ŠLJIVA STENLEJ KVALITETNE SADNICE

Šljiva Stenlej – sadnice šljive

Šljiva Stenlej je jedna od najpoznatijih i najzastupljenijih sorti šljive u svetu. Ova sorta potiče iz Sjedinjenih Američkih Država i veoma je popularna zbog krupnih plodova, dobre rodnosti i široke primene u preradi. Zbog svoje prilagodljivosti i pouzdanog roda, sadnice šljive Stenlej često se sade u voćnjacima, ali su pogodne i za sadnju u porodičnim dvorištima.

Plodovi sorte šljiva Stenlej su krupni, ovalnog oblika i tamnoplave boje sa izraženim pepeljkom. Meso ploda je čvrsto, sočno i prijatnog slatkog ukusa, a koštica se relativno lako odvaja od mesa. Zbog dobrog kvaliteta plodova, ova sorta je pogodna za svežu potrošnju, ali i za različite vrste prerade kao što su sušenje, džemovi, kompoti i proizvodnja rakije.

Sadnice šljive Stenlej odlikuju se dobrim rastom, stabilnom rodnošću i dobrom prilagodljivošću različitim klimatskim uslovima. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje redovan i obilan prinos. Zbog ovih osobina, Stenlej je jedna od najčešće gajenih sorti šljive u savremenom voćarstvu.

Šljiva Stenlej spada u nove sorte šjive. Uzgojena je u SAD-u. Tipična je stona sorta s niskim sadržajem Brix-a ali spada u najbolje vodeće kvalitetne sorte. Ima krupne plodove prosečne težine 35 do 41 grama. Šljive su eliptičnog oblika i tamnoplave boje sa izraženim šavom. Plod je znatno krupniji od ploda požegače.

Meso ploda je žućkastozeleno, čvrsto, sočno i slatko sa krupnom košticom, što je bagi nedostatak. U prvim godinama posle sadnje bujno raste, brzo dostiže punu rodnost dok cveta srednje kasno. Iako je sorta osetljiva na prolećne mrazeve, dobro podnosi niske temperature. Često joj se javljaju plodovi blizanci.

Mana joj je što plod lako otpada, jače pati od monilije i ima veliki broj plodova nepravilno razvijenih. Plod je manje ukusan od ploda požegače, meso je čvrsto i dovoljno sočno.

Može da konkuriše rakijskim sortama. Iako je samooplodna, preporučuje se da ima oprašivača.

Šljiva Stenlej - Karakteristike sorte:

• Sorta: Šljiva Stenlej
• Plod: krupan, ovalnog oblika, tamnoplave boje
• Ukus: sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: početak septembra
• Rodnost: redovna i obilna
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban (prisustvo drugih sorti šljive može dodatno poboljšati rodnost, Rut Gešteter, Čačanska Rodna i Čačanska Lepotica.)
• Namena: sveža potrošnja, sušenje, prerada i rakija

SADNICE ŠLJIVE UOPŠTENO

Sljiva je bila i ostala naše nacionalno voće.

U toku poslednjih petnaestak godina nastale su mnoge pozitivne promene u nauci i proizvodnji šljiva. Naučna dostignuća u oblasti genetike, oplemenjivanja, fiziologije, integralne proizvodnje šljiva i njene prerade otvorila su nove puteve za stvaranje boljih sorti i podloga, proširila su areal gajenja šljiva, povećala proizvodnju, poboljšala kvalitet svežih šljiva i prerađevina i time omogućila veću potrošnju u svetu.

Sadnice Šljive su najzastupljenija vrsta sadnica voća u Srbiji, a ima i najveći privredni značaj. Najviše se gaji sama sorta Stenli - Stenlej. Šljiva je listopadna drvenasta biljka kojoj odgovara umerena klima.

Voćne sadnice šljive nisu veliki probirači zemljišta.

Sadnice šljive daju sočan i kvalitetan plod koji se koristi u svakodnevnoj ishrani. Zato su voćne sadnice šljive toliko zastupljene kod nas.

Šljiva je relativno otporna na sušu i daje veoma ukusan plod.

U podizanju nasada šljiva, izbor sorte je od odlučujuće važnosti. Prema nameni koju imaju plodovi, sorte šljive delimo na: sorte šljive za više namena i sorte šljive za rakiju.

Od plodova šljiva prave se mnogi proizvodi: suva šljiva, rakija šljivovica, pekmez, džem, marmelada, kompot, slatko, sok, koncentrat, solidpek, pasterizovane polutke, suve polutke šljive sa orasima, kandirana sveža šljiva, voćna salata i knedle od šljiva. Plodovi šljive se zamrzavaju celi ili u vidu polutki. I koštice šljiva se koriste. Drugim rečima, čitav plod šljive se upotrebljava bilo u svežem stanju ili u obliku različitih prerađevina.

Sveža i suva šljiva i rakija šljivovica su najpoznatiji proizvodi. Sveža i suva šljiva požegača decenijama su se masovno izvozile na probirljiva tržišta Evrope.

Rakija šljivovica je proizvod bez kojeg ne može da se zamisli nijedno seosko domaćinstvo. Sa njim se dočekuje gost, proslavlja, izražava radost i tuga.

Šljive kao voćke ublažavaju klimu područja u kojem se gaje i prečišćavaju vazduh oslobađanjem kiseonika u procesu fotosinteze.

Stablo šljive posle krčenja daje tehničko i ogrevno drvo.

RAZMAK PRI SADNJI:

- Jabuka, Kruška, Dunja, Mušmula, Višnja, Dren (3x3m ili 3x4m);
- Malina, Kupina, Ribizla, Ogrozd razmak u redu 0,7-1m.
- Šljiva, Trešnja, Kajsija, Marela, Breskva, Nektarina, Lešnik, Badem (4x3m ili 4x4m ili 4x5m);
- Borovnica i Smokva 1,2m
- Mini (patuljasto) voće u redu je razmak 1-1,5m a kod Stubastog voća u redu je razmak od 0,5m pa naviše
- Vinova loza (lozne sadnice) rastojanje u redu je (0,8-1m) a međuredno (1,4-3,5m);
- Aronija, Godži bobice, Kiwi sade se na rastojanju (1,2-1,5m). Ribizle, kupine, maline, josta, ogrozd, brusnica na 0,5m.