KRUŠKA ABATE FETEL KVALITETNE SADNICE

Kruška Abate Fetel – sadnice kruške

Kruška Abate Fetel je jedna od najpoznatijih i najcenjenijih sorti kruške koja potiče iz Francuske. Ova sorta je veoma popularna zbog krupnih, izduženih i atraktivnih plodova odličnog kvaliteta. Zbog svog prijatnog ukusa, dobre rodnosti i lepog izgleda plodova, kruška Abate Fetel se često gaji u voćnjacima, ali je pogodna i za sadnju u porodičnim dvorištima.

Plodovi kruške Abate Fetel su krupni, izduženog oblika i žućkasto-zelene boje sa blagim rumenilom na osunčanoj strani. Meso ploda je veoma sočno, fino, aromatično i prijatnog slatkog ukusa. Plodovi su odlični za svežu potrošnju, ali se mogu koristiti i za različite vrste prerade.

Sadnice kruške Abate Fetel odlikuju se dobrim rastom i stabilnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje dobar i kvalitetan prinos iz godine u godinu. Zbog atraktivnih plodova i dobrog kvaliteta, ova sorta je veoma cenjena među ljubiteljima krušaka.

Drvo Abatea Fetela je srednje bujno sa graničnom krunom.

Plodovi su konusnog oblika, izduženi, srednje veliki i veliki, težine od 200 do 320 grama. Glavna boja ploda je bledo zelena, koja se prilikom sazrevanja menja u slamnato žutu. Meso Abate Fetela je bele do žute boje, sa finom teksturom, slatkim ukusom i prijatnim mirisom.

Može se skladištiti u hladnjači 4-5 meseci.

Kruška Abate Fetel - Karakteristike sorte

• Sorta: Kruška Abate Fetel
• Plod: krupan, izduženog oblika, žućkasto-zelene boje
• Ukus: sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: kraj septembra – početak oktobra
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: nije samooplodna
• Oprašivači: Viljamovka, Konferans, Santa Marija
• Namena: sveža potrošnja i prerada

SADNICE KRUŠKE UOPŠTENO

Sadnice Kruške - U Srbiji je gajenje kruške dosta rasprostranjeno. Kruška, posle šljive i jabuke spada u najzastupljeniju voćnu vrstu u Srbiji. Kruška je voćka koja se gaji odmah iza jabuke i šljive.

Ona spada u grupu rentabilnih voćaka. Proizvodnja kruške u našoj zemlji još uvek je deficitarna, pa se redovno postižu dobre cene. Troškovi podizanja zasada kruške, kao i redovna proizvodnja, znatno su niže nego kod jabuke. Uložena sredstva u podizanju zasada kruške, mogu se vratiti za 5-7 godina.

Voćnjaci pod sadnicama kruške najbolje uspevaju na nadmorskoj visini do 400m, a kruška se uspešno gaji i do 1200m nadmorske visine.
Sadnice voća kruške ne podnose velike hladnoće. Niske zimske temperature (ispod -25°C) mogu da izazovu izmrzavanje.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu