JABUKA GLOSTER PRVOKLASNE SADNICE

Jabuka Gloster – sadnice jabuke

Jabuka Gloster (Gloster 69) je kvalitetna sorta jabuke poznata po krupnim, izduženim plodovima intenzivne crvene boje. Plodovi su čvrsti, sočni i prijatnog slatko-kiselog ukusa, zbog čega su pogodni za svežu potrošnju, ali i za preradu.

Sadnice jabuke Gloster odlikuju se dobrim rastom i visokom rodnošću. Ova sorta daje redovan i obilan rod i često se gaji u voćnjacima, ali je pogodna i za sadnju u dvorištima.

Jabuka Gloster - Ova sorta sadnice jabuke vodi poreklo iz Nemačke. Nastala je ukrštanjem Glockenapfel i Ričareda.

Plod je krupan do vrlokrupan, zarubljeno kupastog oblika. Osnovne boje svetlo zelene , a dopunska je jednolično crvena. Slatkog i blago nakiselog, aromatičnog ukusa je. Pokožica je debela, žilava, glatka i suva.

Spada u visokoproduktivne, plantažne sorte sadnica jabuke. Dobro služi i kao oprašivač za druge sorte jabuke.

Jabuka Gloster - Karakteristike:

• Sorta: Jabuka Gloster (Gloster 69)
• Plod: krupan, izdužen, crvene boje
• Ukus: prijatan, slatko-kiseo
• Vreme sazrevanja: kraj septembra – početak oktobra
• Rodnost: redovna i obilna
• Oprašivanje: nije samooplodna
• Oprašivači: Gala, Zlatni Delišes, Greni Smit, Ajdared
• Namena: sveža potrošnja i prerada

SADNICE JABUKE UOPŠTENO

Sadnice Jabuke - Drvo jabuke je listopadno drvo, sa ovalnim listovima. Drvo je uglavnom nisko. Obično se niže režu kako bi se olakšala berba. Cvet jabuke je možda jedan od najlepših cvetova voća i izuzetnog je mirisa. Cveta u proleće i cvetovi su bele boje sa blagim ružičastim šarama. Zrele jabuke spremne su za berbu na jesen.

Jedna od najvažnijih karakteristika sorti sadnice jabuke jeste klima. Pojedine sorte su predodređene samo za određene klimatske uslove.

Za jabuku su najbolja osunčana i promajna mesta, bez jakih, suvih i hladnih vetrova pogotovu u vreme cvetanja. Ako su voćke u nekoj zaseni obojenost plodova i kvalitet nece biti zadovoljavajući. Jabuka teže podnosi jake letnje vrućine, dok je na zimske mrazeve u osnovi otporna. Osetljiva je na slane i pozno prolećne mrazeve u kretanju vegetacije. A posebno u periodu cvetanja sto moze značajno da utiče na rod.

Treba imati u vidu da se koren sadnice jabuke različito razvija u dubinu i širinu u zavisnosti od podloge. Za proizvodnju jabuke najbolja su ilovičasta zemljišta, jer imaju povoljan vodni, vazdušni i toplotni režim i sadrže dovoljno hranljivih supstanci. Od posebnog su značaja za jabuku zastupjenost fosfora, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma u zemljištu i humusa kao izvora azota. Za jabuku su najpovoljnija slabo kisela zemljišta cija pH vrednost iznosiizmedu 5,5 i 7,0. Ako je pH manja od 4,5 zemljište je suviše kiselo za jabuku.

Jabuka je u suštini samobesplodna voćka što znači da treba oprašivača.

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu