MINI BRESKVA KVALITETNE SADNICE

Mini breskva – sadnice mini breskve

Mini breskva je posebna sorta breskve koja se odlikuje niskim i kompaktnim rastom, zbog čega je veoma pogodna za sadnju u manjim dvorištima, baštama, pa čak i u većim saksijama. Zbog svog dekorativnog izgleda i ukusnih plodova, mini breskva je sve popularniji izbor među ljubiteljima voća koji žele voćku koja ne zauzima mnogo prostora.

Plodovi mini breskve su nešto manji u odnosu na standardne sorte breskve, ali su veoma sočni, aromatični i prijatnog slatkog ukusa. Boja plodova je najčešće crveno-žuta, a meso ploda je mekano i veoma ukusno. Plodovi su pogodni za svežu potrošnju, ali se mogu koristiti i za pripremu različitih voćnih prerađevina.

Mini breskva odlikuje se sporijim i kompaktnim rastom, što omogućava lako održavanje i jednostavnu berbu. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje redovan prinos. Zbog svog dekorativnog izgleda i praktične veličine, mini breskva je odličan izbor za sadnju u dvorištima, vrtovima i na terasama.

Mini Breskva ili Patuljasta Breskva - Sadnice mini breskve su pogodne za sadnju u bašti, ali i u većim saksijama. Izgledaju veoma ukrasno. Formiraju ukrasnu biljku lepe krošnje.

Mini breskva dostiže visinu do 1m. Sade se na rastojanju od oko 1m jedna od druge kada se sade u bašti.
Plod je sličan plodu klasične sadnice breskve. Plod je okruglog oblika, težine do 150 grama, nearandžasto crvene boje, mesa žute boje i slatkog ukusa. Nešto manje rađa nego klasična breskva, ali se može i saditi na mnogo manjem prostoru.

Podloga je Vinogradarska breskva.

Mini Breskva - Karakteristike sorte

• Sorta: Mini breskva
• Plod: sitniji do srednje krupan, crveno-žute boje
• Ukus: sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: jul – avgust
• Rodnost: redovna i dobra
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban (kompaktne i patuljaste forme breskve su uglavnom samooplodne)
• Namena: sveža potrošnja i prerada

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu