VIŠNJA KELERIS KVALITETNE SADNICE

Višnja Keleris – sadnice višnje

Višnja Keleris je poznata i kvalitetna sorta višnje koja potiče iz Danske. Ova sorta je cenjena zbog dobrog kvaliteta plodova, stabilne rodnosti i dobre otpornosti. Zbog svojih osobina sadnice višnje Keleris često se sade u voćnjacima, ali su pogodne i za sadnju u porodičnim dvorištima.

Plodovi sorte višnja Keleris su srednje krupni, okruglog oblika i tamnocrvene boje kada potpuno sazru. Meso ploda je sočno, aromatično i prijatnog kiselkasto-slatkog ukusa. Zbog izražene arome i dobrog kvaliteta, plodovi su veoma pogodni za preradu u sokove, džemove, kompote i druge proizvode, ali se mogu koristiti i za svežu potrošnju.

Sadnice višnje Keleris odlikuju se dobrim rastom i redovnom rodnošću. Biljka relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan i kvalitetan prinos svake godine. Zbog dobre rodnosti i kvalitetnih plodova, ova sorta je veoma pogodna za sadnju u voćnjacima i dvorištima.

Sadnice višnje zahtevaju najmanje tri godine rasta pre davanja prvih plodova.

Višnja počinje da cveta posle breskve i trešnje, a to se u našim klimatskim uslovima dešava obično sredinom aprila.

Višnja je listopadna drvenasta koštičava voćka. Višnja je biljka skromnih zahteva i spada u grupu veoma rentabilnih sadnica voća. Uspevaju u umerenokontinentalnoj klimi. Nisu veliki probirači zemljišta.

Sadnica višnje uspeva i u području sa manje padavina i manje je osetljiva prema zimskim mrazevima. Može da podnese zimske mrazeve i do -40 °C. Cvetovi su otporniji prema poznim prolećnim mrazevima nego cvetovi trešnje. Sadnice voća višnje su uglavnom samooplodne.

Za podlogu se koristi sopstveni koren i divlja trešnja.

Višnja Keleris - Karakteristike sorte:

• Sorta: Višnja Keleris
• Plod: srednje krupan, tamnocrvene boje
• Ukus: prijatan, kiselkasto-sladak
• Vreme sazrevanja: kraj juna – početak jula
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban (prisustvo drugih sorti višnje može dodatno poboljšati rodnost)
• Namena: prerada i sveža potrošnja

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu