BRESKVA RED HEVEN KVALITETNE SADNICE

Breskva Red Heven – sadnice breskve

Breskva Red Heven je jedna od najpoznatijih i najrasprostranjenijih sorti breskve na svetu. Ova sorta je cenjena zbog krupnih, atraktivnih i veoma ukusnih plodova, kao i zbog pouzdane i redovne rodnosti. Zbog dobrog kvaliteta ploda i odlične prilagodljivosti različitim uslovima gajenja, breskva Red Heven je čest izbor za sadnju u voćnjacima, ali i u porodičnim dvorištima.

Plodovi breskve Red Heven su srednje krupni do krupni, okruglog oblika i intenzivne crveno-žute boje. Meso ploda je čvrsto, sočno i veoma aromatično, prijatnog slatkog ukusa. Plodovi su odlični za svežu potrošnju, ali se često koriste i za različite vrste prerade kao što su kompoti, džemovi i sokovi.

Breskva Red Heven odlikuju se dobrim rastom, snažnim razvojem i redovnom rodnošću. Drvo relativno brzo stupa u rod i uz pravilnu negu daje stabilan i obilan prinos iz godine u godinu. Zbog kvaliteta plodova i pouzdane rodnosti, ova sorta je jedna od najpopularnijih sorti breskve za sadnju.

Breskva Red Heven - Ova breskva (Prunus persica "Redhaven") poznata je po svojim atraktivnim roze prolećnim cvetovima, slatko žutom voću i svetlo zlatnim listovima.
Sadnice breskve Red Heven trebaju biti zasađene na mestu koje pruža puno sunčeve svetlosti i na dobro isušenoj zemlji.

Ima veoma atraktivno drvo, sa tamno ružičastim pupoljcima koji se otvaraju u mirisne roze cvetove početkom proleća. Lišće se pretvara u svetlo zlatno u jesen. Samooplodna je sorta sadnica breskve, ali će rezultati biti bolji ako se posadi blizu druge sorte breskve, oprašivača. Standardno drvo "Redhaven" breskve može dostići visinu od 7,5m, ali obično je obrezano do visine od 4,5m.

Breskva Red Heven daje plod breskve sa crvenom i žutom kožom i čvrstim, slatkim i žutim mesom. Idealna je za sveže jelo, konzerviranje i zamrzavanje.

Red Heven je poznat sirom sveta kao jedna od najkvalitetnijih sorti breskve pa je zato i najzastupljenija sorta svih vremena svuda u svetu.
Najpogodnija je za gajenje u oblastima sa hladnijom klimom.
Vreme zrenja je kraj jula i početak avgusta.

Podloga na koju se kalemi je vinogradarska breskva.

Breskva Red Heven - Karakteristike sorte

• Sorta: Breskva Red Heven
• Plod: srednje krupan do krupan, crveno-žute boje
• Ukus: sladak i aromatičan
• Vreme sazrevanja: kraj jula
• Rodnost: redovna i obilna
• Oprašivanje: samooplodna
• Oprašivači: nije potreban
• Namena: sveža potrošnja i prerada

KAKO POSADITI SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja voćnih sadnica je veoma važna kako bi se obezbedio dobar prijem sadnice, pravilan razvoj stabla i kasnije kvalitetan rod. Ako se sadnja uradi pravilno, voćka će se lakše primiti i brže početi da raste.

Kada se sadi voće
Sadnja voćaka najčešće se obavlja u jesen ili u proleće. Jesenja sadnja se smatra pogodnijom jer se sadnice do proleća bolje ukorene i ranije počinju sa rastom.

Priprema sadnica za sadnju
Pre sadnje potrebno je pripremiti koren sadnice. Koren treba skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu. Duže žile skraćuju se na približno 15–20 cm. Takođe je potrebno ukloniti sve oštećene, sasušene ili polomljene žile i skratiti ih do zdravog dela.

Priprema sadne jame
Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno i obrađeno (orano), kopaju se rupe dimenzija 40 × 40 cm.
Ukoliko se vrši đubrenje prilikom sadnje, preporučuje se kopanje rupa dimenzija 60 × 60 cm, dubine oko 60 cm.
Ako se sadnja obavlja na nepripremljenom zemljištu (ledini), rupe treba da budu veće, približno 80 × 60 cm.

Dubina sadnje
Veoma je važno obratiti pažnju na dubinu sadnje voćnih sadnica. Mesto kalemljenja mora biti iznad površine zemlje, najmanje 6–7 cm iznad nivoa zemljišta.

Đubrenje prilikom sadnje
Prilikom sadnje može se dodati pregorelo stajsko đubrivo i mineralno đubrivo.
Na dno sadne jame stavlja se 2–3 lopate pregorelog stajnjaka i oko dve šake mineralnog đubriva. Nakon toga đubrivo se prekrije slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom.
Važno je napomenuti da stajnjak i mineralno đubrivo ne smeju biti u direktnom dodiru sa žilama sadnice, jer to može oštetiti koren i negativno uticati na prijem biljke. Takođe treba voditi računa o količini đubriva, jer prevelike količine mogu usporiti rast sadnice.

Zalivanje nakon sadnje
Nakon što se sadnica postavi u rupu i zatrpa zemljom, potrebno je dobro nagaziti zemlju oko sadnice kako bi se uklonio vazduh iz zemljišta.
Posle sadnje sadnicu je potrebno zaliti sa približno 15–20 litara vode, što omogućava bolje prijanjanje zemlje uz koren i brže ukorenjavanje biljke.

RAZMAK PRI SADNJI VOĆNIH SADNICA

Prilikom sadnje voćnih sadnica veoma je važno obezbediti odgovarajući razmak između biljaka kako bi se omogućio pravilan razvoj stabla, dobra osunčanost i lakše održavanje voćnjaka. Pravilan razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha, lakšu rezidbu i kvalitetniji prinos.

Preporučeni razmak pri sadnji

• Jabuka, kruška, dunja, mušmula, višnja i dren – razmak 3 × 3 m ili 3 × 4 m
• Šljiva, trešnja, kajsija, marela, breskva, nektarina, lešnik, badem i kaki (japanska jabuka) – razmak 4 × 3 m, 4 × 4 m ili 4 × 5 m
• Pitomi kesten – razmak 8 × 8 m do 10 × 10 m
• Malina i Kupina – razmak u redu 0,7 – 1 m, međuredno 2 – 2,5 m
• Ribizla i ogrozd – razmak u redu 0,8 – 1,2 m
• Borovnica – razmak u redu 1 – 1,2 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Smokva – razmak 4 × 4 m ili 5 × 5 m
• Mini (patuljasto) voće – razmak u redu 1 – 1,5 m
• Stubasto voće – razmak u redu 0,5 – 1 m, međuredno 2,5 – 3 m
• Vinova loza (lozne sadnice)
  razmak u redu 0,8 – 1 m
  međuredni razmak 1,4 – 3,5 m
• Aronija, goji bobice i kivi – razmak 1,2 – 1,5 m
• Brusnica, ribizla, kupina, malina i ogrozd – razmak 0,5 – 1 m u redu