VINOGRADARSKA BRESKVA VRHUNSKE SADNICE

Vinogradarska breskva – sadnice breskve

Vinogradarska breskva je stara i veoma cenjena sorta breskve koja je poznata po aromatičnim, sočnim i ukusnim plodovima. Ova sorta se tradicionalno gaji u mnogim krajevima i često se može videti u dvorištima, baštama i vinogradima, po čemu je i dobila ime. Smatra se jednom od najotpornijih i najdugovečnijih sorti breskve, zbog čega je veoma popularna za sadnju u porodičnim voćnjacima.

Plodovi vinogradarske breskve su srednje krupni, najčešće crvenkaste boje sa izraženom aromom i veoma prijatnim ukusom. Meso ploda je čvrsto, sočno i bogato prirodnim šećerima, sa blagom kiselinom koja daje osvežavajući ukus. Upravo zbog intenzivne arome i kvaliteta ploda, ova sorta je veoma cenjena za svežu potrošnju, ali i za pripremu domaćih džemova, kompota, sokova i drugih prerađevina.

Vinogradarska breskva je poznata i po svojoj dobroj prilagodljivosti različitim uslovima gajenja. Sadnice se odlikuju snažnim rastom, dobrim razvojem i redovnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan i obilan prinos svake godine. Zbog svoje otpornosti i pouzdanog roda, ova sorta je odličan izbor za sadnju u dvorištima, baštama i manjim voćnjacima.

Vinogradarska Breskva je stara - autohtona sorta breskve. Izuzetno stara sorta breskve, koja se nekalemi već se proizvodi iz koštice (semena). Naziv „Vinogradarska breskva“ je dobila po tome što su je poljoprivrednici tradicionalno sadili u svojim vinogradima.

Breskva je ukusna(slatka) i potpuno drugačijeg ukusa od onog na koji smo kod ostalih breskvi navikli. Od nje se najviše pravi džem jer je fantastičnog kvaliteta.

Ima visoku otpornost na prouzrokovače bolesti i zato se najviše i sadi. Nije joj potrebno nikakvo prskanje.

Karakteristike Vinogradarske Breskve:

• Sorta: Vinogradarska breskva
• Plod: srednje krupan, crvenkaste boje, aromatičan
• Ukus: sladak sa blagom kiselinom
• Vreme sazrevanja: septembar
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban
• Namena: sveža potrošnja i prerada

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• • Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
  • Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
  • Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
  • Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
  • Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
  • Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
  • Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
  • Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
  • Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
  • Vinova loza (lozne sadnice)
    razmak u redu 0,8 – 1 m
    međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
  • Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
  • Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu