šljive?

Naš rasadnik se fokusira na kvalitet i zdravstvenu ispravnost svakog korena. Stubasta šljiva iz naše ponude odlikuje se:

1. Visokim prinosom: Iako je mala, rađa obilno već u drugoj ili trećoj godini.

2. Lakoćom održavanja: Minimalna rezidba i jednostavna zaštita.

3. Dekorativnošću: Prelepo cveta u proleće, a leti je krase nanizani plodovi.

Savet za sadnju: Stubasta šljiva se sadi na razmaku od svega 1 metra. Voli sunčana mesta i redovno zalivanje ako se gaji u saksiji.

💡 Vodič za Uspešnu Sadnju: Kako da se vaša Stubasta Šljiva najbolje primi

Da bi stubasta šljiva godinama krasila vašu baštu i donosila sočne plodove, važno je ispratiti ovih nekoliko ključnih koraka prilikom sadnje.

1. Odabir mesta i priprema zemljišta za stubastu šljivu

Stubaste forme vole sunčana mesta zaštićena od jakih vetrova.

• Razmak: Ako sadite više komada u nizu, idealan razmak je 0,5 do 1 metar.

• Rupa: Iskopajte rupu dimenzija približno 40x40x40 cm. Zemlja treba da bude rastresita kako bi se koren lakše širio.

2. Postupak sadnje (Stubasta Šljiva Korak po korak)

1. Priprema korena: Pre sadnje, potopite koren sadnice u vodu na 2-3 sata kako bi se rehidrirao.

2. Pravilna dubina: Ovo je najvažnije! Mesto kalemljenja (onaj „čvor“ iznad korena) mora biti 5-10 cm iznad nivoa zemlje. Nikako ne zatrpavajte kalem u zemlju.

3. Zatrpavanje: Vratite rastresitu zemlju oko korena, lagano je sabijajući stopalom da istisnete vazduh.

4. Đubrenje: Preporučuje se dodavanje pregorelog stajnjaka ili mineralnog đubriva, ali pazite da đubrivo ne dodiruje direktno koren (uvek ga odvojite slojem zemlje).

3. Prvo zalivanje i nega stubaste šljive

Odmah nakon sadnje, sadnicu obilno zalijte (oko 10 litara vode). Stubaste šljive imaju kompaktniji koren, pa je u prvoj godini važno da zemlja ne bude potpuno suva, naročito tokom letnjih meseci.

4. Specifičnost stubaste forme

Dobra vest: Stubasta šljiva ne zahteva drastično orezivanje. * Ako se pojave duže bočne grane (preko 20 cm), slobodno ih skratite na 2-3 pupoljka krajem zime. To će podstaći biljku da zadrži svoju prepoznatljivu usku formu i formira rodne pupoljke uz samo stablo.

Stubasta šljiva se sadi na razmaku od svega 1 metra. Voli sunčana mesta i redovno zalivanje ako se gaji u saksiji.

„Ukoliko sadite stubastu šljivu u saksiju, obezbedite drenažni sloj (šljunak ili keramzit) na dnu i koristite saksiju zapremine od najmanje 30 litara.“

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Pitomi kesten – sadnice pitomog kestena

Pitomi kesten je dugovečno i veoma cenjeno voćno drvo koje daje ukusne i hranljive plodove. Ova voćna vrsta poznata je po visokoj nutritivnoj vrednosti plodova i dugom veku stabla. Zbog svoje otpornosti i vrednih plodova, sadnice pitomog kestena često se sade u voćnjacima, dvorištima i većim vrtovima.

Plodovi pitomog kestena nalaze se u bodljikavoj ljusci i imaju karakterističan sladak i prijatan ukus. Kesten je veoma hranljiv i bogat vitaminima, mineralima i ugljenim hidratima. Plodovi se mogu konzumirati pečeni, kuvani ili koristiti za različite vrste prerade, kao što su pire od kestena, kolači i razna jela.

Pitomi kesten  odlikuju se snažnim rastom i dugovečnošću. Drvo može da živi više desetina, pa čak i stotina godina. Pitomi kesten najbolje uspeva na sunčanim položajima i u dobro dreniranom zemljištu. Zbog lepog izgleda krošnje i ukusnih plodova, često se sadi i kao dekorativno drvo u dvorištima i parkovima.

Pitomi kesten je listopadno drvo koje dostiže visinu od 20 do 30 m. Raste veoma brzo. Krošnja drveta je gusta i dobro razvijena. Biljka cveta u junu i tada su pčele njeni stanari. Plodovi su orašasti sa kožastom, tamno smeđom ljuskom. Plodovi opadaju u oktobru. Najčešće se sadi u parkovima i velikim vrtovima. Možete ga saditi kao soliter na travnjaku. Pitomi kesten voli društvo hrasta, bukve i breze.

Za podizanje zasada pitomog kestena najviše odgovaraju brežuljkasta zemljišta, peskovita koja su plodna, duboka i rastresita. Pitomi kesten treba saditi na južnim, jugoistočnim, istočnim ekspozicijama u umereno kontinentalnim uslovima. Za uspešno gajenje kestena najpogodnija su zemljišta sa blagim nagibom.

Omiljeno je drvo za ozelenjavanje dvorišta, ali i za plantažno gajenje. Veoma dugovečno drvo koja doživi i 500-tu godinu. Pitomi kesten voli dosta svetlosti, tako da će na osunčanim predelima jako dobro uspevati. Uspeva na skoro svim tipovima zemljišta jedino je preporuka da se izbegavaju krečna zemljišta. Formira dubok i razgranat korenov sistem pa je poželjno da zemljište bude plodno naročito prilikom sadnje. Voda je jako bitan faktor tokom gajenja pitomog kestena. Voda je od izuzetne važnosti u periodu razvijanja cvetnih pupoljaka, cvetanja, zametanja plodova i njihovog porasta. Za dobar rast i razvoj celokupnog stabla potrebno je intenzivirati navodnjavanje tokom gajenja. U periodu sadnje, sadnicama treba osigurati najmanje 60 l vode raspoređeno na tri dela po 20 l.

Cveta od juna do jula, medonosna je vrsta dragocena za pčele jer cveta u periodu kada malo koja sadnica cveta. Plodovi sazrevaju tokom septembra kada se mogu brati direktno sa stabla ili sa zemlje kada prirodno opadnu.Sa odraslog drveta se sakupi preko 200kg ploda.

Zbog svojih nutritivnih vrednosti ljudi ga dugo koriste u ishrani, a bogat je skrobom, kalcijumom, gvožđem, kalijumom, B vitaminima, vitaminom C (jedini orašasti plod koji sadrži ovaj vitamin). Sam plod moguće je jesti sirov, ali se češće jede pečen jer je mnogo prijatnijeg ukusa. Takođe se od ploda može praviti brašno koje se najčešće koristi pri pravljenju hleba ili kolača. Ova biljka se takođe koristi i u tradicionalnoj medicini za lečenje kašlja, upala zglobova, protiv proširenih vena, a kod dece se koristi za lečenje gastroenteritisa. Zbog prirodne otpornosti stabla na propadanje, drvo kestena je pogodno za izradu dasaka, krovnih greda i buradi. Cvetovi ovog kestena su bogati polenom i nektarom, pa stoga pogoduju proizvodnji meda. Takođe pitomi kesten je često drvo koje se sadi u parkovima i dvorištima pa je zato danas prisutan u najvećem delu Evrope. U hrišćanskoj tradiciji drvo kestena se smatra simbolom čednosti.

Zbog svog širokog rasprostranjenja i stabilnih populacija u najvećem broju zemalja pitomi kesten nije zaštićen, ali je kao ugrožena vrsta pitomi kesten zakonom zaštićen u Bugarskoj. U Srbiji je pitomi kesten proglašen za zaštićenu vrstu.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Zanimljiva i atraktivna forma, pravilne kuglaste krošnje, raste 3,5-5m u vis. Cveta tokom maja-juna. Cvetovi su trubičasti, belo-ružičasti u uspravnim cvastima, dugi do 20 cm. Listovi su krupni, srcoliki. U našim uslovima otporna na niske temperature i mraz.

Lako se uzgaja na prosečnim, srednjim do vlažnim, dobro dreniranim zemljištima.
Može se gajiti na punom suncu do delimične senke.
Zemljište ne bira, dovoljno je da bude umereno vlažno do vlažno. Tolerantan je na širok raspon uslova tla, uključujući vlažna i suva tla. Tolerantna je na sezonske poplave.

Zbog izuzetno atraktivnog oblika krune, prava je šteta ne iskoristiti je za manje drvorede ili upadljive položaje na ulazima, uz staze i sl.

Sadnice sibirskog limuna – sibirski limun (Poncirus trifoliata)

Sadnice sibirskog limuna odlikuju se sporijim rastom i velikom otpornošću na mraz, pa mogu podneti temperature i do -20°C ili niže. Zbog gustih grana i bodlji često se koristi i kao zaštitna živa ograda. Ova biljka dobro uspeva na sunčanim položajima i u dobro dreniranom zemljištu.

Sibirski limun je izuzetno otporna biljka koja pripada porodici citrusa. Ova biljka je poznata po svojoj velikoj otpornosti na niske temperature, zbog čega može uspevati i u hladnijim klimatskim uslovima. Zbog dekorativnog izgleda i interesantnih plodova, sadnice sibirskog limuna često se sade u dvorištima, vrtovima i kao zaštitna ili ukrasna biljka.

Plodovi sibirskog limuna su okrugli i žute boje, a po izgledu podsećaju na male limune. Iako imaju izražen kiseo i pomalo gorak ukus, plodovi se mogu koristiti za pripremu marmelada, sokova i raznih prerađevina. Biljka ima karakteristične trodelne listove i veoma dekorativne cvetove koji se pojavljuju u proleće.

Sibirski limun (Poncirus trifoliata) podnosi niske temperature, čak i do -30 stepeni.
Dostiže visinu od 2 do 2,5m. Listopadno je drvo. Tri godine mora da se orezuje da bi se formirala krošnja.
U trećoj godini počinje da cveta, a pun rod daje posle šeste godine. Prinos u punom rodu je preko 70kg ploda po jednom stablu.

Sadnice sibirskog limuna se mogu saditi tokom cele godine, jer se nalaze u kontejnerima sa zemljom i tako se i sade.

U jesen pristižu plodovi koji su sitniji od običnog limuna, okruglasti i fino obrasli dlačicama.
Sibirski limun ne zahteva posebne mere nege, dovoljno je da ga zasadite u plodnu zemlju i redovno zalivate u slučaju jakih suša. Poželjno je da se zasadi na mestu koje nije previše osunčano u toku dana

Sadnice Sibirskog Limuna – Karakteristike:

• Sorta: Sibirski limun (Poncirus trifoliata)
• Plod: sitniji, okrugao, žute boje
• Ukus: veoma kiseo i blago gorak
• Vreme sazrevanja: septembar – oktobar
• Rodnost: redovna
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban
• Namena: ukrasna biljka, živa ograda i prerada plodova

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Stubasta višnja – sadnice stubaste višnje

Stubasta višnja je posebna forma višnje koja se odlikuje uskim i uspravnim rastom. Za razliku od klasičnih stabala višnje koja razvijaju široku krošnju, stubasta višnja raste u obliku stuba i zauzima veoma malo prostora. Zbog toga su sadnice stubaste višnje odličan izbor za sadnju u manjim dvorištima, vrtovima, ali i u većim saksijama na terasama.

Plodovi stubaste višnje su sočni, aromatični i prijatnog kiselkasto-slatkog ukusa, karakterističnog za višnje. Iako biljka ima kompaktan rast, plodovi su veoma slični plodovima standardnih sorti višnje. Pogodni su za svežu potrošnju, ali i za preradu u sokove, džemove, kompote i druge proizvode.

Sadnice stubaste višnje odlikuju se kompaktnim rastom i jednostavnim održavanjem. Biljka relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan prinos. Zbog male krošnje i dekorativnog izgleda, stubasta višnja je veoma popularna za sadnju u dvorištima i manjim vrtovima.

Stubasta Višnja – Stablo je vrlo interesantnog oblika i dostiže visinu do 2m. Plodovi su srednje krupni, tamno roze boje.

Stubasta višnja se gaji prve dve godine uz pomoć naslona, da bi se formirala idealno prava uspravna kordunica i sprečilo krivljenje voćke usled vetra. Sve radne operacije se obavljaju sa zemlje jer visina voćaka ne prelazi 2 m u punoj rodnosti.

Može se saditi na međusobnom razmaku od 1m i razmaku između redova od 3m.
Uspešno se gaje kako na otvorenim poljima tako i u saksijama. Ovoj sorti trešnje ne trebaju oprašivači.
Sadnice stubaste višnje sazrevaju u junu mesecu. Podloga je divlja trešnja.

Stubasta Višnja – Karakteristike:

• Plod: srednje krupan, tamnocrvene boje
• Ukus: prijatan, kiselkasto-sladak
• Vreme sazrevanja: kraj juna, početak jula
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban
• Namena: sveža potrošnja i prerada

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu

Ovo je jedna od popularnijih vrba, idealna za moderne zelene površine.

Salix caprea ‘Kilmarnock’ Padaju’a Ukrasna Vrba – Padajuća je nisko dekorativno drvo, žalosne forme. Brzorastuća je i otporna vrsta.
Veoma rano cveta, već sredinom februara, kada je i najdekorativnija.

Prolećno orezivanje je najintenzivnije i posle oblikovnog orezivanja vrši se skraćivanje prošlogodišnjih izbojaka do željene dužine u zavisnosti od toga kakva se forma želi postići.

Zahteva iste uslove stredine kao i kuglasta vrba.

Latinski naziv: Prunus pisifera Pisardi

Već krajem marta meseca javljaju se cvetovi ružičaste boje. Tokom maja javljaju se i plodovi prečnika 2 cm. Krošnja je pravilna i gusta širine do 5 m. Ne voli ekstremno suvo, a ni ekstremno vlažno tlo. Ne treba je orezivati. Otporna je na mraz i na niske temperature.

Ukrasna vrba ili Japanska Vrba – Salix integra Hakuro Nishiki Šarenolisna je loptasta vrba čije je drvo nisko i vrlo dekorativno. Brzorastuća je i otporna vrsta drveta. Voli orezivanje. Idealna je za sadnju pored vodenih površina. U suštini, u pitanju je listopadno manje drvo ili grm koje naraste do 2 m visine, mlade su grančice crvenkaste boje, dok su starije smeđe boje.

Ukrasna vrba nema prevelikih zahteva po pitanju uslova vezanih za zemljište, svakako će bolje napredovati na plodnijem tlu. Šarenolisna vrba će najbolje uspevati u polusenci. Dobro podnosi niske temperature u toku zimskih meseci i izdržava temperature do -20˚C.

Poznata je po prošaranom lišću u proleće koje poprima roze, bele i zelene nijanse koje se polako gube kako se bliži leto, pa kasnije lišće postane belo zeleno. Zbog ovog atraktivnog mladog lišća često se čini da cveta celo leto. Listovi su ti koji čine šarenolisnu vrbu atraktivnom i poželjnom za vrtove i ostale zelene površine. Boja lišća se menja sa promenom godišnjih doba. Na samom početku vegetacje, javljaju se mladi listovi kremasto bele boje, sa svetlo ružičastom bojom na vrhovima. Ipak, ta boja se gubi sazrevanjem, pa lišće poprima prošaranu zeleno – bež boju.

Tokom sušnih razdoblja stablima treba osigurati dovoljnu količinu vlage jer bi u suprotnom moglo doći do gubitka lišća. Što orezivanja tiče, japansku vrbu treba orezivati pre nego krene s vegetacijom, a dovoljno je skratiti grane za desetak centimetara.

Salix integra ili Kuglasta ili Japanska Vrba obično dostiže visinu do 2 m koliko se kreće i sam prečnik njene krošnje.

Stubasta trešnja – sadnice stubaste trešnje

Stubasta trešnja je posebna forma trešnje koja se odlikuje uskim, uspravnim rastom i veoma kompaktnom krošnjom. Za razliku od klasičnih stabala trešnje koja razvijaju široku krošnju, stubasta trešnja raste u obliku stuba i zauzima veoma malo prostora. Upravo zbog toga sadnice stubaste trešnje predstavljaju odličan izbor za sadnju u manjim dvorištima, baštama ili čak u većim saksijama na terasama.

Plodovi stubaste trešnje su kvalitetni, sočni i prijatnog slatkog ukusa. Po veličini i kvalitetu veoma su slični plodovima standardnih sorti trešnje. Plodovi su pogodni za svežu potrošnju, ali se mogu koristiti i za različite vrste prerade.

Sadnice stubaste trešnje odlikuju se sporijim i uspravnim rastom, što omogućava jednostavno održavanje i lakšu berbu plodova. Biljka relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan prinos. Zbog svog dekorativnog izgleda i male veličine, stubasta trešnja je veoma popularna za sadnju u dvorištima, vrtovima i na manjim površinama.

Stubasta Trešnja – Stablo je vrlo interesantnog oblika i dostiže visinu do 2m. Plodovi su srednje krupni, tamno roze boje.

Stubasta trešnja se gaji prve dve godine uz pomoć naslona, da bi se formirala idealno prava uspravna kordunica i sprečilo krivljenje voćke usled vetra. Sve radne operacije se obavljaju sa zemlje jer visina voćaka ne prelazi 2 m u punoj rodnosti.

Može se saditi na međusobnom razmaku od 1m i razmaku između redova od 3m. Uspešno se gaje kako na otvorenim poljima tako i u saksijama. Ovoj sorti trešnje ne trebaju oprašivači.

Podloga je divlja trešnja.