STUBASTA VIŠNJA VRHUNSKE SADNICE

Stubasta višnja – sadnice stubaste višnje

Stubasta višnja je posebna forma višnje koja se odlikuje uskim i uspravnim rastom. Za razliku od klasičnih stabala višnje koja razvijaju široku krošnju, stubasta višnja raste u obliku stuba i zauzima veoma malo prostora. Zbog toga su sadnice stubaste višnje odličan izbor za sadnju u manjim dvorištima, vrtovima, ali i u većim saksijama na terasama.

Plodovi stubaste višnje su sočni, aromatični i prijatnog kiselkasto-slatkog ukusa, karakterističnog za višnje. Iako biljka ima kompaktan rast, plodovi su veoma slični plodovima standardnih sorti višnje. Pogodni su za svežu potrošnju, ali i za preradu u sokove, džemove, kompote i druge proizvode.

Sadnice stubaste višnje odlikuju se kompaktnim rastom i jednostavnim održavanjem. Biljka relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan prinos. Zbog male krošnje i dekorativnog izgleda, stubasta višnja je veoma popularna za sadnju u dvorištima i manjim vrtovima.

Stubasta Višnja - Stablo je vrlo interesantnog oblika i dostiže visinu do 2m. Plodovi su srednje krupni, tamno roze boje.

Stubasta višnja se gaji prve dve godine uz pomoć naslona, da bi se formirala idealno prava uspravna kordunica i sprečilo krivljenje voćke usled vetra. Sve radne operacije se obavljaju sa zemlje jer visina voćaka ne prelazi 2 m u punoj rodnosti.

Može se saditi na međusobnom razmaku od 1m i razmaku između redova od 3m.
Uspešno se gaje kako na otvorenim poljima tako i u saksijama. Ovoj sorti trešnje ne trebaju oprašivači.
Sadnice stubaste višnje sazrevaju u junu mesecu. Podloga je divlja trešnja.

Stubasta Višnja - Karakteristike:

• Plod: srednje krupan, tamnocrvene boje
• Ukus: prijatan, kiselkasto-sladak
• Vreme sazrevanja: kraj juna, početak jula
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban
• Namena: sveža potrošnja i prerada

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu